Maroko 2010, 2. deo (Volubilis)

Narednog dana sam se probudila rano, ali sam opet nastavila da dremam još neko vreme. Osećala sam potrebu da se dodatno još odmorim.

Ali, u nekom trenutku sam ipak sišla na doručak koji je bio sasvim dobar, a vrhunac je bio sveže ceđeni sok od pomorandže i to u velikim količinama.

Posle doručka sam na svu sreću pitala devojku sa recepcije da proverim gde tačno treba da hvatam „veliki taksi“ (linijski taksi) ka mestu Mula Idris, Ispostavilo se da je to znatno bliže nego što je stajalo u mom vodiču, samo par stotina metara od hotela. Došla sam na „početnu stanicu“, raspitala se kod ljudi koji su tamo stajali, a onda me oni smestili na zadnja sedišta nekog Mercedesa gde su već sedele neke žene tako da nas je bilo četiri pozadi, a napred su bili vozač sa dva muškarca.

Mada je bilo pomalo tesno, bilo je i prijatno. Žena pored koje sam sedela je govorila francuski tako da smo se fino išćaskale, barem onoliko koliko je dozvoljavalo MOJE znanje francuskog. Takođe su me počastile parčetom marokanske „proje sa travama“ (mislim da je u pitanju bila nana). Bilo je vrlo ukusno i u slast sam pojela parče koje su mi dale.

Izašla sam iz taksija pred sam uspon puta koji vodi do grada Mula Idris. Odatle je trebalo da peške pređem nekih 2-3 km da bih stigla do svog pravog odredišta, a to je ovom prilikom bio arheološki lokalitet Volubilis. Prognoza za ovaj dan je najavljivala kišu i na putu od Meknesa do Mule Idrisa (oko 30 km) je malo rominjalo, a put je bio skroz mokar. Ipak, kad sam izašla iz taksija, možda je proletela koja kap ili ni toliko, a kasnije se čak i poprilično razvedrilo.

Grad Mula Idris blizu Meknesa, na par kilometara od ruševina Volubilisa

Inače, Mula Idris je veoma važno mesto za Maroko. Naziv mesta potiče od jednog od najpoštovanijih muslimanskih „svetaca“, potomka proroka Muhameda i osnivača prve carske dinastije u Maroku, pa se smatra i za osnivača samog Maroka. Idris I je ovde došao pošto je izbegao iz Meke krajem VIII veka, a nakon smrti je tu i sahranjen i ovde se nalazi njegov mauzolej sa pratećim kompleksom. Za Marokance je ovo i mesto hodočašća, a pristup osobama koje nisu muslimani je dozvoljen tek 1912. godine. U vreme moje posete nemuslimani i dalje nisu smeli da posećuju džamije u gradiću, a do 2005. godine nije bilo dozvoljeno ni da tu provedu noć. Pristup mauzoleju Idrisa I je i dalje zabranjen za nemuslimane.

Ja sam, međutim, ovde došla da bih posetila Volubilis. Reći su, naravno, više o ovom lokalitetu, ali za sada da pomenem tu šetnju, jer bez obzira na to što sam hodala pored puta, ova šetnja mi je ostala u veoma lepoj uspomeni.

Ceo ovaj kraj mi je bio veoma lep – prepuno maslinjaka, a bilo je i palmi i agava.

Između Mule Idrisa i Volubilisa, detalj

Videla sam na jednom mestu i deo gde je očigledno u nekom trenutku prošla bujica. Naime, te godine je u ovom delu Maroka padalo puno kiše. Oko mesec dana pre mog putovanja, upravo u Meknesu u kojem sam sada boravila ovih dana, od puno kiše se obrušio minaret na jednoj džamiji i tom prilikom je poginulo par desetina ljudi.

Između Mule Idrisa i Volubilisa, detalj

Takođe sam sa jednog mesta ponovo imala delimičan pogled na Mulu Idris, a vidi se lepo i staza pored puta kojom sam hodala.

Između Mule Idrisa i Volubilisa, detalj

Međutim, ono po čemu mi je ova šetnja posebno ostala u sećanju jesu susreti koje sam ovde imala.

Videla sam u jednom trenutku nekog starijeg čoveka koji je terao ovce i koze. Pošto sam već naučila običan pozdrav, ja mu kažem: „Selam alejkum“, a on mi je odgovorio sa: „Ve alejkumus-selam“.

I to je bilo to, ali me je to takođe podsetilo i na neke druge slične situacije iz mog života. Dok sam se još davnih dana bavila planinarenjem i hodala po planinama pre svega Crne Gore, ali i Srbije, shvatila sam da se ljudi prilikom sretanja u planinama vrlo pristojno javljaju jedni drugima. Uopšte nije potrebno da se poznaju, niti da se čak zaustave i popričaju. Jednostavno se pristojno jave drugom ljudskom biću na koje su naišli i svako nastavi dalje svojim putem.

To mi se isto dešavalo i u Kirigvi, u Gvatemali (videti: https://www.svudapodji.com/mesoamerika-2008-29/). Mislim na to da su se nepoznati ljudi prilikom susreta javljali jedni drugima. Zaključak mi je da su očigledno ljudi podjednako pristojni širom sveta, ali je potrebno i da žive u planinama ili selima. Jasno mi je da bi bilo prilično komplikovano javljati se svima koje srećeš u velikom gradu, ali... čini mi se i da je opšti trend da se ljudi sve manje i manje javljaju, čak i svojim komšijama.

U svakom slučaju, moram da kažem, da se meni ipak to jako dopalo što sam se javila tom čobaninu i što je on meni otpozdravio.

Takođe je naišao i neki čovek koji je cimao nekakve kantice sa uljem, pa smo se malo „ispričali“ (dosta ljudi zna francuski), a on mi je pokazao u kom pravcu je Volubilis. Već su ruševine ovog grada mogle da se nazru sa tog mesta.

Između Mule Idrisa i Volubilisa, detalj

Kao što se vidi sa fotografija, nije bilo sunca, ali je sve ipak izgledalo divno zeleno. Ja sam u jednom trenutku osetila da sam veoma srećna i osećala sam se savršeno ispunjeno. Mada je to bio veoma dobar osećaj, pomalo me je i čudio. Nije baš da ja tako reagujem kada vidim sivo nebo i zelena polja, ili masline, ili ostatke starorimskog grada. Istinski sam se začudila otkud sad tako intenzivan osećaj sreće i ispunjenosti u meni.

Pitala sam se otkud to i zašto se osećam tako srećnom. Mada sam hodala opustila sam um i omogućila da mi razne asocijacije padnu na pamet. I onda... bljesak! „Zato što niko na kugli zemaljskoj ne zna gde sam“ (i ne može da me zove ili kontaktira). Pomalo gorko sam se nasmejala. Ta misao koja mi se javila je samo odražavala haos i stres kojima sam bila izložena pre dolaska u Maroko. U nešto izmenjenom obliku i u različitim intenzitetima, to će se nastaviti i narednih 10 godina. Ali, to je život. Nekada je dobar i blag prema nama, a nekada ne.

U svakom slučaju, posle izvesnog vremena sam došla do sporednog puta koji se odvajao od glavnog i koji je vodio ka arheološkom lokalitetu pa sam njime krenula.

Približavam se arheološkom lokalitetu Volubilis

Grad Volubilis je osnovan u III veku p.n.e. i on je vremenom (od oko 40. godine nove ere) postao veoma važna ispostava Rimskog carstva, pa su u njemu podignute brojne lepe građevine. Najveći broj objekata je podignut tokom II i III veka nove ere. Dosta toga je preživelo do današnjih dana i sada je okruženo plodnim poljima. Kratko vreme se ovde nalazio i glavni grad prethodno već pomenutog Idrisa I, osnivača dinastije Idrisida (vladala u Maroku od 788. do 974. godine).

Lokalitet zauzima područje od oko 40 hektara, ali je važno reći da je on srazmerno dosta izolovan i nije bio naseljen oko hiljadu godina, što u stvari znači da je ovde pronađeno čitavo mnoštvo nalaza. 2010. godine, kada sam ovde bila, pričalo se da još ni pola toga nije iskopano. Istovremeno, ovo su i najveće i najbolje očuvane rimske iskopine u Maroku.

Pogled na centralni deo Volubilisa i ostatke Bazilike i Kapitola

Volubilis se smatra posebno značajnim jer ilustruje urbanistički razvoj i jak rimski uticaj na granicama carstva koji je doveo do mešanja rimske i starosedelačke kulture. Ali, u okviru lokaliteta mogu da se vide dokazi ljudskog prisustva od praistorije do islamskog perioda. Ipak, posebno se ističu mozaici, kao i skulpture od mermera i bronze.

Zbog svog sveukupnog značaja, Volubilis je upisan na Uneskovu Listu svetske baštine. Ja sam ovde sasvim fino došla i par sati obilazila lokalitet.

Volubilis, detalj

Obilazak sam započela od južnog dela lokaliteta gde je i ulaz. Tu se nalaze ostaci stambenog kvarta, a kao značajne se ističu prese za ulje.

Volubilis, detalj

Glavni pravac za obilaženje vodi ka severu, a usput se mogu videti i veoma lepi detalji, poput jednog kapitela.

Volubilis, detalj

Jedan on najvažnijih objekata u ovom delu je Orfejeva kuća koja je tako nazvana po jednom mozaiku, mada se mozaici mogu videti na više mesta u okviru ostataka ove kuće.

Volubilis, detalj

Posebno mi je bilo zanimljivo kupatilo u Orfejevoj kući. Na podu se vide proširenja, a sa zidova je voda tekla kroz uklesane žlebove.

Volubilis, detalj

U zadnjem delu ove očigledno raskošne kuće koja mora da je pripadala nekom od bogatijih stanovnika grada, nalaze se još dva mozaika, a upravo jedan od njih prikazuje Orfeja po čemu je i nazvan čitav objekat.

Volubilis, detalj

Mada sa umetničke strane glavni mozaik u Orfejevoj kući ima određenih manjkavosti, to ni na koji način ne umanjuje njegovu lepotu.

Volubilis, detalj

Pored se nalazi još jedna prostorija sa podnim mozaikom.

Volubilis, detalj

Tu je i još jedan poznati mozaik iz ove kuće koji prikazuje Amfitritu, starogrčku boginju mora, koja je u kočijama koje vuku morska bića.

Volubilis, detalj

Odavde sam nastavila dalje sa obilaskom lokaliteta, a u blizini se nalaze i Galijenove terme, tj, njihovi ostaci, dok je prekoputa restaurirana presa za masline.

Volubilis, detalj

Zatim sam došla i do dela grada gde je Forum i gde se posebno ističu dve javne građevine. Jedna je hram Kapitol (nazvan tako po jednom od rimskih brežuljaka) iz 218. godine nove ere, a druga je Bazilika, takođe s početka III veka n.e. Pošto su ove građevine podignute na temeljima prethodnih objekata, zapravo se ne zna šta je ovde postojalo pre početka III veka.

Volubilis, detalj

Da bi se bolje stekao utisak o hramu Kapitol, potrebno je da se posetilac malo izmakne, pa odatle pogleda ka ostacima hrama posvećenog rimskom trojstvu – Jupiteru, Junoni i Minervi.

Volubilis, detalj

Ove dve građevine su bile odvojene dvorištem, a u njemu, ispred hrama, se nalazio oltar čiji se ostaci i danas vide. Odatle 13 stepenika vode ka hramu sa korintskim stubovima.

Volubilis, detalj

Ovde sam se popela, ali mi je bilo zanimljivo i da snimim okolinu – i bližu sa ostacima još nekih građevina, ali i dalju sa zelenim poljima.

Volubilis, detalj

Sa blagog uzvišenja koje predstavlja hram Kapitol, takođe se lepo vidi i Bazilika, kao i dobar deo lokaliteta.

Volubilis, detalj

Uzgred, ovde se vidi da na vrhu par stubova postoje velika gnezda roda. Ovo je bio tek početak i do kraja putovanja ću biti potpuno pod utiskom velikog broja gnezda i velikog broja roda koje sam videla u Maroku. Pretpostavljam da tu dolaze da provedu period evropske zime.

Ali, da se pričom vratim na temu obilaska arheološkog lokaliteta Volubilis. Sada sam se malo više pozabavila Bazilikom. Ona je pre svega služila za upravljanje gradom i deljenje pravde.

Volubilis, detalj

Dugačka je 42,2 m, a široka 22,3 m. Nekada je imala i gornji sprat.

Volubilis, detalj

Unutra se mogu videti ostaci stubova i kapitela.

Volubilis, detalj

Ispred zapadnog zida Bazilike koji je uzdignut na nekoliko stepenika, nalazi se glavni trg u gradu, tj, Forum.

Volubilis, detalj

Osim što se na forumu obavljala trgovina, oko prostora čija je površina 1300 kv. m postojali su i manji hramovi, a svakako i statue rimskih careva i lokalnih zvaničnika. Danas se, međutim, mogu videti samo postolja tih statua.

Volubilis, detalj

U nastavku obilaska sam došla i do Kuće akrobate koja je tako nazvana po mozaiku koji prikazuje parodiju na temu sportskih takmičenja – sportista sedi naopačke na magarcu, a u rukama drži osvojeni trofej.

Volubilis, detalj

Zatim sam prošla i pored ostataka javne česme, ali je u tom delu lokaliteta ipak najznačajniji objekat Trijumfalna kapija ili Karakalina kapija. Drugi naziv potiče od činjenice da je kapija posvećena imperatoru Karakali i njegovoj majci.

Volubilis, detalj

Kapija je podignuta 217. godine nove ere i nekada su na njenom vrhu stajale bronzane kočije. Naravno, vremenom se kapija dosta urušila, ali je obnovljena u prvoj polovini XX veka. Zanimljivo mi je bilo da pročitam da su tada napravljene neke greške, ali su one popravljene u sedmoj deceniji XX veka.

Volubilis, detalj

Praktično od Trijumfalne kapije kreće čitava serija kuća sa impresivnim mozaicima. Prva je Kuća efeba, ali tu nisam baš mogla dobro da vidim mozaik.

Volubilis, detalj

Zato sam produžila do sledeće kuće, a to je Kuća stubova, doduše bez mozaika, ali svakako sa lepim stubovima, što se može pretpostaviti iz naziva. Ono što je dodatno zanimljivo jeste da su stubovi rađeni u različitim stilovima.

Volubilis, detalj

Sledeća je Kuća viteza sa veoma lepim mozaikom Bahusa i Arijadne.

Volubilis, detalj

U nastavku se nalaze ostaci Kuće Herkulovih zadataka koja je zapravo bila prava palata, sa 41 sobom i površinom od 2.000 kv. m. Tu mogu da se vide različiti zanimljivi detalji i lepi mozaici.

Volubilis, detalj

Međutim, upravo je najlepši mozaik zaslužan za naziv ove kuće jer on prikazuje 12 Herkulovih zadataka. Pretpostavlja se da je napravljen u drugoj polovini II veka nove ere.

Volubilis, detalj

Sve ove kuće koje sam sada pominjala podignute su duž glavne ulice u gradu, a to je Dekumanus maksimus.

Volubilis, detalj

Na kraju ulice Dekumanus maksimus nalaze se i ostaci Severne kule ili Tandžirske kapije, ali ih ja nisam slikala kasnije i u okviru moje zbirke se pojavljuju jedino na sledećoj fotografiji.

Volubilis, detalj

Sa leve strane glavne ulice su i ostaci Gordijanove palate, koja je najveći objekat u Volubilisu, ali tu osim nekoliko lepih stubova, nema nekih značajnijih detalja. Ja sam u svakom slučaju još malo nastavila ovom ulicom i koliko vidim danas je na mapi sa leve strane obeleženo još nekoliko kuća, tj, njihovih ostataka, ali u vreme moje posete lokalitetu, 2010. godine, moja knjiga-vodič nije posebno isticala nijednu od njih, već me je uputila do Kuće Venere koja se nalazi na desnoj strani, ali u sledećem redu kuća.

Volubilis, detalj

Kada se dođe do Kuće Venere, vidi se da je to bila klasično izgrađena vila – postoji ulaz sa par stepenika i on vodi ka atrijumu oko kojeg je prolaz iz kojeg se ulazi u različite prostorije. To ne može da se vidi sa mojih fotografija, ali je sasvim jasno kada je posetilac na licu mesta.

Volubilis, detalj

Smatra se da se upravo u ovoj kući nalazi najbolja zbirka mozaika, a oni su urađeni u II veku. Uzgred, mozaik koji prikazuje Veneru i po kojem je kuća i dobila svoj naziv prenesen je u Tandžir. Ali zato ovde i dalje postoji mnoštvo drugih lepih podnih ukrasa. Neki su urađeni samo korišćenjem nefigurativne ornamentike, ali su tu i dva izvanredna mozaika u vidu slika – Otmica Hile i Dijana se kupa, koji se nalaze na podu dve susedne prostorije.

Volubilis, detalj

Ja sam još malo šetala po lokalitetu, a onda sam krenula ka izlazu sa namerom da se nekako vratim do Meknesa.

Povratak je u teoriji bio znatno komplikovaniji. Trebalo je peške da odem do Mule Idrisa koji je odavde udaljen skoro 5 km, od toga dosta uzbrdo, pa da tamo hvatam „veliki taksi“, tj, linijski taksi. Nije mi se baš to dopalo kao ideja, ali je bilo bolje da krenem nego da bezveze stojim na parkingu lokaliteta. A onda posle par stotina metara počeo da mi se približava turistički autobus i ja sam ga stopirala. On stao i da skratim, dovezla sam se direktno do Meknesa sa grupom Francuza. Silno sam im se zahvalila, mahala ja njima, oni meni – opšta sreća.

Menu