Ovo je još jedna priča o letovanju iz prošlih vremena. 2012. godine ja već uveliko više nisam išla na pravo evropsko letovanje, tj, negde na more u julu ili avgustu. Ništa mi u tome nije privlačno. Tada su velike gužve i velike vrućine, a ja tu kombinaciju ne volim. Nekako sam navikla da te mesece najbolje i najudobnije provodim kod kuće u Beogradu.
Međutim, u tom periodu sam se često družila sa jednom ženom koja je nešto mlađa od mene, ali ne i toliko samostalna koliko ja. Ona je još od početka te godine stalno pominjala kako joj se neka drugarica sa kojom je ranije išla na letovanje udala, pa sada više nema društvo i to je pričala sa takvom čežnjom i tugom u glasu, da sam onda u nekom trenutku rekla da ću ići ja sa njom ako joj to odgovara. Mislim da joj je laknulo, jer je ona imala klasičan posao, pa joj je bilo bitno da za svoje pojmove dobro iskoristi godišnji odmor, a to je bilo odlazak na more u julu ili avgustu i to ne sama.
Pošto sam već pravila intenzivan kompromis sa sopstvenim željama i potrebama, rekla sam joj da se ona bavi organizacijom i izabere odredište, što je i učinila, pa smo tako u julu 2012. godine otišle na Siciliju i to u mesto Ćefalu.
Ispostavilo se da je izabrala neki hotel na kraju zaliva zapadno od grada i to je bilo sasvim u redu, mada je do plaže trebalo dosta da se spušta i kasnije penje. Ali, taj deo u stvari i nije mnogo bitan za ovu priču.
Ćefalu
Ćefalu, detalj
Ono što je mnogo bitnije jeste da sam to letovanje iskoristila za prilično simpatične izlete i obilaske nekih delova Sicilije. Evo i mape koja prikazuje gde sam sve to bila tokom ovog putovanja:
Ipak da za početak pokažem kako se iz pravca našeg hotela pružao divan pogled ka Ćefaluu, i to u svako doba dana, a o samom gradiću ću pisati kasnije.
Ćefalu
Ćefalu
Ćefalu
Čak sam mogla i da foto-aparatom uzumiram centar grada, ali sam ga slikala i kada sam prema njemu išla šetalištem koje prati obalu.
Ćefalu
Ćefalu
Jedan od veoma popularnih izleta na Siciliji obuhvata i odlazak do sela koje se zove Savoka. Selo se nalazi u severoistočnom delu ostrva, na padinama strmih brda nedaleko od obale.
Savoka
Iako je u pitanju jedno sasvim mirno selo, ono je steklo svetsku slavu kao lokacija na kojoj je sniman čuveni film „Kum“ gde je Savoka predstavljena kao dom porodice Korleone.
Zapravo je porodica Korleone iz romana i filma „Kum“ dobila ime po stvarnom sicilijanskom gradu Korleone (na zapadu Sicilije, južno od Palerma), poznatom po istorijskim vezama sa mafijom i jakim porodičnim tradicijama. Ipak, stvarne filmske scene nisu snimane tamo, već baš ovde u malom selu Savoka koje je vizuelno autentičnije i slikovitije. U Savoki su snimljene ključne scene, uključujući svadbu u crkvi Sv. Nikole i razgovore u Baru Viteli.
Upravo sam taj bar i snimila po dolasku u Savoku, a tu smo se, poput pravih turista, kasnije vratile da bismo popile po kafu.
Savoka, detalj
Bar se nalazi na glavnom trgu, a tu je i prostrana terasa/plato odakle se pruža lep pogled na okolinu.
Savoka, detalj
Savoka, detalj
Sa ostalim članovima grupe, uključujući (slučajno) i jednu moju drugaricu sa studija koja je tu bila sa suprugom, ali i jednu divnu ženu sa kojom sam poslovno sarađivala više godina, koja je tu bila sa ćerkom, krenula sam u laganu šetnju ka crkvi Sv. Nikole. Usput sam snimila i mlade pupoljke kapera, ali i drugo bilje i okolinu.
Savoka, detalj
Savoka, detalj
Crkva Sv. Nikole je glavna crkva u selu Savoka i primer tipične sicilijanske barokne arhitekture, sa jednostavnim, ali elegantnim fasadama i zvonikom.
Savoka, detalj
Izgradnja je započela još u XIII veku, ali je tokom vremena crkva više puta obnavljana, posebno krajem XV i početkom XVIII veka, pa otud i uticaj baroka. Crkva se nalazi na izloženom položaju iznad dubokog klanca i karakteristična je po zidovima sa zupcima na parapetu koji joj daju izgled sličan utvrđenju.
Savoka, detalj
Unutrašnjost je podeljena na tri broda i u crkvi se nalaze brojni vredni bogoslužbeni predmeti, uključujući i statuu Svete Lucije iz Sirakuze iz 1666. godine koja se posebno poštuje.
Savoka, detalj
Mada se na vrhu uzvišenja na kojem je crkva Sv. Nikole nalaze ostaci stare tvrđave, nisam bila zainteresovana da idem do tamo, već sam se samo malo popela uz ulicu da bih snimila crkvu iz još jedno ugla.
Savoka, detalj
Krenula sam da se vraćam prema autobusu, a usput sam još snimila i crkvu Sv. Mihajla koja važi za jednu od najstarijih u Savoki, a prva pominjanja kreću već u XIII veku.
Savoka, detalj
I ova crkva je obnavljana više puta, pa se to takođe može primetiti na osnovu njenog izgleda. U vreme moje posete, crkva Sv. Mihajla je bila zatvorena, ali je restaurirana i ponovo otvorena 2020. godine.
Savoka, detalj
Ostalo mi je još da napravim nekoliko snimaka i popijem kafu u Baru Viteli i mogla sam da napustim selo Savoka zajedno sa grupom sa kojom sa bila na ovom izletu.
Savoka, detalj
Sledeće odredište na ovom izletu je bio grad Taormina čiji se istorijski centar nalazi na severoistoku Sicilije, na uzvišenju iznad obale. Izašavši iz autobusa, krenuli smo u šetnju po centru grada, ali sam ja pre toga snimila divan pogled iz jednog obližnjeg parka.
Taormina, detalj
Odavde samo mogla da vidim i Etnu na koju smo išli kasnije.
Pogled na Etnu iz Taormine
Za sad smo se uputili ka centralnoj pešačkoj ulici, Korso Umberto I, a ona se prostire između dve gradske kapije, Porta Katanija i Porta Mesina. Pre dolaska do prostora između gradskih kapija, sa ulice sam mogla da vidim vrh kamenitog uzvišenja iznad grada na kojem se nalaze ostaci Saracenske citadele (Castello Saraceno). U pitanju je srednjovekovna citadela koja potiče iz vremena arapske i normanske vladavine na Siciliji, otprilike između IX i XII veka. Danas su vidljivi samo delimični ostaci kamenih zidina i kula.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Nedaleko je bila i Kapija Katanija, ali da prvo nešto kažem o samom gradu.
Taormina, detalj
Taormina je slikoviti grad na istočnoj obali Sicilije, smešten na litici sa spektakularnim pogledom na Jonsko more i vulkan Etna. Njegova istorija počinje u IV veku pre nove ere, kada su ga osnovali stari Grci. U grčkom periodu razvila se trgovačka i kulturna zajednica, a iz tog vremena potiče i prvo pozorište, kasnije preuređeno u poznato antičko pozorište čiji se ostaci danas mogu videti u istočnom delu grada. Kasnije su ovde vladali Stari Rimljani, Vizantinci, Arapi, Normani, Španci,... i svi su oni ostavili svoj trag, bilo kroz građevine ili uticaj na kulturu, poljoprivredu, itd.
Kao i velika većina izleta koji se za turiste organizuju tokom leta, tako je i ovaj, uz svoje prednosti, imao i svojih manjkavosti, a tu pre svega mislim na ograničeno vreme. Mi smo ovde dobili par sati, ali je to uključivalo i vreme za ručak. Drugim rečima, to je (u mom slučaju) značilo srazmerno površnu posetu centru grada i šetnju duž pešačke ulice Korso Umberto I, bez odlaska do Antičkog pozorišta ili zagledanja detalja, a sve je krenulo od Kapije Katanija.
Taormina, detalj
Kapija Katanija je jedna od glavnih kapija starog grada Taormine, smeštena na zapadnom kraju pešačke ulice Korso Umberto I. Nekada je služila kao ulaz u grad za putnike koji su dolazili iz pravca grada Katanije, pa otud i naziv. Kapija potiče iz perioda srednjeg veka i predstavlja važan istorijski i arhitektonski element Taormine. Danas je omiljeno mesto za fotografisanje i početna tačka za šetnju kroz stari deo grada.
Taormina, detalj
Ubrzo sam došla i do trga Duomo gde se nalazi katedrala („duomo“ na italijanskom znači upravo katedrala) koja je posvećena Sv. Nikoli, zaštitniku putnika i pomoraca, što je bilo važno za grad smešten na obali i trgovačkim putevima.
Taormina, detalj
Između ostalog na trgu se nalazi i Fontana di Pjaca Duomo koja je napravljena 1635. godine u baroknom stilu. Sastoji se od dva bazena sa uklesanim imenima četiri gradska zvaničnika koji su naredili njenu izgradnju, a takođe na njoj može da se vidi i mnoštvo dekorativnih elemenata.
Taormina, detalj
Što se tiče Katedrale Sv. Nikole, ona je izgrađena u XIII veku na mestu ranije crkve, a vremenom je pretrpela nekoliko rekonstrukcija, naročito nakon zemljotresa i drugih oštećenja. Fasada katedrale je jednostavna, ali elegantna, sa detaljima koji su karakteristični za srednjovekovni normanski stil.
Taormina, detalj
Unutrašnjost sadrži oltare i umetničke radove iz različitih perioda, uključujući freske i skulpture.
Taormina, detalj
U nastavku šetnje po glavnoj pešačkoj ulici, videla sam i Palatu Čampoli iz ranog XV veka koja je pripadala bogatoj plemićkoj porodici čije ime građevina i nosi. U XX veku je palata menjala namenu, a u vreme moje posete je tu bio smešten noćni klub! na svu sreću, vremenom je to dovedeno u red i danas se koristi kao prostor za izložbe, kulturne događaje i privremene muzejske postavke.
Taormina, detalj
Dalja opuštena šetnja duž pešačke ulice je bilo jedno veoma prijatno iskustvo, ali tako je to u Italiji.
Taormina, detalj
Razdaljina između Kapije Katanija i Kapije Mesina je oko 800 metara, tako da se ipak relativno brzo dođe i do ove druge kapije.
Taormina, detalj
Kapija Mesina je, kao što sam već pomenula, bila jedna od glavnih kapija u gradu, a nalazi se u severnom delu istorijskog centra, u pravcu grada Mesine. U svom današnjem obliku potiče iz 1808. godine i mada je ranije bila deo odbrambenih zidina, današnja struktura više pokazuje ovu obnovu iz XIX veka nego srednjovekovne fortifikacione elemente. Ja sam je fotografisala samo sa jedne strane zbog položaja sunca.
Taormina, detalj
Odavde sam krenula nazad istim putem kojim sam i došla, ali sam sada malo više obratila pažnju na neke od građevina i zanimljivih lokaliteta pored kojih sam prethodno samo prošla.
Taormina, detalj
Tako sam prvo došla do Palate Korvaja.
Taormina, detalj
U pitanju je jedna od najznačajnijih srednjovekovnih građevina u Taormini. Najstariji deo palate – četvrtasta kula – potiče iz X veka i izgrađen je u arapskom periodu, dok su kasniji delovi dograđivani u XIII i XV veku, u normanskom i gotičko-katalonskom stilu, tako da se ovi razni stilovi na njoj sasvim lepo vide. Palata je dobila ime po plemićkoj porodici Korvaja kojoj je pripadala u kasnijem periodu. Danas se u palati nalazi Turistički informativni centar Taormine, a prostor se koristi i za izložbe i kulturne događaje. I unutrašnje dvorište palate je izuzetno lepo.
Taormina, detalj
Odmah pored Palate Korvaja nalazi se i crkva Svete Katarine Aleksandrijske.
Taormina, detalj
U pitanju je barokna crkva podignuta u prvoj polovini XVII veka na ostacima rimskog odeona, koji je sa svoje strane bio sagrađen na temeljima starog grčkog hrama.
Taormina, detalj
Fasada je ukrašena portalom od ružičastog taorminskog mermera sa statuom Svete Katarine iz 1705. godine, dok se unutra nalazi i starija mermerna statua iz 1493. koja potiče iz ranije crkve van gradskih zidina.
Taormina, detalj
Od ovog dela grada gde su crkva Svete Katarine Aleksandrijske i Palata Korvaja u pravcu jugoistoka vodi ulica Teatro greko i oko 400 m dalje nalaze se ostaci Antičkog pozorišta.
Taormina, detalj
Ovo pozorište predstavlja izuzetno očuvan primer grčko-rimske arhitekture. Sagrađeno je u III veku pre nove ere u doba Grka, a kasnije su ga Rimljani proširili i prilagodili za gladijatorske borbe. Posebno je važno zbog svoje spektakularne lokacije. Naime, sa pozornice se pruža pogled na Etnu i Jonsko more, što ga čini jednim od najlepše smeštenih antičkih pozorišta na svetu. Ali, kao što sam već rekla, ja nisam išla da posetim ovo pozorište jer sam smatrala da nemam dovoljno vremena.
Imajući to ograničenje u vidu, više mi se dopadalo da opušteno i lagano šetam po slikovitoj središtu Taormine.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Sicilija je, između ostalog, poznata i po kandiranom voću i „voću“ od marcipana, pa se to uz sveže voće, začine i razne druge sitnice može videti u brojnim prodavnicama pre svega namenjenim turistima.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Ako posetilac malo bolje zagleda, mogu se videti brojni slikoviti detalji i ukrasi na zgradama i oko njih.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Taormina, detalj
A tu je i uličica Vikolo Streto koja važi za najužu u istorijskom centru. Široka je svega oko 40–50 cm u najužem delu, pa kroz nju u datom trenutku može da prođe samo jedna osoba. Ulica, naravno, nema nikakav istorijski značaj, mada svakako predstavlja tipičan primer srednjovekovne urbane strukture sa veoma uskim prolazima između kuća, ali je zanimljiva za fotografisanje.
U Taormini 2012. godine
I tako sam došla i do trga 9. april ili Pjaca Nove aprile.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Trg je svoj naziv dobio po datumu (9. april 1860. godine) kada se, tokom mise u katedrali, proširila vest da je Garibaldi stigao na Siciliju, što je simbolično povezano sa italijanskim jedinstvom.
Na trgu se može videti Sahat-kula koja je podignuta u XIII veku kao deo gradskih zidina, dok je sat dodat kasnije. Tu je, duž pešačke ulice, i barokna crkva Sv. Josipa sa elegantnom fasadom i stepeništem. Podignuta je krajem XVII i početkom XVIII veka.
Taormina, detalj
Na trgu se takođe nalazi i crkva Svetog Avgustina Hiponskog iz XIII veka u kojoj je danas smeštena gradska biblioteka.
Taormina, detalj
Sada je već postajalo dosta vruće, pa je toj drugarici i meni prijalo da se zavučemo u senovite ulice Taormine, a takođe je trebalo da negde sednemo i da ručamo.
Taormina, detalj
Taormina, detalj
Kada putujem po Italiji, obično volim da jedem picu. Osim što je pica jedna izvanredna pojava u životu i univerzumu, glavni razlog je taj da je ja nikako ne mogu dobro napraviti kod kuće. Tajna nije toliko u receptu, brašnu ili dodacima, već pre svega u peći. Zaista ne mogu da se bavim instaliranjem specijalne peći za picu u svom stanu da bih se častila ovom poslasticom par puta godišnje. Više od toga svakako ne bi valjalo, jer bih imala preko 200 kila. Ali zato, kada putujem po Italiji, pošto obično dosta i hodam, smatram da je sasvim u redu da uživam u svim blagodetima ovog jela.
Taormina, detalj
Posle divnog ručka, u povratku do autobusa kojim smo nastavljali dalje sa našim izletom, prošla sam i pored malene crkve Sv. Antonija Velikog iz XIV veka koja je vremenom izgubila svoju prvobitnu funkciju i danas je otvorena za posetioce kao kulturni prostor.
Taormina, detalj
A sada je došlo vreme da se prebacimo na Etnu.