Kao što je bilo i predviđeno, u dogovoreno vreme došao je u hotel po mene neki lokalni prevoz i prebacio me do pristaništa na ostrvu Ko Lanta. Bila je poprilična gužva, ali sam se uskoro smestila na veliki gliser koji je plovio direktno do gradića Ao Nang na kopnu.
Pošto to putovanje traje par sati, povremeno sam ustajala da bih prošetala, a ujedno i fotografisala.
Na putu ka Ao Nangu
Veliki gliser koji spaja ostrvo Ko Lanta i gradić Ao Nang
Brodovi koji dovoze putnike sa obližnjih ostrva zapravo ne pristaju u okviru samog gradića Ao Nang, već se u te svrhe koristi pristanište na obali obližnje reke u blizini ušća te reke u more.
Reka kod gradića Ao Nanga
Ovaj prevoz od jednog popularnog letovališta do drugog je veoma dobro osmišljen na Tajlandu jer obuhvata ne samo kupljenje u hotelu odakle se polazi, već i razvoženje do hotela na odredištu. Kada sam se iskrcala sa broda, raspitala sam se među zaposlenima kuda treba da idem i oni su me uputili ka jednom od lokalnih songtaua, kamiona prilagođenih za vožnju putnika.
Jedan lokalni songtau
Sticajem okolnosti sam do „svog“ songtaua stigla prva, ali se on uskoro popunio.
Songtau, pre
Songtau, posle
Pošto je već postajalo relativno kasno, odmah po smeštaju u hotel izjurila sam na ulicu i otišla do obale jer se tu prodaju karte za čamce koji voze do obližnje plaže Rajle za koju sam dobila neke preporuke, a i kada sam čitala svoje vodiče to je delovalo kao mesto koje se ne sme propustiti. Problem je da se do te plaže može doći samo čamcima, a oni prestaju da voze u vreme zalaska sunca. Dakle, nisam imala puno vremena, pa sam požurila.
Ali, bilo je vreme oseke, pa se karte nisu prodavale u kućici na zapadnoj strani plaže Ao Nang, već su mi tu rekli da odem do istočne strane gde njihove kolege još uvek rade, pošto je tamo valjda bila bolja situacija sa čamcima i osekom.
Plaža Ao Nang
Mada sam žurila, ipak sam uspela malo i da fotografišem uz put. Ao Nang je tipično turističko mesto – glavna ulica ide pored obale, sa jedne strane je šetalište i plaža, a sa druge neprekidni niz kafića, restorana, radnji i slično.
Ao Nang
Kada sam došla do te druge kućice u kojoj su se prodavale karte za čamce do plaže Rajle i kupila karte, rekli su mi da malo moram da sačekam. To vreme sam iskoristila da bih snimala dešavanja na plaži i u plićaku gde su čamci dovozili putnike koji su zadnji deo morali da prođu peške hodajući kroz vodu, jer je nivo vode bio suviše nizak da bi čamci mogli da priđu skroz do plaže.
Plaža Ao Nang
Plaža Ao Nang
Kao što su oni kroz plićak došli do kopna, isto sam tako ja sa još nekoliko putnika kroz plićak otišla do jednog od tradicionalnih dugih čamaca za koji su mi rekli da će da me odveze do plaže Rajle.
Ukrcavanje u čamac na plaži Ao Nang
Uskoro smo i krenuli i ta vožnja od oko 4 km je bila sasvim simpatična. Ovaj čitav kraj je poznat po krečnjačkim formacijama koje se vide i na kopnu, a koje sam narednog dana videla i u sred mora u vidu ostrvaca, ali o tome više kasnije. Za sada sam uživala u onim kamenitim brdima koja su se na kopnu videla iz čamca.
Na putu ka plaži Rajle
Na putu ka plaži Rajle
Na putu ka plaži Rajle
Na putu ka plaži Rajle
Na putu ka plaži Rajle
Plaža Rajle je prilično poznata i popularna pogotovo među mladima, onima koji se tako osećaju i/ili ljudima koji vole da se penju po stenama, a takođe se često ističe i lepota plaža – u množini, pošto se odavde može doći do još par plaža u blizini ove glavne.
Kasnije sam gledala neke slike na internetu i ove plaže zaista mogu da izgledaju divno kada je vreme dobro i kada je plima. U mom slučaju – bila sam zgranuta i pitala sam se o čemu ljudi pričaju i zašto ovde iko uopšte i dolazi?
Naime, već prilikom ukrcavanja u Ao Nangu, prolazak kroz onaj plićak je bio izuzetno nesimpatičan jer je delovalo kao da hodam kroz blatnjavu baru. Bilo mi je sasvim jasno da je u pitanju taman pesak, ali je to ipak ličilo na blatnjavu vodu u kojoj nisam mogla da vidim ništa. Ista situacija je bila i na plaži Rajle. Potpuno mutna i tamna voda. To se na mojim fotografijama i ne može sasvim dobro da vidi, pošto površina vode reflektuje plavetnilo neba, ali kada sam izašla na obalu, videlo se do koje mere se voda povukla.
Plaža Rajle u vreme oseke
Na trenutak mi je pažnja bila zaokupljena prizorom na koji sam naletela – neka mlada žena je u dugoj haljini čiji se zadnji deo vukao po plaži nosila neko dete, dok je jedna devojka sa foto-aparatom išla ispred nje i fotografisala je. Bilo je zanimljivo, ali nikako nije delovalo prirodno.
„Spontana“ šetnja po plaži
Kako je ona išla dalje duž plaže, tako sam ja snimila i pogled na tu stranu. I dalje nisam bila impresionirana.
Plaža Rajle u vreme oseke
Pokušala sam da napravim i par snimaka koji bi uneli nekakvu privlačnost u čitav prizor, ali ona blatnjavo-mutna voda mi nikako nije ostavljala prostor da se opustim i da ubedim sebe da je ovo baš sjajno mesto i da je idealno što sam uspela da tu stignem na vreme i da uživam.
Plaža Rajle u vreme oseke
Plaža Rajle u vreme oseke
Moj opšti utisak, svakako zahvaljujući činjenici da sam došla u vreme oseke, bio je da je ovo mesto veoma izvikano i da je nekako „prodato“ mladima i onima koji vole da se penju po stenama na zanimljivim mestima. Ali, ako niste baš mladi ili se ne bavite penjanjem po stenama, ja u stvari ne znam zašto bi čovek ovde uopšte i dolazio.
Kasnije ću, gledajući plažu Ao Nang, zaključiti da plaža Rajle i nije totalna katastrofa u odnosu na ovu gradsku, ali je meni je sve tako izgledalo. Ne shvatajući u ovom trenutku da je značajni deo „problema“ nastao zbog te velike oseke, pitala sam se zašto ljudi uopšte borave na ovakvim mestima. Doduše, bilo mi je jasno da je to dobrim delom i zato što ja imam već dosta godina pa me ne zanima „lud provod“ po egzotičnim plažama i u njihovoj okolini, a i sigurno sam i razmažena jer sam imala tu sreću da boravim na istinski lepim plažama, s tim da su neke od njih provereno među najlepšim na svetu, tako da mi visoka temperatura, tropsko područje i vlažnost vazduha, i pristojne (srazmerno niske cene) nisu dovoljni kriterijumi da bi se meni neko letovalište dopalo.
Ali, da se vratim na svoj boravak na plaži Rajle. Pošto sam ovde već stigla, a imala sam oko pola sata vremena pre povratka u Ao Nang, rešila sam da prošetam kroz „naselje“ koje se ovde formiralo, da bih otišla do Istočne plaže Rajle. Sve je bilo posvećeno turizmu i komercijali.
„Glavna ulica“ kod plaže Rajle
„Glavna ulica“ kod plaže Rajle
„Glavna ulica“ kod plaže Rajle
U jednom trenutku sam konačno ugledala nešto što mi se dopalo – jednu lepu ptičicu. U pitanju je azijska smeđa muvarica (Muscicapa dauurica).
Azijska smeđa muvarica
Tokom ove šetnje sam prošla i pored jednog od nekoliko hotela koji se ovde nalaze.
Plaža Rajle, detalj
Ali, ako su hotel i njegova okolina sa prethodne slike delovali zanimljivo i privlačno, situacija na Istočnoj plaži Rajle je ponovo delovala, blago rečeno, deprimirajuće.
Istočna plaža Rajle
Posle ovoga sam smatrala da više nemam šta ovde da obilazim i gledam, pa sam se vratila do zapadnog dela, gde je glavna plaža sa koje je uskoro trebalo da krenem da se vraćam za Ao Nang. Dok sam čekala da krenemo, iskoristila sam priliku da malo i fotografišem. Situacija je bila slična kao i pre, samo je sunce sada bilo malo niže i bliže horizontu.
Plaža Rajle pred kraj dana
Plaža Rajle pred kraj dana
Povratak u Ao Nang
Povratak u Ao Nang
Nakon povratka u Ao Nang, krenula sam da se vraćam u pravcu hotela, ali sam prvo napravila kratak video-snimak koji prikazuje početak šetališta.
Nešto kasnije sam i fotografisala kako plažu, tako i glavnu ulicu. Gledajući plažu koja na mojoj fotografiji izgleda lepše nego uživo i povremeno slušajući saobraćajnu buku koja je dolazila iz glavne ulice, ponovo sam razmišljala o popularnosti Tajlanda kao turističkog odredišta.
Plaža u Ao Nangu
Glavna ulica u Ao Nangu
Činjenica je da ja više nisam mlada i da mene ne zanima provod koji se eventualno nudi na Tajlandu. Takođe je činjenica i da sam par meseci pre dolaska na Tajland bila na Zanzibaru koji mi je sa svojim blještavo belim plažama i tirkiznom vodom delovao kao raj u odnosu na ovaj blatnjavo-mutni izgled plaža koje sam ovog dana posetila, a koje se reklamiraju kao sjajne.
S druge strane, neprekinuti lanac restorana, kafića, hotela, radnji i mesta koja nude razne vrste zabave, a koji postoji ne samo duž glavne ulice, već se širi i u dubinu ovog gradića, kao i veliki broj stranih turista čak i u periodu koji važi za nisku sezonu, sasvim jasno pokazuju da je Tajland izuzetno popularno odredište među strancima. Pitala sam se zašto?
Nisam sigurna da su moja razmišljanja sasvim ispravna, ali sam po svojoj glavi pokušavala da analiziram zašto je to tako. Tajland se svakako nalazi u tropskom području i ima veliki broj peščanih plaža i ostrva, a uvek je toplo. Međutim, ovo bi moglo da se kaže i za mnoga druga mesta na svetu, od kojih su neka svakako popularna, pa sam onda počela u glavi da idem oko sveta i poredim različita odredišta.
Prvi susedi ka istoku sa plažama u tropskom području, Kambodža i Vijetnam, tek su relativno skoro počeli da se otvaraju za turizam, a prošli su i kroz duge periode ratova i nestabilnosti, tako da oni tek treba da razviju infrastrukturu kakva postoji na Tajlandu.
Susedi na zapadu, Mjanmar, Bangladeš i Indija, imaju svoje specifičnosti, a političke okolnosti, prirodne karakteristike ili religiozna ograničenja sprečavaju veliki razvoj inostranog turizma. Ovo se može reći i za ostale zemlje južno i istočno od Tajlanda.
Ako bi se išlo dalje u pravcu zapada dolazi se do Afrike koja sa tradicionalnom političkom nestabilnošću, ali i različitim egzotičnim bolestima, uz veoma mali broj izuzetaka, otpada kao poželjno turističko odredište.
Dalje ka zapadu dolazi se do Latinske Amerike i tu već postoji veći izbor za mesta koja su posebno popularna među turistima. Međutim, ovde postoji specifična kombinacija manjka bezbednosti u nekim od zemalja i visokih cena u onim zemljama koje jesu bezbedne, ali i prilično skupe zahvaljujući svojoj blizini Sjedinjenim državama. To opet ne može da dovede do onog nivoa popularnosti i brojnosti posetilaca koji se mogu videti na Tajlandu.
Već sam ranije pominjala da je Tajland uspeo da izbegne da bude kolonija neke od Zapadnih sila tokom XIX i XX veka, a takođe ovde se u drugoj polovini XX veka nisu vodili ratovi kao u nekim od susednih zemalja. Štaviše, Amerikanci su ovde imali svoje baze tokom Vijetnamskog rata i to je svakako doprinelo i stabilnosti zemlje, i infrastrukturnom razvoju, ali i popularnosti odredišta. Između ostalog, i popularnosti tajlandskih žena, pa i muškaraca.
Tajlanđani imaju veoma blagu prirodu i uvek su nasmejani, što svakako stvara utisak dobrodošlice među posetiocima, ali je ovde vremenom, pogotovo od Vijetnamskog rata nadalje, počela u velikoj meri da se razvija prostitucija i Tajland je jedno od najpopularnijih odredišta na svetu na ovu temu.
I, konačno, Tajland važi za prilično jeftino odredište – s jedne strane je to idealno za šoping, ali takođe je tu i divna, ukusna i egzotična hrana koja može da se kupi za male pare, pogotovo u odnosu na Zapadnu Evropu i SAD.
Zato smatram da je upravo kombinacija svega ovoga doprinela tolikoj popularnosti Tajlanda. Divne plaže mogu da se nađu i na drugim krajevima sveta, ali teško uz nivo bezbednost i po ceni koja se ovde može dobiti.
S druge strane, tokom putovanja me je jedna drugarica pitala da li je na Tajlandu „i dalje sve onako jeftino kao što je bilo“ (ona je ovde bila pre 20-ak godina). Nisam baš mogla da joj odgovorim. Jedan od razloga je da ja uopšte nisam zainteresovana za šoping, pa nemam nikakvu predstavu o cenama i ne mogu ništa da poredim, a što se tiče smeštaja, birala sam mesta koja su po meni neki „srednji“ nivo, što je jako relativno, pa to ni ne želim da poredim.
Što se tiče hrane, jalovost poređenja sam shvatila još davnih dana kada sam putovala po Srednjoj Americi. U odnosu na cene hrane bilo gde u Zapadnoj Evropi i u SAD-u, cena hrane na Tajlandu, kao i u Srednjoj Americi, koja je kvalitetna, ali se kupuje u malim lokalnim radnjama, a ne u vrhunskim restoranima, potpuno je zanemariva i zato sve deluje jeftino. S druge strane, ja dolazim iz zemlje u kojoj znam gde mogu da jedem više, u smislu kalorija, nego na Tajlandu, a za iste ili čak manje pare. Takođe znam i neke od zemalja Evropske unije, ali one koje su više na istoku, gde se može jesti kvalitetno i kalorijski bogato, a da je jeftinije nego na Tajlandu. Dakle, kao i obično – sve je relativno.
I kada već pominjem hranu, po povratku u Ao Nang sam svratila u jedan od mnogobrojnih restorana gde sam naručila salatu od zelene papaje koja je tradicionalno izuzetno ljuta. Jedva sam je pojela.
Salata od zelene papaje u Ao Nangu
Po povratku kući napravila sam i ja svoju verziju egzotične salate, ali je to salata od zelenog manga. I ona je ljuta, ali mnogo manje i mogu onda da je jedem sa ogromnim zadovoljstvom. Evo i recepta za one koji bi hteli da je probaju:
Salata od zelenog manga
SALATA OD ZELENOG MANGA
- 1 veći čvrsti mango (ne mora da bude skroz zelen, ali ne treba da bude u potpunosti zreo)
- 1/2 crvenog luka
- 1 šargarepa
- 100 grama svežeg kupusa
- ljute papričice po ukusu
- 50 g kikirikija
- listići korijandera
- sastojci za preliv: 2 kašike ribljeg sosa, 2 kašike soka od limete, 1 kašika smeđeg šećera i 1 kašičica ljutog sosa
Mango i šargarepu izrendati na krupno. Crveni luk i kupus iseći na režnjeve. Ljute papričice iseckati na sitno. Sve pomešati i začiniti prelivom koji je prethodno već pomešan da bi se šećer istopio. Posuti kikirikijem i listićima korijandera.