U zgradi iz 1713. godine u kojoj je nekada bilo staro mletačko skladište, danas se nalazi Arheološki muzej u Nafpliju.
Arheološki muzej u Nafpliju
To nije posebno veliki muzej, ali se meni prilično dopao i poseta njemu mi je jako prijala. Bilo je tu različitih eksponata, ali sam ja najviše obratila pažnju na keramiku, a snimila sam neke eksponate koji su mi posebno zapali za oko. Za početak su tu bile sosijere iz Bronzanog doba (2700-2200. g. p.n.e.), a pronađene su na lokalitetu drevnog Tirinta. Ko zna šta su sve jeli u to doba kada su došli i do ovakve vrste posuda.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Bile su tu i razne figurine od kojih su neke pronađene na lokalitetu u Tirintu, a neke u Asiniju, ali su sve napravljene oko XII veka p.n.e.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Takođe može da se vidi i divna grnčarija iz XV-XIV veka p.n.e.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Ali, ovde nisu izloženi samo predmeti od keramike. Pošto su lov i ratovanje u svakodnevnom životu starih naroda koji su pripadali mikenskoj civilizaciji (i ne samo njima) igrali veoma važnu ulogu, tako su i neki od izloženih predmeta vezani za te aspekte. Na primer, oklop od bronze, a još više kaciga koja je ukrašena kljovama divljeg vepra. Za ukrašavanje samo jedne kacige bilo je potrebno uloviti barem 40 divljih veprova.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
A onda sam ponovo došla do grnčarije i tu nastavila da uživam u izuzetnoj veštini i kreativnosti starih majstora. Na sledećoj fotografiji se vide posude sa poklopcem. Ova sa leve je nađena na području Asinija, a napravljena je u periodu 730-690. g. p.n.e. Posuda na desnoj strani sa konjima na poklopcu pronađena je na istom mestu, a napravljena je u periodu 750-735. g. p.n.e.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
U istoriji umetnosti je poznat stil koji se primenjivao u Staroj Grčkoj u periodu od VII do V veka pre nove ere, a poznat je kao „stil crnih figura“. Ovaj stil je zamenio drugi koji se smatrao naprednijim, a koji se sastojao od crvenih figura na crnoj podlozi. Na sledećoj fotografiji mogu da se vide eksponati koji ilustruju oba ova stila, a svi potiču s početka V veka p.n.e.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Lep eksponat je i primer zavetnih štitova od terakote, a ovaj je pronađen u Tirintu. Pretpostavlja se da su se ovakvi štitovi kačili na nekom svetom mestu ili su se koristili tokom izvođenja rituala.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Na području Tirinta je pronađena i freska koja se vidi na sledećoj fotografiji. Freska prikazuje rozete i spirale, kao i cvetove, a urađena je u XIII veku p.n.e.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Ipak, meni su možda najljupkiji predmet bile starinske „bočice za hranjenje“ iz perioda 1300-1250. godine p.n.e. Na prvoj narednoj slici se one vide u dnu, na desnoj strani, a na drugoj slici su približene.
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Arheološki muzej u Nafpliju, detalj
Pošto sam stigla da obiđem muzej pre nego što se zatvorio tog dana, mogla sam sada na miru da odem da ručam, a usput sam ponovo pogledala ka vrhu brega Palamidi koji se uzdiže iznad grada i na kome se nalazi istoimena tvrđava.
Tvrđava Palamidi, pogled iz Nafplija
Ručak je bio sasvim lep, a usput sam probala još jednu vrstu grčkog piva. Možda ima ljudi koji više vole jednu vrstu u odnosu na drugu, ali su meni sva piva dobra.
Ručak u Nafpliju
Ručak u Nafpliju
Kada sam završila sa obedom, vratila sam se u hotel da bih se istuširala i skinula so sa sebe, ali ujedno i malo dremala. Ipak je ovo bio i moj odmor.
Posle tog prijatnog popodnevnog odmora, spremila sam se i krenula u šetnju po gradu Nafpliju. Ponovo sam prvo prošla kroz park Kolokotronis, jednostavno zato što se on nalazio između hotela u kojem sam boravila i starog dela grada. Ovom prilikom sam obratila pažnju na izložbu na otvorenom koja je prikazivala skulpture od mermera.
Park Kolokotronis
Sada sam prvo prošetala do saborne crkve Sv. Đorđa iz XVI veka, ali je ona bila zatvorena. Odlučila sam da ponovo dođem malo kasnije, a za sada sam nastavila šetnju po starom delu grada, uživajući u slikovitim prizorima.
Saborna crkva Sv. Đorđa
Nafplio, detalj
Tako sam došla i do omanje pravoslavne crkve Sv. Spiridona iz 1702. godine, ali je i ona bila zatvorena. Bilo mi je jasno da ću morati malo bolje da se organizujem ako želim da ove crkve vidim i iznutra, a ne samo spolja.
Crkva Sv. Spiridona
Ipak, nisam odustajala, a i bila mi je u pravcu kretanja, pa sam tako otišla i do Franačke crkve. Crkva ima ovaj naziv jer je podignuta svojevremeno, krajem XIII i početkom XIV veka, u doba vladavine Franaka (oni su ovde bili od 1212. do. 1388.), kao crkva u okviru ženskog manastira. Kasnije je, u vreme osmanlijske vladavine, u XVIII veku, crkva pretvorena u džamiju, ali je po oslobođenju, 1840. godine, vraćena Katoličkoj crkvi. Da bi se došlo do crkve, potrebno je da se popne stepenicama i prođe kroz trem iz XIII veka.
Franačka crkva
Ova crkva je bila otvorena, pa sam tako uspela da snimim i njenu unutrašnjost, a ponovo sam iz pravca dvorišta snimila i ulazni trem.
Franačka crkva, detalj
Franačka crkva, detalj
Pored ulaza se nalazi i Memorijal grkofilima koji su 1821. godine poginuli boreći se za oslobođenje Grčke od Osmanlija.
Ovde sam uočila i jednu lepu mačku, pa sam i nju slikala. Mada ja nisam „luda“ za mačkama, ova mi je stvarno bila lepa, a posle mi je bilo zanimljivo kada sam tokom šetnje naletela na još jednu mačku koja je spavala u prostoru između haube i šoferšajbne. Možda su mačke posebno popularne u Nafpliju?
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Ja sam sada nastavila da se penjem uzbrdo ulicama Nafplija i tako sam došla do jednog od mogućih ulaza u još jednu tvrđavu koja postoji u ovom gradu, a ona se zove Akronafplia, što znači unutrašnja tvrđava, i to je najstariji deo grada.
Nafplio, detalj
Do XIII veka je ovde, na malenom uzvišenju (86 m iznad nivoa mora), postojalo pravo ljudsko naselje, ali je sa dolaskom Mlečana i Franaka ovaj prostor pretvoren u utvrđenje. To se jasno vidi po reljefnom prikazu lava Sv. Marka, simbola Venecije.
Nafplio, detalj
Po oslobođenju i do relativno skoro, tu se nalazila bolnica, vojna kasarna i zatvor, ali je to sve raseljeno i danas je ovo znamenito mesto namenjeno pre svega turistima.
Ovde svakako treba doći jer se pruža divan pogled na Nafplio i mnoga njegova znamenita mesta, poput Saborne crkve Sv. Đorđa.
Nafplio
Saborna crkva Sv. Đorđa
Ja sam za početak otišla i na drugu stranu utvrđenja odakle sam mogla da uživam u pogledu na Argoliski zaliv i obližnju plažu Arvanitijas.
Argoliski zaliv
Plaža Arvanitijas
Ali, ovde ima i ostataka tvrđave, tako da sam i to malo obišla, a i prošetala po vrhu brežuljka jer je to jedno prilično prijatno mesto.
Utvrđenje Akronafplia, detalj
Utvrđenje Akronafplia, detalj
Tako sam došla i do sahat-kule koja je ovde podignuta u XIX veku (sad je okrenut ka gradu). U Drugom sv. ratu su je Nemci porušili, ali je obnovljena ubrzo nakon što se rat završio.
Utvrđenje Akronafplia, detalj
Kada sam došla do kraja ulice koja vodi po vrhu uzvišenja, nisam nigde mogla da pronađem neki prolaz ili stazu kojim bi se spustila do samog grada. Na kraju te ulice je podignut neki skupi hotel, ali sam tu videla da postoji lift, pa sam se onda njime spustila. Bila sam malo iznenađenja izgledom prostora – bilo mi je kao da sam u nekom velikom svemirskom brodu, a u stvari je samo bilo neočekivano.
Hodnik koji vodi ka izlazu iz pravca liftova
A onda sam krenula da jednostavno šetam ulicama Nafplija, bez neke veće namere, ali sa idejom da se vraćam u pravcu hotela. Usput sam slikala zanimljive detalje iz grada.
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Tako sam došla i do prostranog trga ispred Arheološkog muzeja u Nafpliju koji se zove Trg Sintagma.
Nafplio, detalj
Malo zavučena u odnosu na trg Sintagma je još jedna bivša džamija, a ona je danas poznata kao Prvi grčki parlament.
Nafplio, detalj
Naime, 1822. godine, godinu dana nakon izbijanja Grčkog rata za nezavisnost, Nafplio je oslobođen i te godine je upravo u ovoj zgradi održana prva sedmica Narodne skupštine Grčke. Ipak, i danas mogu da se vide mnogi elementi islamskog graditeljstva, poput niša na pročelju.
Nafplio, detalj
Zatim sam nastavila dalje sa šetnjom dok se sunce polako spuštalo ka horizontu i obasjavalo krovove specifičnom bojom.
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Usput sam odlučila da ponovo probam da posetim par crkava koje su na početku moje šetnje bile zatvorene. Prva na mom putu je bila crkva Sv. Spiridona iz 1702. godine, ali pošto sam njenu sliku već postavila na početku teksta, evo i slike koja prikazuje kako izgleda deo ljupkog trga na kojem se crkva nalazi.
Nafplio, detalj
U pitanju je malena pravoslavna crkva koju su podigli Mlečani, ali je ovo izuzetno važno mesto u istoriji Grčke. Naime, na ulazu u crkvu je u septembru 1831. godine ubijen u atentatu Joanis Kapodistrijas, grčki državnik koji je 1827. godine izabran za prvog šefa države nezavisne Grčke i koji se smatra osnivačem savremene grčke države.
Crkva Sv. Spiridona, unutrašnjost
Nastavila sam dalje sa šetnjom, pa sam ponovo morala da slikam deo jedne kuće koju sam već ranije videla (i slikala) jer ima divnu fasadu, sa upadljivo crvenim šalonima koji su sada, osvetljeni zalazećim suncem, bili još lepši nego kada sam ih prvi put videla.
Nafplio, detalj
Tako sam ponovo došla i do saborne crkve Sv. Đorđa iz XVI veka. I nju sam ranije slikala, ali evo ponovo njene fotografije jer se nešto dalje lepo vidi tvrđava Palamidi.
Saborna crkva Sv. Đorđa
Osim toga, iz ovog ugla sam mogla lepo da vidim i mešavinu stilova koji su primenjeni u izgradnji – vizantijska kupola (vidi se doduše samo njen vrh) i mletački zvonik i arkade.
Saborna crkva Sv. Đorđa, detalj
Crkva je sada bila otvorena i mogla sam da uđem, ali su unutra bile poređane brojne skele, jer se crkva očigledno iznutra renovirala.
Saborna crkva Sv. Đorđa, detalj
Saborna crkva Sv. Đorđa, detalj
Posle posete crkvi, izašla sam napolje i nastavila da šetam po Nafpliju, ovaj put uglavnom prateći pešačke ulice. Ovo je jedan lep grad na moru i, koliko mi je poznato, popularan je među turistima, ali ja sam ovde ipak bila u septembru, pa je bilo i manje ljudi. To, naravno, nije bio razlog da radnje i restorani ne rade, jer je i dalje bilo sasvim dovoljno zainteresovanih posetilaca.
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Nafplio, detalj
Ponovo sam otišla i do obale da bih malo gledala zalazak sunca, a malo grad na severoistoku Argoliskog zaliva.
Zalazak sunca u Nafpliju
Nafplio
Vraćajući se konačno ka hotelu, još sam snimila i francuski Spomenik grkofilima podignut 1903. godine u slavu francuskih visokih oficira, vojnika i mornara.
Nafplio, detalj
Sada sam se vratila u hotel i ranije legla da spavam, jer sam za naredni dan isplanirala izlet kolima.
Narednog jutra sam se probudila sa neprijatnim iznenađenjem i u čudnom stanju – kao da ću da se prehladim. To mi se redovno dešava kada pre puta previše radim, imam previše obaveza ili stresa. A možda je u pitanju i to da više nisam mlada kao nekada, pa tako reagujem na promene.
U svakom slučaju, obično mi se u ovakvim situacijama potpuno poremeti, da ne kažem pokvari, unutrašnji, tj, telesni termostat. Na kratko mi bude hladno, a onda odjednom vruće i počinjem da se znojim. To uopšte nije strašno kada sam kod kuće ili mirujem i sl. Problematično je kada putujem. A ovog dana je situacija dodatno pogoršana zbog spoljašnje srazmerno visoke temperature i prilično visoke vlažnosti, zbog čega mi se telo zagreva i zbog spoljašnjih elemenata, i izuzetno jakog vetra, koji me onda spolja naglo hladi. To nikako nije dobra kombinacija.
Na svu sreću sam imala sve što mi je u ovom trenutku bilo potrebno – dve majice, ali i pareo za plažu (mislila sam da ću se možda kupati ovog dana), pa sam se njime zagrnula. Kako će se ispostaviti, svi ostali posetioci Epidaurusa imali su samo po jednu majicu na sebi i bili su bez širokih šalova, ali to uopšte nije ostavljalo nikakav utisak na mene.
Dakle, u takvom stanju sam krenula da obilazim Epidaurus, a tamo praktično svi dolaze pre svega zbog čuvenog pozorišta.