Vrativši se sa poluostrva Bigdej, gde sam obilazila Norveški muzej kulturne istorije, u centar Osla sišla sam na stanici u blizini Narodnog pozorišta u Oslu, ali sam sada pogledala zgradu samo sa zadnje strane, pošto mi je plan bio da idem do zaliva Pipervika.
Narodno pozorište u Oslu
Prva predstava u ovom pozorištu je održana 1899. godine i zgrada je u početku bila u potpunosti privatna, ali je bilo izvesnih finansijskih problema, pa je država počela da pruža izvesnu finansijsku podršku. Ne znam kakva je situacija danas.
Ja sam se, dakle, uputila ka zalivu Pipervika koji je deo Oslofjorda sa namerom da prođem pored Gradske većnice u Oslu.
Gradska većnica u Oslu
Ovde je smeštena gradska vlada i različite gradske organizacije, a zgrada je podignuta između 1931. i 1950. godine. Kao što se vidi, objekat je sagrađen od crvene opeke, a posebno se ističu dva tornja, jedan je visok 63 m, a drugi 66 m. Zanimljivo je da se u istočnom tornju, koji sam mogla i da vidim pošto je zapadni bio prekriven skelama radi renoviranja, nalazi kariljon od 49 zvona. Uzgred (pošto ja to nisam ranije znala), kariljon je naziv za muzički instrument koji se sastoji od najmanje 23 bronzana zvona koji su tipično smešteni u zvonik crkve ili opštinske zgrade, kao što je ovde slučaj.
Gradska većnica u Oslu
Zgrada je okrenuta ka zalivu i Oslofjordu.
Pogled na Oslofjord
Pošto je ovde veliki zaliv, bilo je sasvim normalno da ima i dosta morskih ptica. Evo dve, a obe su galebovi. Ispred je mrki galeb (Larus fuscus), a iza je obični galeb (Larus ridibundus).
Galebovi u Oslu
Sada sam se sa Trga Gradske većnice uputila prema veoma živahnom delu Osla koji se zove Aker Brige, a tu se prvo naiđe na Nobelov centar za mir – muzej posvećen Nobelovoj nagradi za mir, Alfredu Nobelu i dobitnicima nagrade.
Nobelov centar za mir
Alfred Nobel (1833-1896) bio je švedski hemičar, izumitelj (otkrio je dinamit), inženjer i industrijalac koji je svoju veliku ličnu imovinu ostavio fondaciji iz koje se finansiraju Nobelove nagrade koje se dodeljuju od 1901. godine (sa povremenim izuzecima). Nagrade se po testamentu Alfreda Nobela dodeljuju za hemiju, fiziku, medicinu, književnost i mir, a od 1969. godine, fondacija je počela da dodeljuje i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Zanimljivo je, međutim, da se nagrada za mir dodeljuje upravo ovde u Norveškoj, a sve ostale u Švedskoj. To sa Švedskom ne čudi, jer je Nobel bio Šveđanin, ali niko ne zna sa sigurnošću da kaže zašto je on odredio da se nagrada za mir dodeljuje baš u Norveškoj i da o tome odlučuje Norveški odbor. Postoje pretpostavke, naravno, a jedna od njih je da su u vreme kada je Nobel živeo, Švedska i Norveška bile unija kojoj su Norvežani doduše nerado pristupili 1814. kada je Švedska osvojila njihovu zemlju. Smatra se da je Nobel smatrao da bi dodeljivanje nagrade za mir upravo u Norveškoj moglo da podstakne „prijateljstvo među narodima“.
U svakom slučaju, od Nobelovog centra za mir kreće lepo šetalište u okviru kvarta Aker Brige prepuno kafića i restorana, a kako je ovo bio jedan sunčan dan, to lepo vreme je izmamilo brojne stanovnike Osla.
Šetalište u okviru kvarta Aker Brige
Šetalište u okviru kvarta Aker Brige
Nastavila sam šetnju prostranim šetalištem ali sa jasnim planom da odem negde da ručam. Nisam dugo oklevala, jer mi se dopao jedan restoran pored vode.
Restoran u okviru kvarta Aker Brige
Sela sam za jedan sto odakle sam imala relativno dobar pogled i uživala u suncu. Na drugoj strani zaliva Pipervika nalazi se tvrđava koju sam planirala kasnije da obiđem, tako da mi je ovo bila neka vrsta pripreme.
Tvrđava Akershus
Odlučila sam se da jedem norveške škampe koji važe za posebno kvalitetnu vrstu škampa, a uz to sam naručila i norveško pivo da bih probala, mada obično imam problema kada popijem pivo u toku dana – previše me obori i onda mi se spava. A ovog dana moj plan nije predviđao popodnevnu dremku. Ipak, morala sam...
Norveški škampi
Norveško pivo
Lepo vreme i sunce ne treba uopšte nikog da zavaraju – bilo je dovoljno sveže da mi je bilo sasvim prijatno da sedim u svojoj toploj paperjanoj jakni.
Inače, mada ovde nisam uzela nikakav desert, to me nije sprečilo da kod kuće napravim poznati norveški slatkiš koji ima svoj zvanični naziv, a takođe i nadimak po kojem je poznat – Najbolja torta na svetu. To je, naravno, malo preterano, ali je meni to bilo lakše da probam da napravim, nego norveške škampe koje svakako ne mogu da kupim u Beogradu. Rezultat je bio sasvim pozitivan i mada ne mislim da je ovo najbolja torta na svetu, u svakom slučaju je bila veoma ukusna i brzo pojedena.
Moja Najbolja torta na svetu na tacni koju sam sama napravila
NAJBOLJA TORTA NA SVETU
- 110 g putera
- 125 g šećera
- 4 žumanca
- 4 kašike mleka
- 150 g mekog brašna
- pola kesice praška za pecivo
pola kesice vanilin šećera
4 belanca
- 200 g šećera
50 g tanko narezanog badema
50 g šećera
- 2 žumanca
- 2 kašike gustina
- 500 ml mleka
1 kesica vanilin šećera
250 ml slatke pavlake
Moja Najbolja torta na svetu poslužena, naravno, na tanjiriću koji sam sama napravila
Umutiti puter (sobna temperatura) i šećer dok ne postane penasto. Dodati žumanca, jedno po jedno, i dalje mutiti. Na kraju dodati i mleko, pa sve lepo spojiti. U posebnoj posudi spojiti brašno, prašak za pecivo i vanilin-šećer, pa onda lagano spojiti sa umućenim puterom.
Testo tanko rasporediti u pravougaonom plehu (otprilike 30 x 40 cm) i ostaviti sa strane. Umutiti dobro belanca i šećer dok se ne dobije čvrst šam. Zatim taj šam rasporediti preko žutog testa. Posuti „ljuspicama“ od badema i peći na 170 stepeni C.
U međuvremenu pripremiti žuti fil tako što se fino umute žumanca i šećer, a zatim doda i gustin. Nastaviti sa mućenjem dok smesa ne postane bledo žuta. Staviti mleko da prokuva i dodati mu vanilin-šećer. Pre nego što mleko proključa, usuti ga u posudu u kojoj su žumanca sve vreme muteći da se ne bi zgrušalo. Kada se lepo spoji, vrati se u šerpicu u kojoj je bilo mleko, pa se to ponovo stavi na šporet i kuva dok se ne zgusne. Ostaviti sa strane da se u potpunosti ohladi.
Slatku pavlaku umutiti do nivoa „mekih vrhova“, pa onda to spojiti sa ohlađenim žutim filom.
Kada se testo ispeklo i ohladilo, iseći ga na dva dela. Jednu polovinu staviti na tacnu za služenje, ali tako da gornja strana sa bademima i šamom bude okrenuta na dole. Preko staviti ohlađeni fil, pa onda i drugu polovinu kore, ali tako da strana sa bademima i šamom bude okrenut na gore. Staviti u frižider da se ohladi, a pre služenja ukrasiti svežim bobičastim voćem.
Što se tiče kvarta Aker Brige, nekada je ovde bilo stecište industrije, ali su se stvari promenile i od 80-ih i 90-ih godina XX veka ovo je postalo popularno mesto za zabavu, ugostiteljstvo i kupovinu, a naravno i cene stanova su otišle u velike visine.
Posle lepog ručka, prošetala sam do kraja šetališta.
Šetalište u kvartu Aker Brige
Šetalište u kvartu Aker Brige
Šetalište u kvartu Aker Brige
Šetalište u kvartu Aker Brige
Kvart Aker Brige, detalj
Ovde je i Muzej savremene umetnosti Astrup Fernli. Zapravo, muzej se nalazi na malom poluostrvu koje je nastavak Aker Brigea i od 2012. godine je smešten u modernoj zgradi koja je podignuta prema projektu jednog italijanskog arhitekte.
Muzej savremene umetnosti Astrup Fernli
Muzej savremene umetnosti Astrup Fernli
Muzej savremene umetnosti Astrup Fernli
Ja nisam planirala posetu ovom muzeju, ali sam ovde uočila nekoliko zanimljivih ptica. Prva je bila srednji ronac (Mergus serrator), a drugo su bila dva obična galeba (Larus ridibundus).
Srednji ronac
Dva obična galeba
Tako sam došla do kraja kopna, a to je značilo da sam na obali Oslofjorda. Kao što sam već pomenula, zaliv Oslofjorda na čijoj zapadnoj strani se nalazi Aker Brige se naziva Pipervika, a na njegovoj drugoj strani je tvrđava Akershus.
Kraj kopna i Oslofjord
Oslofjord i tvrđava Akershus
Sada sam krenula da se vraćam, upravo da bih prešla na istočnu stranu zaliva, jer me je tamo čekala tvrđava Akershus koju sam nameravala da sledeću posetim.
Pogled na zaliv Pipervika i tvrđavu Akershus
Pogled na zaliv Pipervika i tvrđavu Akershus
Ipak, zbog onog piva nisam baš bila poletna, pa sam prvo na šetalištu svratila da popijem jednu kafu. Prijala mi je.
Posle ove pauze sam nastavila sa obilaskom Osla i tako sam počela da se penjem od Trga Gradske većnice prema tvrđavi. Uzbrdica nije velika, ali se svakako sa nje pruža lep pogled na trg.
Pogled na zaliv Pipervika, Aker Brige i Trg Gradske većnice
Tvrđava Akershus je poznata i kao zamak Akershus, a njena izgradnja je započela krajem XIII veka. Prvobitna namena zamka je bila da služi kao kraljevska rezidencija, ali i kao uporište za zaštitu grada Osla koji se formirao istočno od tvrđave. Naravno, vremenom su zamak i tvrđava oko njega prerađivani, pogotovo početkom XVII veka, a i kasnije u XVIII. Tvrđava je, logično, korišćena u vojne svrhe, a i danas se koristi kao vojna baza.
Tvrđava Akershus, detalj
Zanimljivo mi je bilo da pročitam da tvrđavu nikada nisu osvojili strani neprijatelji, a bilo je pokušaja, ali se ona bez borbe predala nacističkoj Nemačkoj 1940. godine. Nemci su tu, između ostalog, streljali uhapšene članove norveškog pokreta otpora, ali mi je bilo još zanimljivije da pročitam da je ovde, posle Drugog sv. rata, 1945. godine, streljan i Vidkun Kvisling. On je bio vojni oficir i političar, ali je bio i nacistički saradnik koji je tokom rata bio na čelu norveške vlade. Posle rata mu je suđeno, pa je u oktobru i streljan, a njegovo ime je u mnogim jezicima postalo sinonim za izdajnika svog naroda i saradnika (osvajača). Tako i u srpskom – kvisling i množina kvislinzi. Dakle, on je bio streljan upravo ovde, na području tvrđave Akershus.
Tvrđava Akershus, detalj
Naravno, u aprilu 2024. godine, sve je bilo sasvim lepo i mirno, dovoljno da je jedan srebrnasti galeb (Larus argentatus) spokojno stajao par metara od mene i, kao i ja, uživao u divnom sunčanom danu.
Srebrnasti galeb
Kao što sam već rekla, ovde se nalazi aktivna vojna baza i ovde sam videla i ljude u uniformi, ali ih nisam snimila.
Tvrđava Akershus, detalj
A što se tiče zamka, i on kao i par drugih muzeja smeštenih u ovom prostoru mogu da se posete, ali ja to nisam planirala. Bilo mi je sasvim dovoljno da prošetam okolo naokolo.
Tvrđava Akershus, detalj
Tvrđava Akershus, detalj
Tvrđava Akershus, detalj
Tvrđava Akershus, detalj
Odavde se takođe pruža i lep pogled na Oslofjord.
Pogled na Oslofjord sa prostora Tvrđave Akershus
Zatim sam napravila širi krug oko zamka, a potom se uputila i ka izlazu iz tvrđave.
Tvrđava Akershus, detalj
Tvrđava Akershus, detalj
Uskoro sam krenula i ulicama Osla jer mi je plan bio da obilaženje nastavim dalje u pravcu istoka. Usput sam prolazila pored raznih kuća i zgrada – neke su stare, a neke i nove.
Oslo, detalj
Oslo, detalj
Cilj mi je da dođem do još jednog zaliva u okviru Oslofjorda gde se nalazi zgrada Opere u Oslu.
Zgrada Opere u Oslu je levo, a Munkov muzej je desno
Zgrada Opere u Oslu
Već je bilo kasno popodne (oko 5-6), ali je dan polovinom aprila dosta dugačak na severu Evrope. Mrak počinje da pada tek posle 9 uveče. Oko 5-6 popodne, pod uslovom da nije oblačno, sunce blješti i to je bilo idealno da bi se posmatrala i zanimljiva zgrada Opere, ali i neki drugi objekti. Međutim, ono što je mene ovde posebno fasciniralo na samom početku je bila činjenica da su se neki stanovnici Osla po ovakvom vremenu (jeste bilo sunčano, ali samo 11 stepeni C) usudili ne samo da se sunčaju i pojave na obali fjorda u kupaćim kostimima, već su neki ulazili u vodu i da plivaju.
Kupanje na 11 stepeni C
U svakom slučaju, ja nisam imala nikakvu nameru ni jedan jedini prst da umočim u ovu vodu koja je sigurno za moje pojmove bila ledena, već sam nastavila sa šetnjom i fotografisanjem.
Oslo, detalj
Tako sam obišla oko zaliva i prišla lagano zgradi Opere.
U ovom objektu čija je izgradnja završena 2007. godine nalazi se dom Norveške nacionalne opere i baleta. Zgrada je ogromna, sa ukupnom površinom od 49000 kv. m, 1100 prostorija i tri scene, i to je najveća kulturna građevina podignuta u Norveškoj od oko 1300. godine kada je sagrađena katedrala u Trondhajmu.
Zgrada Opere u Oslu
Spolja gledano, posebno se ističu detalji od kararskog mermera i belog granita, a svakako i staklom obloženi centralni deo. Projekat je osmišljen tako da zgrada liči na glečer koji se uzdiže iz Oslofjorda.
Zgrada Opere u Oslu, detalj
Ono što ovom objektu daje posebnu čar je činjenica da projekat zgrade Opere predviđa da posetioci (oni koji zgradu obilaze spolja) mogu da se popnu za krov objekta.
Zgrada Opere u Oslu, detalj
Do krova može da se penje preko padine ili koristeći stepenice koje su napravljene pored niskog zida koji predstavlja ogradu. S druge strane, postoji tabla koja navodi da biciklima i skejtbordovima nije dozvoljen pristup, a takođe se kaže da i stepenice i padina mogu da budu klizavi, te da svako penjanje ide na sopstveni rizik. Naravno, ja sam se popela, ali nije tu bilo nikakvog rizika jer je sve bilo suvo.
Na krovu Opere u Oslu
Ovde je zaista lepo doći, jer se pruža veoma lep pogled na sve strane. Recimo na skulpturu „Ona leži“, rad nemačko-italijanske umetnice Monike Bonvičini.
Pogled na skulpturu i deo zaliva Oslofjorda
Tu je bio i jedan mlađani galeb koji je strpljivo pozirao, a najverovatnije je srebrnasti galeb (Larus argentatus).
Mladi srebrnasti galeb
A takođe mogu da se vide i Munkov muzej i delovi kvarta Bjervika.
Munkov muzej
Munkov muzej je osnovan 1963. godine i do skoro se nalazio na drugoj lokaciji, ali su od leta 2021. godine eksponati prebačeni u ovu novu zgradu i muzej je zvanično otvoren u oktobru iste godine.
Što se tiče kvarta Bjervika, u pitanju je deo Osla koji je do pre dvadesetak godina bio kontejnerska luka. Onda je krenuo novi urbanistički razvoj i danas je ovo skockan deo grada koji treba da predstavlja novi kulturni centar Osla. Ovde takođe protiče i reka Akerselva.
Deo kvarta Bjervika
Posle penjanja na krov Opere, spustila se do šetališta oko zgrade, pa sam prošla i pored Munkovog muzeja, ali bez namere da ga posećujem. Sada sam već bila pomalo i umorna, a i želela sam da se ranije vratim u sobu, jer prethodne noći nisam dovoljno spavala, barem sam takav osećam imala čitavog dana. Odlučila sam se da prema stanu u kojem sam iznajmila sobu prođem upravo kroz kvart Bjervika prateći reku Akerselva.
Deo kvarta Bjervika
Deo kvarta Bjervika
Kada sam stigla do jedne od većih ulica, shvatim da bi ovo trebalo da bude doba dana kada se u saobraćaju obično pojavljuje špic. U Oslu se ništa od toga nije videlo. Doduše, na kraju svog putovanja po Norveškoj ću shvatiti da ispod grada prolaze brojni autoputevi, pa vozači verovatno koriste te trase, a ne ulice na površini prepune semafora i pešačkih prelaza.
Saobraćajni špic na ulicama Osla
Sve u svemu, na kraju sam imala dovoljno vremena i da fino obavim neke stvari, ali i da rano legnem, jer sam za naredni dan ponovo imala plan da idem u šetnju po Oslu i okolini. Tačnije obrnuto – po okolini Osla, pa tek onda ponovo po centru.