Oko pola sata nakon što sam napustila ljupko mesto Ano Vijanos na jugu Krita, došla sam i do same obale i to u mestu Mirtos.
Tačnije, ja sam rezervisala sobu u hotelu par kilometara dalje od Mirtosa, pa sam prvo samo prošla pored mesta da bih otišla do hotela i ostavila tamo stvari, a onda sam se vratila do Mirtosa. Parkirala sam kola i ubrzo se spustila do plaže.
Plaža u Mirtosu
Mirtos se nalazi na obali Libijskog mora i mada je ovo područje bilo naseljeno još u minojsko doba (u okolini postoji par arheoloških nalazišta), samo selo je oformljeno tek u prvoj polovini XX veka. Danas je sve uglavnom posvećeno turizmu, pre svega zahvaljujući dugoj plaži, koja je mešavina peska i sitnih kamenčića.
Plaža u Mirtosu
Leti je ovde toplije nego na severu Krita, tako da sam sigurna da turisti vole da dođu. Zbog toga ovde postoji i veliki broj restorana i kafića, a ja sam uskoro i sela u jedan od njih.
Restorani i kafići pored plaže u Mirtosu
Kafa u Mirtosu
Lagana večera u Mirtosu
Posle finog „među-opuštanja“ pored plaže u Mirtosu, vratila sam se kolima do hotela i tek tu sam mogla konačno da se u potpunosti opustim i da na terasi svoje hotelske sobe popijem jedno fino i hladno lokalno pivo.
Imajući u vidu da sam u Mirtosu imala studio (sobu sa kuhinjom) i divnu terasu, posle lepo prospavane noći sam sebi naredno jutro skuvala kafu (imala sam sa sobom potrebne sastojke) i uživajući u zvucima talasa (uz povremeni zvuk kola koja prolaze putem između hotela i obale) nisam odolela već sam nekolicini svojih prijatelja morala da pošaljem sliku. Bio je ponedeljak ujutru, većina njih se spremala za posao, dok sam se ja spremala da lagano ispijam kafu pored palmi sa morem u pozadini, pa sam im se izvinila na potencijalnoj neumesnosti.
Sve je spremno da pijem kafu
Pre nego što sam napustila hotel, još sam se popela na krov da bih malo bolje osmotrila okolinu.
Pogled na obalu Libijskog mora sa krova hotela u blizini Mirtosa
Prethodno veče sam dobila neke nove ideje u vezi sa organizacijom ovog dana, pa sam tako i krenula sa realizacijom. Za početak sam se odvezla do Jerapetre sa idejom da tamo napravim kraću pauzu i doručkujem.
Evo ponovo mape koja prikazuje mesta koja sam obišla na ovom svom putovanju:
Jerapetra je najveći grad na južnoj obali Krita, a ujedno i najjužniji grad u Evropi. Prostire se duž obale širokog zaliva, a dosta privrednih aktivnosti u gradu je vezano za trgovinu poljoprivrednim kulturama koje se čitave godine gaje na jugoistoku Krita, mnoge od njih i po plastenicima.
Ali, Jerapetra je takođe i popularno letovalište zahvaljujući svojoj dugoj peščanoj plaži koja se na sledećoj slici nazire posle popločanog dela obale. Plaža je duga par kilometara i formalno je podeljena u nekoliko delova od kojih svaki ima svoj naziv.
Jerapetra
Ja sam krenula u šetnju na suprotnu stranu, prema zapadu i luci.
Jerapetra
Kao što se vidi, duž popločanog šetališta postoji čitav niz kafića i restorana koji se nastavlja čak i kada se naiđe na još jednu, manju plažu.
Jerapetra
Dakle, Jerapetra je odlično mesto za one koji bi da idu na različite plaže u gradu i njegovoj okolini, pri čemu su neke od njih spektakularne. Moguće je takođe ići i u šetnje kroz nekoliko klisura koje nisu daleko odavde. Ja nisam planirala ništa od toga, već sam ovde svratila samo u jednu relativno kratku, mada svakako opuštenu šetnju.
Jerapetra
Na kraju ove plaže pored koje sam šetala, a na ulazu u luku može da se vidi Mletačka tvrđava Kales iz XIII veka. Luka nije velika i uglavnom služi za ribarske i turističke čamce i brodiće.
U gradu još uvek postoji kuća u kojoj je Napoleon odseo 1798. godine posle neke bitke u Egiptu, a takođe mogu da se vide i ostaci osmanlijske vladavine u vidu bivše džamije i česme.
Ništa od ovoga ja nisam niti planirala, niti videla, ali sam zato sela u jedan kafić pored mora. Odustala sam od doručka jer nisam bila gladna, ali sam zato uživala u sveže isceđenom soku i sladoledu koji mi je kasnije stigao.
Deo uživanja u Jerapetri
Posle izvesnog vremena sam se lagano vratila prema mestu gde sam ostavila kola, a uz put sam još jednom slikala široki zaliv kod kojeg se nalazi Jerapetra.
Jerapetra
Nastavivši dalje sa vožnjom u pravcu istoka, povremeno sam sa puta mogla da primetim različite uvale i plaže, i to je sve izgledalo izuzetno lepo. Ali, morala sam da vodim računa o vožnji, tako da bih samo na kratko bacila pogled, a onda nastavila da budem usredsređena na stanje na putu. Ipak, u jednom trenutku sam na vreme uočila proširenje pored puta i tu sam se zaustavila. Ispostavilo se da je tu napravljen i lep vidikovac, pa sam odatle mogla da se divim slikovitoj plaži Ahlija nekih 17 km istočno od Jerapetre.
Plaža Ahlija
S druge strane malenog rta na kojem je taj vidikovac postoji jedna ljupka uvala. Bistra voda i njene boje su bile izuzetno primamljive.
Uvala u neposrednoj blizini plaže Ahlija
Još izvesno vreme sam vozila paralelno sa obalom, a onda je put krenuo u kopno u pravcu severoistoka i blago uzbrdo, da bi nešto kasnije počeo lagano da se spušta ka krajnjem jugoistočnom delu Krita. Ponovo sam stala na jednom zgodnom mestu da bih slikala predeo kroz koji sam upravo prošla, ali sam tu uočila i jednog leptirića. U pitanju je Pandorina sedefica (Argynnis pandora).
Jugoistočni Krit
Pandorina sedefica
U jednom trenutku put prolazi kroz mesto Ziros i čitav taj kraj je praktično na visoravni od oko 650-700 m nadmorske visine. Posle Zirosa, sa izuzetkom jednog sela levo od puta, nema više naselja sve do krajnjeg jugoistočnog „ugla“ Krita, što ni ne čudi jer put vodi kroz veoma kamenite predele gde uglavnom raste samo vrlo nisko mediteransko žbunje. Ipak, dan je bio sunčan i prijatno topao, krivudavi put je u veoma dobrom stanju, a praktično skoro ni da nisam srela bilo kakva druga kola. Uživala sam u vožnji dok se put veoma blago peo po toj visoravni, a povremeno bih se i zaustavila na kratko da bih snimila okolinu.
Jugoistočni Krit
Ja sam na Kritu bila u maju i tada je očigledno cvetalo grmlje koje ima brojne žute cvetove i to je sve stvaralo veoma lepe prizore. A onda sam došla do dela odakle je put krenuo da se spušta ka jugoistoku ostrva, pa se pojavilo i more. Plavetnilo mora u kombinaciji sa žutim cvetićima i zelenim, nerascvetalim grmovima predstavljali su za mene potpuno očaravajuću sliku. Kao što sam rekla, ovde na putu nisam srela nikoga i to mi je omogućilo da se povremeno zaustavim, otvorim prozor i širom otvorenih očiju upijam lepotu okolne prirode.
Jugoistočni Krit
Jugoistočni Krit
Jugoistočni Krit
Treba reći da put deluje kao potpuno nov i sa slike se jasno vidi da je sve pregledno i da je spuštanje blago, ali put nije puno širok i ako ima i drugih kola nije baš zgodno da se često staje. Postoji jedno mesto pored puta gde je napravljen vidikovac, ali da se ja pitam vidikovaca bi na ovom mestu bilo mnogo više, a svesna sam da bih time pokvarila lepotu. Drugim rečima, savršeno je ovako kako je.
Mada je čak i pogled na gore bio podjednako čaroban, ja sam ipak uglavnom bila privučena pogledom da dole i prema moru.
Jugoistočni Krit
Jugoistočni Krit
Jugoistočni Krit
Ja sam bila na putu ka malenom nazovi naselju Kserokampos koje se uglavnom sastoji od kuća za smeštaj turista i taverni. To naselje je poznato po svojoj plaži, a zapravo je u pitanju čitav niz plaža (ovo sam ja shvatila tek kasnije). Sa jedne strane rta (na prethodnoj slici levo) nalazi se dugačka peščana plaža Mazida Amos i tamo sam otišla prvo. S druge strane rta je veći deo „naselja“, a takođe i nekoliko manjih peščanih plaža koje su odvojene prirodnim kamenitim delovima.
Dakle, plaža Mazida Amos...
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Plaža je dugačka oko 700 m, a paralelno sa plažom prolazi put. Ja sam parkirala kola u hladu jednog drveta koje sam jedva našla, a onda sam prošetala pored plaže i po njoj.
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Kao što može da se vidi sa sledećih slika, voda je besprekorno čista i providna, ali je za moj ukus i dalje bila hladna, tako da se bez obzira na iskušenje kojem sam bila izložena nisam okupala.
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Plaža Mazida Amos je niskim stenama, poput ploča, prirodno podeljena na duži i kraći segment. Te stene se na sledećoj slici vide sa desne strane, dok ostatak fotografije prikazuje taj manji, istočni deo plaže.
Kserokampos, plaža Mazida Amos
U blizini plaže, ali više uzbrdo, mogu da se vide samo vile za izdavanje turistima.
Kserokampos, plaža Mazida Amos
Posle ove šetnje sam shvatila da sam već sasvim fino gladna, a onda sam odlučila i da upravo u Kserokamposu odem na ručak. Kada se napusti plaža Mazida Amos, glavni put kreće u pravcu severoistoka i vodi paralelno sa obalom, ali na udaljenosti od oko 400-500 m.
Uskoro sam se odlučila za jednu tavernu koja je imala i svoj parking, tako da sam se ostavivši kola fino smestila na terasi. Bilo je prilično vruće i hladovina mi je prijala, pa sam tako i izabrala sto. Gužve svakako nije bilo.
Kserokampos, taverna gde sam ručala
Odatle sam, preko oleandera i maslina, imala i pogled u pravcu mora.
Kserokampos, pogled iz taverne gde sam ručala
Kserokampos, ručak
Kserokampos, desert
Kserokampos mi je preporučio vlasnik hotela u Retimnu par dana ranije i tada mi je rekao da je to po njemu najlepša plaža na Kritu. Pošto sam već svratila na plažu Mazida Amos, smatrala sam da je to sve.
I zato, kada sam završila ručak prvo sam pomislila da odmah nastavim dalje do svog konačnog odredišta ovog dana koje je bilo samo desetak kilometara udaljeno, ali sam imala veoma važan plan za to mesto. Na svu sreću, pomislila sam da ipak mogu da se provezem i pored same obale koju zbog ravnog terena i maslinjaka koji popunjavaju taj prostor nisam jasno mogla da vidim sa terase taverne.
Kako je to genijalna promena prvobitnog plana bila! Naime, tada sam tek shvatila da u Kserokamposu postoje i te male, peščane plaže u nizu. Svaka od njih ima svoj naziv, ali ti nazivi sada i nisu toliko bitni, jer je taj deo obale u celosti izuzetno lep i slikovit.
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Istočna obala u mestu Kserokampos
Dok sam se na više mesta zaustavljala kolima, izlazila i fotografisala, bila sam potpuno oduševljena da sam uopšte došla do ovde i ovako slikovitog mesta, jer se u materijalima koje sam koristila Kserokampos uopšte ni ne pominje. Jedino sam razmišljala da ovde mora da je nezgodno leti jer nema prirodne hladovine uz plažu, a i zaključila sam da onaj vlasnik hotela u Retimnu koji mi je „otkrio“ Kserokampos ipak nije bio u pravu. Ovo nije mesto gde se nalazi najlepša plaža na Kritu – to je mesto gde su najlepše plaže na ostrvu. Više njih, a sve praktično jedna do druge.
Sada sam se konačno odvezla do Zakrosa i ovde je veliku ulogu odigrala lekcija iz grčkog koju sam slučajno imala prethodnog dana kada sam naučila da „ano“ znači „gornji“, a „kato“ znači donji. Tako i ovde, na jugoistoku Krita postoje Ano Zakros i Kato Zakros. Ako se na internetu ukuca samo Zakros, pojavljuju se linkovi za „nazovi“ naselje na obali, tj., Kato Zakros, a ja sam u stvari išla u Ano Zakros gde sam imala rezervisanu sobu.
Postoji logika zašto je Kato Zakros na internetu popularniji. U neposrednoj blizini, moram da kažem, grupe kuća koje uglavnom služe za turiste (naselje je još manje od Kserokamposa) nalazi se veoma važno arheološko nalazište. Tu je nekada bila minojska palata i naselje Zakros.
Sve sam to ja imala nameru da obiđem, ali mi je bilo veoma važno da ipak budem stacionirana baš uzbrdo u pravom selu, a to je Ano Zakros. Razlog nije bio u veličini naselja, već je bio vezan za izlet na koji sam planirala da idem već ovog popodneva, ali sam se za početak odvezla do centra sela i hotela u kojem sam imala rezervisanu sobu.
Ano Zakros nije izrazito turističko mesto i hotel u kojem sam se smestila je svakako video i bolje dane, ali, kako će se ispostaviti, gazde su bili više nego sjajni i ovde sam provela veoma lepo, mada kratko vreme. Soba je bila ispunjena starim nameštajem, ali je sve bilo čisto i čak sam osim vode dobila i činiju sa svežim voćem – a to se dobrovoljno nudi samo u dobrim hotelima.
Za početak sam ostavila svoje stvari u sobi, presvukla se, uzela šta mi je bilo potrebno i sišla u prizemlje. Tu sam ponovo našla gazdaricu i pitala sam je kojim putem da krenem, a ona mi je dala sasvim jasno uputstvo.
Naime, ponovo je došlo vreme da ja pešačim, a ovog dana mi je plan bio da prođem kroz – Klisuru mrtvih.