Mada svakako čudno zvuči, u stvari ne znam kako i zašto mi se Švajcarska uvukla u glavu. Konkretno sam razmišljala o Ženevi, ali sam nekako u „poslednjem trenutku“ promenila taj plan i odlučila se za Cirih.
Ja sam zapravo bila u oba ova grada. Čak par puta u Ženevi, a jednom prilikom, kada sam davnih dana putovala inter-rejlom po Evropi, tu sam i prespavala. Drugi put sam u Ženevu došla na „privatni“ jednodnevni izlet iz Šamonija u Francuskoj gde sam bila sa planinarima. To je bio sam moj početak bavljenja planinarenjem, tako da nisam imala ni veliku kondiciju, a još manje sam imala tehničkog znanja, tako da sam odlučila da dok se drugi članovi planinarskog kluba penju na Mon Blan, ja jedan dan odem u Ženevu da tamo malo prošetam.
Pišući ove priče o boravku u Švajcarskoj u kasnu jesen 2024. godine, osetila sam inspiraciju, pa sam pregledala svoje stare fotografije. Mada sam od svog oca nasledila izrazitu ljubav prema fotografiji, nekada se značajno manje snimalo, a i čovek ne bi znao kako fotografije ispadnu sve dok se film ne razvije. Barem je to bio slučaj kod mene. Kako se ispostavilo, moje fotografije iz Ženeve mi danas nisu uopšte zanimljive, ali sam uspela da pronađem nešto iz Ciriha. Nije tu ništa posebno, ali je, eto, meni zanimljivo da ubacim makar jednu fotografiju iz Švajcarske koja je snimljena pre nekoliko decenija.
Cirih u oktobru 1989. godine
Što se Ciriha tiče, tu sam provela samo par sati tokom tog putovanja inter-rejlom, ostavivši svoj ranac na staničnoj garderobi i prošetavši malo po centru. Jedini utisak koji mi je ostao je taj da je sve delovalo savršeno skockano, čak i u okolini železničke stanice, što nije uvek slučaj po svetu. Ali, ovo je Švajcarska.
Sada, posle puno godina, kada malo bolje razmislim, kratak boravak u Cirihu sa 4 noćenja je imao sasvim dovoljno smisla. Verovatno i više od Ženeve.
Ipak, moja ideja nije bila da sve vreme budem u Cirihu, tako da sam osmislila za mene prilično zanimljiv boravak i plan obilaženja. Morala sam, međutim, da imam u vidu da sam na ovaj put krenula u drugoj polovini novembra što je za početak značilo da su dani kraći. A evo gde sam sve bila u novembru 2024. godine:
Drugi aspekt je bio da je tada i hladnije, a prognoza je za taj kratak period čak predviđala i povremeni sneg. Ali, pomislila sam, ako negde sneg može da ima smisla, to je Švajcarska.
Sa takvom idejom sam jednog veoma ranog jutra avionom krenula iz Beograda. Ipak, tog prvog dana, vreme mi je bilo prilično naklonjeno – bilo je dosta sunčano i suvo.
Približavanje ciriškom aerodromu
Za ovaj boravak u Cirihu sam iznajmila veoma skromnu, ali funkcionalnu sobu. Međutim, bila sam apsolutno oduševljena svojim izborom. Soba se nalazila u samom centru, vrlo blizu železničke stanice, a osim toga domaćini su me na kraju pustili u sobu dva i po sata pre predviđenog vremena. To mi je značajno olakšalo početak obilaska. Doduše, vrlo ljubazno su prihvatili moju torbu već kada sam stigla, a došla sam oko 10 prepodne, pa su me poslali da popijem kafu i vratim se za sat vremena dok se soba ne pripremi. Meni je kafa baš i bila neophodna da bih se razbudila, tako da je sve bilo odlično.
Dodatno razbuđivanje u Cirihu
Kada sam ušla u sobu, ostavila sam svoje stvari, a uzela samo par sitnica za koje sam smatrala da će mi biti potrebne u toku dana, pa sam tako krenula u šetnju. Veoma blizu zgrade u kojoj sam iznajmila sobu se nalazi i most preko reke Limat koja zapravo ističe iz Ciriškog jezera. Odatle sam imala divan pogled ka nekim od centralnih delova ovog grada.
Centar Ciriha
Nekoliko dana pre puta sam počela da pratim vremensku prognozu za Cirih da bih se bolje pripremila, ali i bolje rasporedila svoje dnevne izlete, i po tome je prvi dan trebalo da bude skroz oblačno. Međutim, mada su se povremeno navlačili čak i tamni oblaci, kao što će se videti sa mojih narednih fotografija, zapravo je više bilo sunca. Bilo je prilično hladno, doduše, ali je bilo suvo i to mi je ipak veoma prijalo.
Za početak sam se uputila ka jednom mestu odakle se pruža lep pogled na reku Limat i neke delove Ciriha. Mislim da je uvek lepo krenuti od dobrog pogleda.
U pitanju je plato Lindenhof koji se nalazi na vrhu uzvišenja, a koji je prošaran drvećem. Ono sigurno leti stvara prijatnu senku, ali u novembru 2024. to nije bio slučaj, a nije bilo ni potrebe jer sunce ipak nije bilo jako.
Lindenhof
Zbog odličnog strateškog položaja iznad reke Limat, na ovom mestu su i stari Kelti i stari Rimljani imali svoja naselja. Ovo može sasvim dobro da se shvati kada se dođe do zidića na kraju platoa i pogleda prema starim delovima Ciriha na desnoj obali reke.
Cirih, pogled sa Lindenhofa
Nakon kraćeg zadržavanja na ovoj terasi, krenula sam da se spuštam sa uzvišenja, a na nekim zgradama je moglo da se vidi da su pripreme za Božić bile uveliko u toku.
Cirih, detalj
Ovde sam išla malo levo, malo desno, pa sam tako između nekih zgrada uočila i crkvu Sv. Petra, ali nisam otišla do nje.
Cirih, detalj
Umesto toga sam se spustila do poznatog trga pored zapadne obale reke Limat koji se zove Vajnplac. Na trgu se posebno ističe veoma lepa česma na kojoj se nalazi figura vinogradara koji nosi svoju korpu sa grožđem.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Sa trga se takođe pruža veoma lep pogled ka istočnoj obali reke Limat, a tamo se nalazi nekoliko značajnih građevina. Jedna od njih je i katedrala koja se ističe sa svoja dva visoka tornja.
Cirih, detalj
Široki most, koji više liči na promenadu, vodi sa trga Vajnplac ka Gradskoj većnici koja je podignuta u stilu italijanske renesanse. Zgrada je praktično podignuta bukvalno na samoj reci, a to će se bolje videti na nekim od narednih fotografija.
Cirih, detalj
Ovde sam rešila da prvo pređem na drugu obalu reke, upravo preko mosta Rathausbrike, a odatle sam za početak snimila kako izgleda sam početak reke Limat koja praktično nekoliko stotina metara dalje ističe iz Ciriškog jezera.
Cirih, detalj
Prošla sam i ulicom pored same Gradske većnice, a onda sam sa keja snimila delove Ciriha koji se nalaze pored zapadne obale reke Limat.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Zatim sam se zavukla u uličice Starog grada, tj, Altštata u Cirihu, pa sam nastavila šetnju u pravcu katedrale.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Impresivna ciriška katedrala je jedna prilično velika građevina koja se nalazi u sred naselja, tj, okružena je drugim zgradama. Hoću da kažem da je jako teško da se fotografiše izbliza. Iz daleka se ona jako fino vidi, ali je to teže uhvatiti kada je čovek baš pored nje.
Ciriška katedrala
Dok sam obilazila oko katedrale i gledala na gore ne bih li uhvatila neki dobar ugao, primetila sam jednu pticu koja je sletela skroz na vrh krova katedrale. Bilo je to prilično visoko, ali mi se ipak učinilo da je u pitanju neka grabljivica, a ne tek neki običan sivi golub. Zato sam svojim fotoaparatom, koji mi je poslužio kao dvogled, uzumirala pticu i oduševila se kada sam videla da sam u pravu. Bio je to jedan lep sivi soko (Falco peregrinus) koji je stajao na vrhu krova dovoljno dugo da napravim par fotografija. Slika je malo mutna, ali se ptica ipak pristojno vidi.
Sivi soko
Veoma zadovoljna ovakvom slučajnošću, ušla sam u romaničku katedralu koja se zapravo zove Grosminster i koja je podignuta između XI i XIII veka, a smatra se da je na ovom mestu zamenila neku crkvu koju je osnovao sam Karlo Veliki (748-814).
Grosminster
Grosminster
Meni su posebno bili zanimljivi vitraži. Oni u središnjem brodu su izrađeni 1932. godine, a na bočnim zidovima 2009 i to se i vidi kroz savremeni stil.
Grosminster, detalj
Grosminster, detalj
Grosminster, detalj
Ispred glavnog ulaza u Grosminster nalazi se plato-terasa i odatle može da se spusti do nivoa glavne ulice pored reke, ali i da se sa manje uzvisine lepo vide neki delovi grada. Ja sam se prvo bavila upravo tim lepim pogledom.
Cirih, detalj
Kada sam pogledala na levo, mogla sam da vidim deo Ciriškog jezera i praktično prvi most iznad reke Limat koja upravo na tom mestu kreće da otiče iz jezera.
Cirih, detalj
Zatim sam se spustila do glavne ulice, ali pre nego što sam prešla preko Minsterbrikea, mosta koji praktično spaja katedralu Grosminster i još jednu važnu crkvu Frauminster, otišla sam da pogledam još jednu crkvu koja je podignuta između reke i ulice, pa se valjda zato i naziva Vodena crkva ili Vaserkirhe. Zapravo je prvobitna crkva podignuta u XIII veku na malenom ostrvu na reci Limat, ali je vremenom (1839) ostrvo spojeno sa kopnom. Crkva je u potpunosti rekonstruisana u XV veku i ta građevina može danas da se ovde vidi.
Vaserkirhe
Tokom Reformacije, 1524. godine, crkva je prvo pretvorena u skladište, a od 1634. godine je služila kao biblioteka. Ipak, od 1940. godine, nakon rekonstrukcije, crkva je ponovo vraćena u funkciju.
Iza nje se može videti spomenik Ulrihu Cvingliju (1484-1531) koji je bio vođa Reformacije u Švajcarskoj.
Crkva je sa severne strane još od XIII veka imala od drvene građe napravljeni dodatak koji je u XVIII veku rekonstruisan od kamena i deo tog objekta može da se vidi na prethodnoj slici, a naziva se Helmhaus. Danas je to muzej savremene umetnosti.
Međutim, kada sam htela da uđem u crkvu, a to se radi iz natkrivenog, a praktično otvorenog prostora u prizemlju Helmhausa (pošto je tu nekada vodio put kao nastavak mosta Minsterbrike), ona je bila privremeno zatvorena, tako da sam snimila samo jedan detalj.
Helmhaus, detalj
Ove dve spojene građevine, Helmhaus i Vaserkirke mogu mnogo bolje da se vide sa mosta ili makar sa druge obale reke.
Helmhaus i Vaserkirke
Sa mosta sam mogla lepo da vidim i nizvodni tok reke Limat, kao i delove Ciriha kroz koje sam već prošla, a u kojima se nalaze neka od znamenitih mesta – crkva Sv. Petra, Gradska većnica i katedrala.
Cirih
Odavde se lepo vidi i kako je Gradska većnica podignuta na samoj reci koja praktično teče ispod nje.
Cirih, detalj
Kada se pređe most, lepo je i da se krene šetalištem duž zapadne obale reke, makar malo, jer se odatle ponovo pruža lep pogled na delove Ciriha. Na sledećoj fotografiji se dobro vidi i impozantna katedrala, kao i Helmhaus.
Katedrala i Helmhaus
U neposrednoj blizini reke, sa zapadne strane, se nalazi i trg Minsterhof. U vreme moje posete, ovde su se postavljale drvene kućice i ukrasi, vezano za sezonu božićnih i novogodišnjih praznika kada se organizuju ulične pijace, a ovakva mesta okupljanja se zovu Božićni vašar.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Na trgu se nalazi još jedna važna crkva, a to je Frauminster.
Crkva Frauminster
Crkva je podignuta na mestu nekadašnjeg manastira iz IX veka, a konkretna građevina koja se danas vidi je podizana u etapama sve do XX veka. Ono što se posebno ističe u vezi sa njom su vitraži koje je uradio Mark Šagal (1887-1985). Međutim, ulaz u crkvu se naplaćuje. Iznos svakako nije veliki, ali kod mene je to stvar principa – sa veoma malim brojem izuzetaka, ne plaćam ulaz u crkve. Dakle, snimila sam crkvu samo spolja.
Crkva Frauminster
Sada je moja šetnja po centru Ciriha dobila i jedan praktični aspekt. Već sam ranije pisala kako sam u Bernu menjala stare novčanice švajcarskih franaka za nove (videti: https://www.svudapodji.com/fns-6/). Jedna moja drugarica je znala za to, pa me je nekom prilikom zamolila, dajući mi stare švajcarske novčanice, da isto to uradim i za nju „kada sledeći put idem u Švajcarsku“. Kao što sam već pominjala, ja jako volim kada negde u inostranstvu imam „zadatak“. Tako sam se sada uputila ka nedalekoj švajcarskoj Narodnoj banci, pa sam uskoro i to obavila, a usput sam prošla i kroz neke lepe i elegantne delove Ciriha.
Cirih, detalj
Zatim sam otišla do obale Ciriškog jezera i tu kratko prošetala po keju.
Ciriško jezero
Kej pored Ciriškog jezera
Kej pored Ciriškog jezera
Dok sam šetala po centru Ciriha, prolazila sam i pored restorana, pa su me neka jela koja sam mogla da vidim na izloženim jelovnicima inspirisala. Štaviše, shvatila sam i da sam gladna. Ipak sam prvo završila svoju šetnju pored jezera, a onda sam se vratila u jedan restoran. Usput sam ponovo slikala neke delove centralnog Ciriha.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Mada se po svim restoranima nude razne varijante mesa, mene je u stvari inspirisalo da jedem – resti krompir ili krompir na švajcarski način. Dodatni razlog zašto sam se odlučila za ovo jelo je bio taj da je uključivao i poznati švajcarski sir koji se odlično topi – raklet. Ostalo je bilo ukusni ukras.
Ručak u Cirihu
Naravno, i ovde sam morala da vodim računa o hidrataciji.
Osveženje uz ručak
Posle ručka sam prošetala, ali sa jasnim ciljem i namerom. Usput sam uživala u raznim slikovitim detaljima, ali i vremenu koje je postalo uglavnom sunčano, sa tek ponekim oblakom.
Cirih, detalj
Cirih, detalj
Ja sam se sada uputila ka železničkoj stanici i dok sam se tu približavala primetila sam na nebu par velikih grabljivica. Bila sam impresionirana da one lete srazmerno nisko iznad strogog centra jednog većeg grada. Dok sam izvukla svoj fotoaparat i spremila se da pokušam da ih snimim, one su se malo udaljile, ali kako sam se pomerila, videla sam da se jedna ponovo vraća u mom pravcu. Štaviše, shvatila sam da se čitava drama odvija na nebu, jer se ta jedna grabljivica, za koju sam kasnije saznala da je orao mišar (Buteo buteo), borila sa dve vrane. Pretpostavljam da su vrane terale mišara iz blizine svog gnezda.
Napravila sam par snimaka, a jedan mi se posebno dopao.
Drama sa jednim mišarom i dve vrane
U skladu sa svojom namerom, sada sam otišla do železničke stanice, a tamo sam uhvatila lokalni voz koji saobraća do vrha obližnjeg brda – Uetliberga. Narednih par dana je trebalo da budu oblačni, pa i sa snegom, tako da sam zaključila da treba što pre, tj, dok je sunčano i suvo da odem na vrh ovog brda jer se odatle pruža lep pogled na Cirih i Ciriško jezero.