Švedska 2013, 5. deo (Upsala, Knivsta)

Šetajući sa svojim prijateljima, Kaćom i Tomom, po Upsali početkom juna 2013. godine, došli smo i do katedrale.

Katedrala u Upsali

Katedrala u Upsali je najveća crkva u Švedskoj i jedna od najvažnijih istorijskih građevina u zemlji. Izgrađena je u gotičkom stilu u XIII veku, a tokom vremena je više puta obnavljana i proširivana. U njoj su sahranjeni švedski kraljevi, poznati biskupi i naučnici, uključujući i Karla Linea koga sam detaljnije pomenula u prethodnom nastavku ovih priča sa putovanja. Katedrala je impresivna i po svojim visokim tornjevima, vitražima i bogato ukrašenom enterijeru.

Katedrala u Upsali, detalj

Sa protokom vremena, međutim, menjaju se i običaji. Tako se u katedrali tokom godine održavaju ne samo važne crkvene ceremonije, već i kulturni događaji. Osim toga, bilo je zanimljivo videti promenu duha vremena na tabli koja navodi imena dekana (glavnih sveštenika) katedrale. Od 2009. godine, dekan katedrale u Upsali je žena.

Posle obilaska katedrale, nastavila sam dalje da šetam po Upsali sa Kaćom i Tomom, ali sam se još jednom osvrnula da bih snimila glavnu crkvu u gradu.

Katedrala u Upsali

Upsala, detalj

Uskoro smo prošli i pored Univerzitetske biblioteke u Upsali koja se zove i Karolina Rediviva. Zbog značaja samog univerziteta u Upsali, i Univerzitetska biblioteka je jedna od najstarijih i najprestižnijih biblioteka u Švedskoj. Glavna zgrada je podignuta u XVIII veku i predstavlja značajan primer klasične arhitekture. Biblioteka čuva preko 5 miliona knjiga i rukopisa, poput retkih srednjovekovnih rukopisa, uključujući i neke od najvrednijih nordijskih rukopisa.

Upsala, detalj

A zatim smo se kroz park popeli na uzvišenje gde se nalazi Zamak u Upsali.

Upsala, detalj

U pitanju je impozantna građevina koja je podignuta u XVI veku po nalogu kralja Gustava Vase. Zamak je dugo služio kao kraljevska rezidencija i vojna tvrđava. Tokom istorije bio je mesto važnih političkih događaja pogotovo tokom unutrašnjih sukoba i borbi za vlast u Švedskoj. Tako su u XVII veku u zamku održavana suđenja plemićima optuženim za izdaju ili politički otpor, što pokazuje da je zamak bio važan centar moći i politike u Švedskoj.

Upsala, detalj

Zamak je više puta obnavljan nakon požara, ali je uvek ostao simbol moći, politike i prestiža. Danas je to turistička atrakcija i prostor za muzeje i državne institucije, čime i dalje igra važnu ulogu u životu Upsale.

Upsala, detalj

Na uzvišenju pored zamka nalazi se i Gunilino zvono koje je kraljica Gunila Bjelke (1568-1597) poklonila gradu 1588. godine. Zvono se u početku koristilo za crkvu koja je pripadala zamku, ali je nakon velikog požara 1702. godine i kasnijeg ponovnog livenja tokom XVIII veka postavljeno na otvorenu kulu iznad bastiona. Služilo je kao zvono koje označava vreme, tj, jutarnje i večernje zvono za grad.

Upsala, detalj

Ovde sam iskoristila i mogućnosti za postavljanje foto-aparata, pa sam se konačno slikala sa svojim prijateljima.

Sa prijateljima u Upsali

Na suprotnoj strani u odnosu na plato gde se nalazi Gunilino zvono, pruža se i veoma lep pogled na Lineanum – botaničku zbirku i staklenike univerziteta, posvećene čuvenom švedskom naučniku Karlu Lineu koga sam već pominjala. Lineanum je mesto gde su izložene biljke koje je Line proučavao i koje danas služe za obrazovanje i istraživanje.

Upsala, detalj

Još malo smo prošetali oko zamka, a onda se spustili ka centru, gde su visoki tornjevi katedrale gotovo neizbežni detalj bilo da šetate po parku ili duž ulica Upsale.

Upsala, detalj

Sad smo još malo prošli kroz centar grada, a onda smo otišli na ručak.

Upsala, detalj

Zatim smo seli u kola i prebacili se do Stare Upsale. U pitanju je istorijsko i arheološko područje koje se nalazi nekoliko kilometara severno od savremene Upsale. Tu smo parkirali kola i krenuli u šetnju, prvo svrativši na neko imanje koje zapravo funkcioniše kao antikvarnica i prodavnica raznih sitnica. Pretpostavljam da njihova ponuda obuhvata i lustere koji su obešeni o drveće u dvorištu.

Stara Upsala, detalj

Pošto je ovo poznato izletničko područje u blizini Upsale, onda tu ima i restorana/kafea i to divno slikovitih.

Stara Upsala, detalj

Stara Upsala ili Gamla Upsala poznata je po svojim velikim vikinškim grobnicama, tzv. kraljevskim humkama koje datiraju iz perioda od V do VI veka. Ali, i sa dolaskom hrišćanstva Stara Upsala je bila političko i versko središte Švedske, pre nego što je glavni grad premešten u današnju Upsalu. Istraživanja su pokazala da se ovde nalazio i poznati hram posvećen nordijskim bogovima, a na lokalitetu danas postoji i muzej gde može da se vidi kako se odvijao život i kakvi su bili običaji u vikinško doba.

Pošto nam poseta muzeju nije bila u planu, prvo smo otišli do crkve u Staroj Upsali.

Stara Upsala, detalj

Crkva u Staroj Upsali je podignuta u XII veku, ali je sasvim moguće da je ranije tu stajala neka drvena crkva. Ipak, i ta nova crkva je gorela (1240.), pa su vremenom dodati novi delovi čime je crkva dobila svoj sadašnji spoljašnji izgled. Danas crkva služi i kao turistička atrakcija, ali i kao mesto bogosluženja.

Stara Upsala, detalj

Zanimljiv je podatak da je u crkvi sahranjen Anders Celzijus (1701–1744), naučnik po kojem je nazvana jedna od temperaturnih skala. Uzgred, Celzijus je bio švedski astronom, fizičar i profesor na Univerzitetu u Upsali, što samo još jednom potvrđuje značaj ovog univerziteta, ne samo za Švedsku već i za svet uopšte.

Stara Upsala, detalj

U porti crkve se nalazi i drveni zvonik koji datira iz XVIII veka i koji je služio za pozivanje vernika na bogosluženja.

Stara Upsala, detalj

Zanimljivo je i sasvim lepo uočljivo da je zvonik napravljen od drveta, dok je crkva od kamena. Razlog za to je da drvena konstrukcija zvonika bolje apsorbuje vibracije zvona i smanjuje rizik od oštećenja, što bi se desilo da je zvonik od kamena. Osim toga, u vreme podizanja zvonika drvena građa je bila dostupnija i jeftinija za obradu, pa je i izgradnja bila brža i praktičnija. Ovaj tip zvonika je karakterističan za švedske crkve tog perioda i daje vizuelni kontrast u odnosu na kamenu građevinu. Danas zvonik i dalje služi za pozivanje vernika i predstavlja važan deo kulturnog i istorijskog nasleđa Gamla Upsale.

Stara Upsala, detalj

U neposrednoj blizini crkve u Staroj Upsali nalazi se i Arheološki park Stara Upsala. Tu se, kao što sam već pomenula, nalaze Kraljevske humke što je naziv za tri ogromna tumula. Prema narodnom predanju, tu bi počivali nordijski bogovi Tor, Odin i Frejr, a ova legenda je potkrepljena i istraživanjima koja su pokazala da su se na ovom lokalitetu nalazili paganski hramovi posvećeni upravo ovim bogovima. U XIX i XX veku je bilo i pretpostavki da su tu pokopani neki drevni kraljevi, pa su se humke nazivale po njima. Danas se međutim koriste neutralni termini – Istočna humka, Srednja humka i Zapadna humka.

Stara Upsala, detalj

Ovo su zapravo tri velike zemljane grobnice, tumuli, koji potiču iz V i VI veka i često se smatraju najstarijim nacionalnim simbolima Švedske. Na osnovu arheoloških istraživanja smatra se da su služile kao grobovi lokalnih vođa ili kraljeva. Tu su otkriveni ostaci pokojnika, oružje, nakit i keramika, ali su u nekim humkama pronađeni tragovi kremacije i žrtvovanja životinja. Posebno se pominje kremacija pokojnika, pošto je po verovanju bog Odin ustanovio zakon da svi pokojnici treba da budu spaljeni (a ovo se posebno odnosilo na vladare sa sve oklopima), jer se na taj način kroz vatru sele direktno u Valhalu.

Stara Upsala, detalj

Danas se može lepo šetati stazama duž humki, a može se i popeti na njihov vrh.

Stara Upsala, detalj

Ipak, pre penjanja, iskoristila sam lepo mesto da još jednom slikam svoje prijatelje.

Dragi prijatelji

Stara Upsala, detalj

Sa vrha humke na koju sam se popela mogla sam lepo da vidim i znamenite građevine u savremenoj Upsali – zamak i katedralu.

Pogled na Upsalu

Sada smo lagano krenuli da se vraćamo prema muzeju, ali i parkingu i našim kolima.

Stara Upsala, detalj

U stvari smo se prebacili samo par stotina metara da bismo došli do etno-sela koje tokom letnjih meseci radi kao muzej na otvorenom.

Disagorden, detalj

Na lokalitetu Disagorden može da se vidi kako je krajem XIX veka izgledao život na selu u pokrajini Upland.

Disagorden, detalj

Tu su autentične drvene kuće koje su služile za život i rad, kao i štale i ostali seoski objekti koji su ovde preneti iz okolnih sela i restaurirani. Tako posetioci ovde mogu da vide i kako su građene tadašnje kuće, ali tradicionalni način života, koji su se zanati koristili i kako su se ljudi svakodnevno snalazili.

Disagorden, detalj

Letnja sezona kada je ovo etno-selo otvoreno i kada se organizuju razna dešavanja još nije počela u vreme moje posete, ali je moglo da se slobodno prođe kroz kapije i da se ovde prošeta. Doduše, jedan veliki i par manjih objekata bili su otvoreni, pa smo onda mogli i da uđemo i vidimo postavku u unutrašnjosti objekta.

Disagorden, detalj

Ovde smo završili sa obilascima, a zaista smo se baš dobro i našetali ovog dana. Sada smo otišli do stana u Upsali da bih ja uzela svoje stvari, pa smo se onda odvezli do vikendice u Knivsti koja je oko 20-ak km južno od Upsale. U međuvremenu je vreme počelo da se menja, a ja sam bila oduševljena sticajem okolnosti – dok smo šetali i obilazili, vreme je bilo lepo, uglavnom sunčano, a svakako suvo.

Knivsta, detalj

Taman kada smo se došli u Knivstu krenula je kiša. Čak je u jednom periodu i dosta padala, gotovo pljuštala. Mi smo u to vreme već skuvali kafu, pa smo seli u dnevnu sobu koja je nekada bila veranda i tu smo između naše priče slušali kako kiša dobuje.

Knivsta, detalj

Kiša je vremenom prestala, pa sam ja malo više šetala oko kuće. I sam plac koji je uređen pod konac, kao i okolina sa šumom, sve je to apsolutno savršenstvo i idealno za uživanje u miru, zelenilu i idili. Ja Kaći i Tomi još od 2013. godine obećavam da ću ponovo da dođem u posetu, ali s tim da budemo u Knivsti sve vreme i da ja uživam ne samo u društvu svojih prijatelja, već i u ovom rajskom miru i zelenilu. Još to nisam uradila, ali uvek imam u vidu.

Knivsta, detalj

U svakom slučaju, pošto je kiša stala, a mi svo troje volimo da se krećemo, pošli smo zajedno u šetnju. U početku smo prošli pored još nekih vikendica, a onda nas je asfaltirana staza za pešake i bicikliste provela kroz šumu, dok je vazduh bio predivan i sveže okupan.

Knivsta, detalj

Posle šetnje, vratili smo se kući i jeli, a posle pričali skoro do ponoći, kao što je i običaj među prijateljima.

Kada sam uveče legla, doživela sam nešto sasvim neobično i gotovo čudno – mogla sam da čujem samo tiho zujanje u ušima jer nikakav drugi zvuk nije ni postojao. Kao da sam bila u gluvoj sobi, a zapravo je to bio savršen mir prirode.

Naredno jutro sam divno odmorna ustala, spakovala se, popila kafu i ručala (umesto doručka), jer me Kaća i Toma ne bi pustili da krenem čak ni polupunog stomaka, pa su me kasnije oni odvezli do aerodroma.

Bio je ovo jedan divan i veoma intenzivan, mada kratak boravak u Švedskoj. Evo još jednom i mape koja prikazuje koja sam sve mesta i lokalitete posetila tokom ovog putovanja:

Kao što sam ranije već rekla, ponovo sam boravila u Stokholmu i par godina kasnije, a bila i na jugu Švedske 2019. godine (videti: https://www.svudapodji.com/svedska-1/).

Pa ipak, mada je Švedska ostavila veoma lep utisak na mene i mada bih volela da posetim i neke druge delove ove zemlje na severu Evrope, možda bih za početak ipak mogla da odem u Knivstu kod Kaće i Tome, pa da se lepo odmorim u onom zelenilu. Leto u Skandinaviji zna da bude veoma lepo... Hmm!

Menu