Švedska 2013, 3. deo (Stokholm)

Posle veoma lepog i prijatnog obilaska Kraljevskog kompleks Drotningholm, vratila sam se brodom do centra Stokholma. Mada je i dalje bio dan, svetlost je sada bila promenjena, što zbog oblaka što zbog činjenice da je već bilo malo kasnije popodne.

Stokholm, detalj

Krenula sam prvo ka ostrvcetu Ridarholmen, što znači Ostrvo vitezova, a tu sam prvo videla jednu zgradu sa zanimljivim krovom iznad ugaone kule.

Stokholm, detalj

Inače, Ridarholmen je malo istorijsko ostrvo u samom centru Stokholma, odmah pored Gamla Stana, tj, Starog grada. Najpoznatije je po crkvi Ridarholmen gde su sahranjeni skoro svi švedski monarsi od XVII veka.

Stokholm, detalj

Osim toga, ostrvo je mirnije i formalnije od susednih delova grada, sa brojnim starim palatama i državnim zgradama.

Stokholm, detalj

Ipak, nisam se ovde dugo zadržala, već sam ponovo krenula ka Gamla Stanu, gde sam prošetala duž raznih ulica i uličica starog grada.

Stokholm, detalj

Tako sam došla i do istočne obale ostrva Stadsholmen na kojem se Gamla Stan i nalazi. U međuvremenu se opet razvedrilo, sunce se već spuštalo, vazduh čist, tako da je sve blistalo.

Stokholm, detalj

Sa obale sam mogla da vidim i prizore na nekim od obližnjih ostrva. Kao što sam već rekla, Stokholm se prostire na četrnaest ostrva koja su povezana brojnim mostovima. Pogled mi je prvo pao na delove dva ostrva koja su bila na istoj liniji mog pogleda. U prednjem delu, sa tvrđavom, je ostrvo Kastelholmen, a u zadnjem ostrvo Đurgorden sa zabavnim parkom.

Stokholm, detalj

Inače, Kastelholmen je maleno ostrvo u središnjem delu grada, poznato po tvrđavi Kastelet sa koje se svakodnevno podiže ili spušta zastava. Ostrvo je povezano mostom sa susednim ostrvom Šepsholmen i popularno je mesto za šetnju i pogled na luku. Ipak, ja nisam imala vremena da tokom svog kratkog boravka u Stokholmu i Švedskoj idem tamo.

S druge strane, narednog dana sam otišla do znatno većeg ostrva Đurgorden. to je jedno od najpoznatijih ostrva u Stokholmu, pre svega zbog muzeјa, parkova i zabavnih sadržaja. Ostrvo je omiljeno mesto za šetnje, biciklizam i rekreaciju, sa puno zelenih površina i obalnih staza.

Stokholm, detalj

Još sam ovde napravila i jedan selfi i slikala deo ostrva Šepsholmen, a onda sam praktično krenula ka železničkoj stanici, mada nešto zaobilaznim putem.

Selfi u Stokholmu

Stokholm, detalj

Tako sam prešla mostom iz Gamla Stana gde se nalazi Kraljevska palata ili Kungliga Slottet (na sledećoj fotografiji desno), na ostrvo na kojem se nalazi kompleks zgrada švedskog Parlamenta (na sledećoj fotografiji levo).

Stokholm, detalj

Ponovo sam slikala i impozantni prolaz između delova parlamenta, a onda sam se osvrnula i da bih snimila severne delove ovog kompleksa.

Stokholm, detalj

Tu sam takođe mogla da vidim i Kraljevsku operu.

Stokholm, detalj

Ovde sam prešla u „noviji“ deo grada, a onda se konačno uputila ka železničkoj stanici. Bila sam baldisana od umora, ali i izuzetno zadovoljna.

Tako sam se vratila u Upsalu gde sam se ponovo divno družila sa Kaćom i Tomom kroz puno priče i prenošenje mojih svežih utisaka.

Narednog jutra sam ponovo iz Upsale vozom krenula za Stokholm. Bilo je skroz oblačno, ali sam odlučila da se ipak držim „plana“ i po dolasku u Stokholm, otišla sam do stajališta turističkog autobusa, jer sam želela da na taj način prođem kroz grad. Ja obično ne obilazim gradove tim autobusima na sprat u koje se putnici ukrcavaju gde hoće i silaze gde hoće, ali sam ovom prilikom napravila izuzetak. I dalje je bilo oblačno, ali i vetrovito i brinula sam se da mi vetrovka koju sam ponela neće pomoći ako i dalje bude hladno i oblačno, a pogotovo ako krene kiša.

Prošla sam tako ponovo u blizini Kraljevske palate i švedskog Parlamenta.

Stokholm, detalj

Kako je obilazak trajao, tako su počele da se na nebu dešavaju neke promene i mic po mic ovo se pretvorilo i predivan i blistav sunčan dan.

Stokholm, detalj

Ja sam ovde uglavnom bila uvaljena u svoje sedište i uživala sam u prizorima i malo sam fotografisala. U nekom trenutku, sam nešto dalje uočila i zgradu Nacionalnog muzeja, pa sam je slikala, mada sam znala da tamo neću ići, najviše zbog manjka vremena. Inače, u njemu se mogu videti slike, skulpture, crteži i primenjena umetnost od srednjeg veka do početka XX veka, uključujući švedske i evropske majstore.

Stokholm, detalj

S druge strane, u Stokholmu ima puno skulptura koje u vidu spomenika ukrašavaju grad, tako da sam ipak bila izložena umetnosti.

Stokholm, detalj

Prošla sam i pored Nordijskog muzeja koji se sa druge strane bavi svakodnevnim životom i kulturom Švedske i nordijskih zemalja. Izložbe prikazuju modu, običaje, enterijere, tradicije i način života od XVI veka do danas. Drugim rečima, tu se može videti kako su ljudi živeli i kako se društvo razvijalo.

Stokholm, detalj

Ovde sam i izašla iz turističkog autobusa, pa sam prošla peške pored Nordijskog muzeja, a i malo prošetala po ovom delu ostrva Đurgorden.

Stokholm, detalj

Ma kako zanimljivo zvučala postavka Nordijskog muzeja i to sam preskočila, ali sam ipak ovog dana posetila čak dva muzeja. Prvi je bio Muzej Vasa i to je najposećeniji muzej u čitavoj Skandinaviji.

Naime, Muzej Vasa posvećen je ratnom brodu „Vasa“, koji je potonuo na svom prvom putovanju 1628. godine. Štaviše, on je potonuo čitavih 20 minuta nakon poniranja.

Razlog za to je da je brod bio konstrukciono nestabilan: imao je previše topova i ukrasa na gornjim palubama, a preuzak trup i premalo balasta u donjem delu. Kada je zaplovio, jači nalet vetra ga je nagnuo, voda je ušla kroz otvorene topovske otvore i to je bilo to.

Ali, ono što je posebno zanimljivo jeste da je brod tu utonuo u gusti mulj na dnu stokholmske luke. Taj mulj je imao malo kiseonika i delovao je kao prirodni zaštitni omotač, što je sprečilo raspadanje drveta i razvoj organizama koji ga uništavaju. Osim toga, Baltičko more ima nisku slanost i gotovo da u vodi nema brodskog crva (Teredo navalis) koji inače uništava drvo.

Dakle, zahvaljujući tim „srećnim okolnostima“ u vidu gotovo idealnih prirodnih uslova, brod je bukvalno bio konzerviran više od 300 godina.

Brod je izvađen iz mora 1961. godine i danas je jedini gotovo potpuno očuvani brod iz XVII veka na svetu. Nakon vađenja, Vasa je decenijama pažljivo tretiran nekom supstancom koja je zamenila vodu u drvetu i sprečila njegovo raspadanje. Upravo zbog toga je brod danas sačuvan u izuzetno dobrom stanju i predstavlja jedinstven istorijski artefakt.

I konačno, zgrada Muzeja Vasa je projektovana u skladu sa veličinom i oblikom samog broda – dimenzije, visina i raspored prostora muzeja prilagođeni su veličini i obliku Vase, a ne obrnuto. Zbog toga posetioci mogu da posmatraju brod sa više nivoa, tj, galerija, od kobilice do paluba, i od krme do pramca.

Posetioci ovde mogu da vide impresivnu konstrukcija broda, bogato ukrašenu stotinama drvenih skulptura. Izložbe objašnjavaju kako je brod građen, zašto je potonuo i kako je kasnije spašen.

Muzej Vasa, detalj

Nakon obilaska Muzej Vasa, izašla sam napolje na sunce, a onda otišla i do mesta odakle kreću turistički brodovi. Rešila sam da ovog dana budem pravi turista i da koristim razna sredstva za obilaženje grada. Sada sam krenula da obilazim Stokholm sa vode.

Stokholm, detalj

Moram da kažem da sam veoma uživala u ovom iskustvu. Kao što sam više puta već pominjala u ovim svojim pričama, ja volim da plovim, a ovaj obilazak je bio jedan veoma lep doživljaj, pogotovo jer je vreme bilo sunčano i nije bilo vetra i talasa. Neke delove Stokholma sam već videla, ali iz drugog ugla, a neki su mi bili sasvim novi.

Stokholm, detalj

Pred kraj obilaska sam prošla i blizu Nordijskog muzeja i Muzeja Vasa, ali bilo je i drugih lepih delova grada koji su mogli da se vide sa izletničkog broda.

Stokholm, detalj

Sa broda sam se iskrcala u blizini zabavnog parka, ali me park u stvari nije ni zanimao, nego mi je to pristanište odgovaralo jer se u blizini nalazi Abin muzej (ABBA) koji sam obavezno želela da posetim.

Naime, ja sam kao mlada obožavala Abu i njihove pesme, ali moram da kažem da u to vreme to nije bilo toliko popularno među većinom mojih vršnjaka. Činilo mi se da je popularnije da se sluša rok, ali sam ja sa svojom drugaricom iz detinjstva, Snežom, uživala u Abinoj muzici i jako smo obe volele da pevamo njihove pesme. To su bile prve pesme na engleskom gde sam pokušavala da skinem reči, ali moram da priznam da se nisam proslavila. S druge strane, na nekim od njihovih ploča koje sam kupovala, bile su odštampane reči pesama, tako da smo Sneža i ja mogle do mile volje da pevamo i uživamo.

Kasnije sam, već kao sredovečna žena, shvatila da neke nove, mlade generacije intenzivno uživaju u Abinoj muzici i da se ta muzika uveliko pušta po žurkama. To mi je bilo jako čudno, ali i zabavno. Eto, kako vremena znaju da donesu promene.

A onda, samo par meseci pre mog dolaska u Stokholm, čujem da je otvoren Abin muzej. To nisam mogla da preskočim.

Dok sam čekala da kupim karte, bila sam zgranuta kada sam videla da ne primaju novac, tačnije, gotovinu. To je bila njihova „bezgotovinska“ politika, jer, kako je bilo napisano „(oni) veruju u bezgotovinsku budućnost“! Kakav užas.

Na svu sreću sam imala kartice sa sobom, ali i dalje smatram da je to grozan pristup životu i stvarnosti, a Abin muzej u Stokholmu je bilo prvo mesto na kojem sam se suočila sa ovim trendom.

Prvo, kakve veze ima to u šta oni veruju? Takav pristup zvuči kao da je u pitanju nekakva sekta. Da li to znači da me oni teraju da verujem u istu stvar u koju i oni veruju? Gotovina je novac i to sasvim legalan.

S druge strane, čak i ekonomski meni je više odgovaralo da platim gotovinom. Naime, ja sam još u Beogradu u kojem zarađujem u dinarima kupila švedske krune, dok mi je kartica vezana za devizni račun koji je u evrima. Dakle, da bih platila ulaznicu, morale su formalno da budu obavljene dve menjačke transakcije – moja prva (kupovina evra iz dinara, a zatim i menjanje evra u švedske krune prilikom kupovine ulaznice).

Ja, naravno, u potpunosti shvatam da je ovo privatni muzej i da onda oni mogu i da nameću svoje verovanje i da naplaćuju koliko i kako god hoće. Na meni je da to sve prihvatim ili ne. I moram da kažem da je bilo koji drugi muzej bio u pitanju, samo bih se okrenula i otišla. Ali, ovo je bio Abin muzej.

Abin muzej, detalj

Za početak sam svojoj drugarici Sneži kupila šolju za uspomenu. Nije posebno originalno, ali to mi je jedino nekako imalo smisla. Ostalo mi se nije dopalo, a bila je tu gomila raznih sitnih gluposti.

I tako sam ja pomalo nervozna ušla u muzej i nisam ni znala šta da očekujem. Na kraju mi je utisak bio da je to uglavnom mesto za uzimanje para, jer nema tu baš šta da se pokaže, ali ko voli njihove pesme, pogotovo ako je rastao uz njihovu muziku, onda poseta muzeju može da bude i lepa stvar.

Abin muzej, detalj

S druge strane, u muzeju ima zanimljivih tehnoloških fazona. Tako sam ja „snimila“ pesmu Mama mia u „studiju“ i uz matricu, što je trebalo da mogu da skinem sa interneta kada se vratim kući, ali valjda sam napravila neku grešku i snimka nije bilo.

Takođe sam bila i „uživo“ na koncertu i pevala uz njihove hologramske predstave! Pošto sam čula da to postoji u muzeju, još u Beogradu sam razmišljala o tome i drago mi je da sam to na kraju i uradila i da se nisam zastidela i odustala u poslednjem trenutku. Za uspomenu čak imam i fotografiju jer me je momak koji je to vodio slikao mojim aparatom.

U Abinom muzeju

I moram da kažem da mi je nastup bio dobar i zapažen – dobila sam na kraju i aplauz od drugih posetilaca.

Posle svega ovoga ipak sam zadovoljna napustila Abin muzej, a onda sam otišla do stanice turističkog autobusa jer mi je plan bio da sada nastavim opušteno obilaženje grada. Dva muzeja u jednom danu je bilo sasvim dovoljno, ako mene neko pita.

Menu