Citadela u Metoniju je jedno sasvim zanimljivo mesto i ako neko već dođe u ovaj deo Grčke (krajnji jugozapad Peloponeza), onda svakako treba i da je obiđe. Ja sam u prethodnom nastavku priča o ovom putovanju iz septembra 2023. godine već pisala o istorijatu citadele, tako da sada to neću da ponavljam, već ću ukratko opisati svoju šetnju po unutrašnjem delu utvrđenja.
Utvrđenje je podignuto na poluostrvu koje je široko otprilike oko 200 m, a dugačko nepunih 600 m, a prostire se po osi sever-jug. U severnom delu je citadela suvim jarkom odvojena od zaleđa, odnosno danas od gradića Metoni, a jedina veza je impozantni kameni most koji sam već prikazala u prethodnom nastavku.
Kada sam prošla odbrambene zidine koje su podignute oko severnog, manjeg, segmenta utvrđenja koje ima osnovu skoro u obliku trapeza, prešla sam u veći, južni segment koji je danas uglavnom prazan i liči na utrinu.
Naime, većinu građevina unutar utvrđenja su uništili Francuzi kojima se osmanlijski Metoni bez borbe predao 1828. godine, valjda da bi sprečili širenje nekakve zaraze. Oni su postavili i temelje novog grada van zidina, a čitavo ovo područje su kasnije te iste godine predali Kraljevini Grčkoj.
Ipak, za početak sam snimila deo zidina koje razdvajaju severni i južni segment citadele, kao i čist prostor južno od zidina koji se nekada koristio za parade.
Citadela u Metoniju, detalj
Odatle sam duž jedne od staza mogla da vidim i neke preživele građevine koje se nalaze na krajnjem jugu citadele, ali sam do tamo otišla nešto kasnije.
Citadela u Metoniju, detalj
Za sada sam se bavila kapijom kroz koju sam ušla u ovaj brisani prostor. Tu se vidi i granitni stub visok 3,67 m koji je ovde donesen sa nekog broda koji se nasukao u blizini Metonija.
Citadela u Metoniju, detalj
U samom severozapadnom uglu donjeg segmenta nalazi se Barutana koja ima zanimljiv, piramidalni krov.
Citadela u Metoniju, detalj
Nedaleko je i crkva Preobraženja Gospodnjeg. Objekat su prvobitno podigli Osmanlije da im služi kao džamija, ali je ona tokom druge mletačke okupacije (1686-1715) pretvorena u crkvu, dok je naselje unutar fortifikacija bilo pre svega koncentrisano upravo oko hrama. Pošto je crkva bila otvorena u vreme moje posete, ušla sam unutra da je malo pogledam.
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Obilazak sam nastavila u pravcu krajnjeg južnog kraja citadele.
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Tu je, međutim, najzanimljivije da se prođe kroz Morsku kapiju da bi se došlo do osmougaonog tornja, Kule Burci. Zapravo je u pitanju minijaturno utvrđenje koje se sastoji od kule i zidina oko nje. Izgradnju na stenovitom ostrvcetu povezanom sa kopnom pomoću kamenog mosta započeli su Mlečani pre 1500. godine, a završili su je Osmanlije u XVI veku.
Citadela u Metoniju, detalj
Kula je služila za smeštaj straže koja je nadgledala luku, ali i kao svetionik, zatvor, pa čak i kao sklonište.
Citadela u Metoniju, detalj
Kada se prođu ove zidine, može se popeti kroz tunel do nivoa kule.
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Osim što kula može fino da se vidi odavde, sa zidina oko nje se takođe pruža i lep pogled prema mostu, Morskoj kapiji i južnom kraju citadele.
Citadela u Metoniju, detalj
Pogled je lep i sa samog kamenog mosta.
Citadela u Metoniju, detalj
Sada sam se vratila u unutrašnji prostor citadele i tu nastavila sa obilaskom prateći istočni deo lokaliteta. Tu sam prvo otišla do Jugoistočne kule, a posle sam išla paralelno sa istočnim zidinama.
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Povremeno sam „virila“ preko zidina, a onda sam se spustila na stazu.
Pogled na zaliv u Metoniju
Citadela u Metoniju, detalj
Još sam snimila i ostatke turskog kupatila, hamama, a zatim sam se uputila ka izlazu i dalje ka plaži u Metoniju da bih tamo konačno sela i popila neko osvežavajuće piće.
Citadela u Metoniju, detalj
Citadela u Metoniju, detalj
Posle prijatne pauze sam prošetala duž plaže, a kada sam napravila par snimaka koji su mi se dopali vratila sam se do kola i krenula nazad ka obližnjem gradiću Pilos.
Plaža u Metoniju
Citadela u Metoniju, detalj
Na ulasku u grad Pilos prošla sam pored akvadukta koji vodi do Neo Kastra ili Nove citadele. O njoj malo više nešto kasnije.
Akvadukt u Pilosu
Za sada je bitno da sam ušla u sam centar grada i spustila se do obale, a onda sam tu parkirala kola i malo prošetala.
Pilos
Već sam u prethodnom nastavku putopisa pomenula da se gradić Pilos nalazi na obali zaliva Navarino.
Strateška važnost zaliva Navarino bila je prepoznata i u antičko doba, ali i tokom
Srednjeg veka. Mlečani i Osmanlije su se vekovima borili oko ovog zaliva, ne samo zbog strateškog položaja, već i zbog izvanrednih odlika samog zaliva – 3 x 5 km, idealno zaštićenog sa gotovo svih strana, pri čemu dubina vode ide od 20 na severu do čak 60 m na jugu.
Poznata je Navarinska bitka, pomorski sukob između Engleza, Francuza i Rusa sa jedne strane, i Osmanlija i Egipćana sa druge strane, koja se u ovom zalivu odigrala 20. oktobra 1827. godine. Bitka je bila deo Grčkog rata za nezavisnost (1821-1829), a na kraju su Turci pretrpeli težak poraz.
Pilos
Izgradnju savremenog grada Pilosa su 1829. godine započeli Francuzi. Pre toga je grad bio na severnoj strani zaliva.
Pilos
Osmanlije su na južnom kraju zaliva 1573. godine podigli utvrđenje koje se sada zove Nova citadela (Neo Kastro), a nju su Mlečani zauzeli 1685. godine.
Ja sam odlučila da kasnije prošetam do citadele, a za sada sam sela u jedan restoran jer sam bila gladna. Ipak, uzela sam jednostavno jelo jer mi je bilo bitno da ručam relativno brzo da bih stigla da obiđem sve što sam zamislila i da se ipak prebacim do Olimpije ili tačnije Arhaje Olimpije u toku dana, tj, za videla.
Ručak u Pilosu
Posle srazmerno finog ručka, prošetala sam i do Nove citadele, koja se nalazi na malom uzvišenju direktno uz sam grad, u pravcu zapada.
Pogled na Pilos
Ovde se zapravo radi o utvrđenom naselju grubo rečeno trouglaste osnove, na čijem jugoistočnom uglu se nalazi šestougaona citadela. Na severnom i jugozapadnom uglu se nalaze bastioni pravougaone osnove. Ova tri glavna odbrambena objekta su povezana zidinama.
Utvrđenje u Pilosu, detalj
Prvo se ulazi u prostorni „dodatak“ na onaj moj prostorni trougao koji je takođe obuhvaćen zidinama i tu se danas nalazi Arheološki muzej u Pilosu, ali ja nisam imala nameru da svraćam u muzej, već mi je ideja bila da samo vrlo kratko prošetam po nekim delovima utvrđenja.
Utvrđenje u Pilosu, detalj
Najzanimljivije mi je bilo da prođem kroz središnji deo utvrđenja gde se nekada nalazilo naselje. Kada su Osmanlije na ostacima nekog ranijeg objekta podigli tvrđavu, dakle 1573. godine, ovde su postojale kuće, radnje, džamije, krčma i hamam. Ali, sve je to opustelo do 1828. godine, a godinu dana kasnije su Francuzi dogradili neke delove utvrđenja. Što se tiče tih objekata unutar zidina, do danas je praktično preživela samo nekadašnja džamija koja je pretvorena u crkvu Preobraženja Gospodnjeg.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu
Objekat je podignut oko 1573. godine i osim tokom kratkih perioda kada su ovde bili Mlečani ili tokom jednog ustanka krajem XVIII veka, služio je kao džamija.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu
Naravno, posle konačnog oslobođenja, objekat je pretvoren u crkvu, ali je vreme učinilo svoje i građevina je u velikoj meri propadala. Zato je početkom XXI veka realizovan projekat sanacije crkve, tako da je ona danas u prilično dobrom stanju. Bila je otvorena, tako da sam sa zadovoljstvom ušla unutra.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu, unutrašnjost
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu, unutrašnjost
Osim veoma lepog i skladnog pročelja građevine, na sledećoj fotografiji može da se vidi i osnova minareta na desnoj strani, ali i mihrab, tj, niša koja pokazuje pravac Meke.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Pilosu, detalj
Što se tiče ostalih objekata koji su se nekada nalazili u okviru naselja, on njih su do danas uglavnom ostali samo temelji, ako i toliko. Međutim, veoma mi se dopalo da se osvrćem oko sebe, jer ne samo da sam mogla da vidim ostatke starog naselja i delove zidina, već i delove zaliva Navarino.
Južno, tj, na sledećoj fotografiji se nalazi ostrvo Cili Baba koji je nastavak većeg ostrva Sfaktirija, a oba praktično sa zapadne strane „zatvaraju“ zaliv Navarino i čine ga toliko izvanrednim strateškim mestom.
Delovi utvrđenja u Pilosu i ostrvo Cili Baba
Delovi utvrđenja u Pilosu i ostrvo Sfaktirija
Zatim sam još malo prošetala po okolini, a onda i otišla do same Nove citadele.
Utvrđenje u Pilosu, detalj
Unutar Nove citadele
Već sam rekla da citadela ima pravilnu šestougaonu osnovu sa pet petostranih bastiona na uglovima (na jednom uglu nema bastiona). Citadelu su prvobitno podigli Osmanlije 1573. godine, ali je ona dodatno razvijena od strane Mlečana, Francuza, a pogotovo Grka pošto se objekat od XIX veka do polovine XX veka koristio kao zatvor. Danas je ovo prijatan prostor za istorijsko-kulturno obilaženje.
Kada sam završila sa obilaskom citadele, a nisam se tu uopšte dugo zadržala, spustila sam se sa uzvišenja do parkinga u luci i krenula ka severu.
Moram da priznam da postoji jedno veoma lepo mesto u blizini puta kojim sam se kretala, a na koje nisam svratila. U pitanju je plaža Vojdokilja u čijem zaleđu se nalazi i jedna laguna koja se smatra važnim ptičijim staništem. Ipak, zbog manjka vremena (već je bilo kasno popodne, a ja sam imala još preko 2 sata vožnje i jedno planirano zaustavljanje) nisam krenula na tu stranu. S druge strane, ako neko ide ovim putevima, mislim da obavezno treba da se svrati.
Ja sam se sada odvezla do ostataka mikenske palate koja je pripadala legendarnom kralju Pilosa Nestoru koji se nalaze u blizini mesta Nestoras.
Kralj Nestor, koji je u grčkoj mitologiji važio za mudrog savetnika i dobrog predvodnika ljudi, jedan je od istaknutih sekundarnih likova iz Homerove Ilijade i Odiseje, pa tako ja i znam za njega. Ova palata koju sam došla da posetim se pripisuje upravo njemu, mada ne postoje nikakvi dokazi da je kralj Nestor bio stvarna osoba.
Što se tiče ostataka ove palate, oni su sačuvani prevashodno u vidu donjih zona zidova, a čitav lokalitet je zaštićen masivnom nadstrešnicom.
Nestorova palata
U svakom slučaju, istraživači su ustanovili da je palata služila kao administrativno središte kraljevine Pilos koja je bila izuzetno moćna u svoje vreme, a pripadala je mikenskoj civilizaciji koja se u periodu od oko 1750. do oko 1050. godine p.n.e. razvila pre svega na teritoriji Peloponeza.
Sama kraljevina Pilos je postojala od 1600. do 1200. godine p.n.e. Ovu kraljevinu ne treba brkati sa savremenim gradom Pilosom iz više razloga, a jedan od njih je i da je ova kraljevina zauzimala površinu od oko 2000 kv. km. S druge strane, do današnjih dana se ne zna sa sigurnošću gde je bilo urbano središte same kraljevine; poznati su ostaci različitih palata, upravnih i stambenih objekata, kao i sela, ali nikakav veći centar nije otkriven.
Ipak, u XIII veku pre nove ere, čitavom kraljevinom i područjem Mesenije na jugozapadu Peloponeza vladalo se upravo iz ove palate.
Ova palata se smatra najbolje očuvanom palatom iz mikenskog perioda u čitavoj kontinentalnoj Grčkoj i ona je po značaju bila drugi najvažniji centar u okviru mikenske kulture, odmah posle same Mikene. Hoću da kažem, nisam ja baš ovde tek tako, slučajno došla. Ali, palata se nalazi daleko od glavnih turističkih pravaca, pa je verovatno zato manje poznata i popularna među posetiocima.
Ovde se zapravo radi o palacijalnom kompleksu, tj, o većem broju objekata koji su činili palatu. Ona je obuhvatala četiri glavna objekta, uključujući i glavnu zgradu, kao i nekoliko manjih građevina. Sve je ovo uništeno oko 1200. g. p.n.e. u nekom velikom požaru.
Što se tiče glavne zgrade čiji se ostaci danas ovde obilaze, ona je bila sagrađena na dve etaže, imala je prizemlje i sprat, ali su tu bila i dvorišta, kupatila, stepeništa i svetlarnici, kao i sistem za odvođenje vode. Za izgradnju su se koristili kamen, drvo i glina, a zidovi su bili prekriveni slikama. Čak su otkriveni i uticaji minojske kulture koja se razvijala na Kritu (videti moje putopise sa ovog ostrva iz 2022. godine koji počinju sa: https://www.svudapodji.com/krit-1/).
S druge strane, lokalitet uopšte nije veliki i vrlo brzo može da se obiđe. Artefakti koji su ovde pronađeni mogu da se vide u Arheološkom muzeju u Hori (kada je on otvoren, pošto se trenutno renovira).
Prilikom obilaska, prvo se nailazi na deo koji je nazvan Kraljičin megaron, mada se pretpostavlja da su tu bili smešteni čuvari dok su kraljičine odaje verovatnije bile na spratu. U središtu glavne prostorije se vidi i okruglo ložište, dok su zidovi bili ukrašeni slikama divljih i mitskih životinja, uključujući i lavove i grifone.
Nestorova palata, detalj
Na ovaj deo se nadovezuje i kupatilo koje predstavlja jedinstven primer kupatila pronađenog u nekoj mikenskoj palati u kontinentalnoj Grčkoj. Tu može da se vidi prilično dobro očuvana velika glinena kada sa spiralnom dekoracijom, a uz nju ide i jedan stepenik da bi olakšao ulazak i izlazak iz kade. U uglu prostorije su dva ćupa uzidana u visoku glinenu klupu za koje se smatra da su se koristili za rezervnu vodu i aromatična ulja. Sve ovo upućuje na visok nivo jedne istinske civilizacije.
Nestorova palata, detalj
Nestorova palata, detalj
U okviru palate su se nalazile prostorije koje su imale razne namene, a u nekim mogu da se vide i osnove stubova koji su nosili gornji sprat.
Nestorova palata, detalj
Odmah do Prostorije sa tronom, do koje je tek trebalo da dođem, nalazile su se i prostorije za čuvanje maslinovog ulja.
Nestorova palata, detalj
Ovde su veliki pitosi, masivni glineni ćupovi koji su se koristili za skladištenje, uzidani u glinene klupe. Proizvodnja i razmena aromatičnih ulja je predstavljala važnu privrednu aktivnost u Palati, a takođe i čitavu jednu dobro organizovanu industriju pošto je, kako se navodi u brojnim glinenim pločama koje su pronađene na lokalitetu, u periodu od oko 1450. do oko 1080. g. p.n.e. u istočnom Mediteranu cvetala trgovina ovim uljima. Naime, ona su se koristila za religiozne i funerarne rituale, u medicinske svrhe, ali i u svakodnevnom životu (posle kupanja ili u okviru pravljenja materijala za odeću).
Nestorova palata, detalj
Sledeća prostorija u okviru obilaska je bila Prostorija sa tronom.
Nestorova palata, detalj
Prostorija sa tronom je predstavljala središte kraljevske moći gde je kralj diskutovao o političkim i trgovinskim pitanjima, ali i primao strane posetioce i predstavnike drugih mikenskih kraljevstava. U sredini se nalazilo veliko ognjište oko kojeg su bili postavljeni stubovi koji su nosili balkon na gornjem spratu koji je išao u krug. Na prethodnoj slici levo, vidi se mesto, tj, osnova gde je nekada bio postavljen tron za koji se smatra da je bio od drveta, a ukrašen slonovačom i plemenitim metalima.
Prostorija sa tronom je deo Kraljevskog megarona koji se sastojao od tri prostorije, a sve jasno upućuje na impresivnu veličinu i veličanstvenost prostora.
Nestorova palata, detalj
Da bi se došlo do Kraljevskog megarona trebalo je proći i kroz Propilej, koji je predstavljao glavni ulaz, a zatim i kroz prostrano otvoreno dvorište. Propilej je imao osnovu u obliku slova H, u sredini su bila vrata, a sa obe strane vrata su bili tremovi sa po jednim stubom (osnova jednog stuba se vidi na sledećoj fotografiji).
Nestorova palata, detalj
Iz otvorenog dvorišta je kroz trem sa dva stuba (čije se osnove na prethodnoj fotografiji vide gore desno, a još bolje na jednoj od ranijih slika) moglo da se prođe u druge delove palate, ali su ta dva stuba takođe nosila i balkon sa kojeg je moglo da se posmatra šta se dešava u dvorištu, a to su najčešće bili rituali.
Ovde sam praktično završila sa obilaskom Nestorove palate čiji su ostaci danas u potpunosti natkriveni, a takođe postoje i šetne staze što u velikoj meri olakšava obilazak lokaliteta.
Nestorova palata
Palata je podignuta na blagom uzvišenju, na nadmorskoj visini od 192 m, ali se odatle ipak pruža veoma lep pogled ka zalivu Navarino i Jonskom moru.
Pogled iz Nestorove palate
U neposrednoj blizini parkinga kod Nestorove palate je i jedan tolos ili grobnica u obliku starinske košnice (u obliku zvona). Ovaj je manji od onog u Mikeni, a ja nisam više ni imala vremena za obilaske. Sada sam se uputila ka Olimpiji ili zvanično ka Arhaja Olimpiji (Antičkoj/Drevnoj Olimpiji), gradiću u neposrednoj blizini arheološkog lokaliteta. Do tamo sam imala više od sat i po, a već je bilo prilično kasno popodne, tako da sam želela da stignem na odredište dok još ima dnevnog svetla.
U jednom trenutku sam naišla na jednog divnog psa koji kao da je želeo da me malo uspori (mada nisam vozila previše brzo).
Pas na putu
Čak sam zaista morala i da stanem, a on je jedno vreme samo stajao ispred kola kao da je hteo da mi stavi do znanja čije je to kraljevstvo. S druge strane, bio je to jedan izrazito lep pas.
Pas na putu
Pustila sam ga da sam odluči kada će da me pusti, a on se ljubazno posle minut-dva sam pomerio. Mogla sam da nastavim.
U Olimpiji sam se smestila u jednom stanu koji sam iznajmila za tu noć, a onda sam izašla da malo prošetam. Sezona je vidno bila na izmaku.
Olimpija noću
Olimpija noću
Ipak sam našla i na neke restorane i barove u kojima je bilo ljudi, pa sam tu i sela da se malo okrepim.
Olimpija noću
Prvo sam uzela nešto slano i tečno, a onda sam prešla i na slatkiš koji je bio i ogroman i izuzetno sladak.
Večernji predah u Olimpiji
Večernji predah u Olimpiji
Veoma zadovoljna čitavim danom, ali i punog stomaka, nešto kasnije sam otišla na spavanje.