Krit 2022, 11. deo (Falasarna, Hanja, Retimno)

Kada sam iznajmila kola za obilazak zapadnog Krita, vlasnica agencije mi je preporučila da svratim do mesta Falasarna da bih pogledala plažu. Po njoj, to je najbolja plaža u zapadnom delu ostrva. Ali, da bih došla do ovog mesta i plaže, vozeći iz pravca plaže Elafonisi, bilo mi je potrebno oko sat i po da bih prošla samo 50-ak km. Razlog za to je put koji vodi kroz planine i veliki broj krivina, ali su predeli bili izuzetno lepi i ni najmanje mi nije smetalo da tu vozim. Pogotovo mi je bilo drago i mogla sam da se opustim i uživam kada sam shvatila da su malena kola koja sam iznajmila bila veoma dobra i vozila su odlično. I uzbrdo, i u krivinama...

Na jednom mestu sam iskoristila proširenje pored puta da bih stala i slikala pogled ka zapadnoj obali Krita.

Pogled na zapadnu obalu Krita

Posle izvesnog vremena sam se približila i Falasarni, takođe sa nivoa planina i to mi je omogućavalo da imam lep pogled. Nisam nikuda posebno žurila, pa sam stajala na različitim mestima da bih bolje sagledala različite detalje.

Pogled na zaliv kod mesta Falasarna

U prošlosti je Falasarna cvetala tokom helenističke ere i danas se severno od gradića, kod jednog rta, može posetiti arheološki lokalitet. Falasarna je sada centar poljoprivredne proizvodnje, kao i turističko mesto, upravo zbog svoje duge peščane plaže.

Velika plaža u Falasarni

Ali, u Falasarni postoji nekoliko plaža poređanih duž obale širokog zaliva i odvojene stenama. Ja sam se kolima odvezla do jednog vidikovca odakle sam imala lep pogled na različite plaže, ali nisam imala želju da se spuštam do same vode. Bio je maj, voda je provereno bila suviše hladna za moj ukus, a i dalje je duvao dosta jak vetar.

Jedna od plaža u Falasarni

Posle ovoga sam se, izuzetno zadovoljna, vratila u Hanju gde sam kola predala agenciji, a ja sam se spustila do Stare mletačke luke u Hanji. Kao i ranije u toku dana i sada je voda u zalivu bila uzburkana, ali makar nije lila kiša.

Stara mletačka luka u Hanji

Otišla sam prvo do iznajmljenog stana gde sam ostavila višak stvari, a zatim sam se uputila ka zapadnom delu grada gde se nalazi plaža Nea Hora i još važnije – mnoštvo restorana. Bila sam gladna.

Uz put sam, moram priznati, uživala u efektima nemirnog vremena – nebo sa suncem i teškim oblacima, još uvek jak vetar, ali i jako uzburkano more.

Nemirno vreme u Hanji

Sa druge strane sam mogla da vidim delove zidina koje okružuju stari deo Hanje sa zapadne strane i one se i zovu Zapadni mletački zidovi. Kada sam prvog dana stigla u Hanju, na putu od autobuske stanice do stančića koji sam iznajmila u starom delu grada malo sam se čak i popela na ove zidine (tuda je išla staza koju mi je predložila mapa na telefonu), ali sam tada vukla svoju torbu i nisam bila raspoložena ni za kakvo slikanje.

Deo Zapadnih mletačkih zidova

A onda sam došla do plaže Nea Hora i tu sam sada otišla u sasvim određeni restoran koji mi je preporučio čovek iz agencije gde sam vratila kola. Bila je to jedna apsolutno divna večera, i predjelo, i glavno jelo uz vino, pa čak i desert.

Deo večere kod plaže Nea Hora

Dok sam ja završila sa večerom, vreme se smirilo i u suton sam se vrlo zadovoljna čitavim danom vratila u stančić gde sam se u velikoj meri spakovala, pošto sam narednog dana nastavljala sa pokretanjem po Kritu.

Suton u Hanji

Ipak, sledećeg dana nisam napuštala Hanju rano, tako da sam iskoristila dobar deo prepodneva da bih još malo prošetala po ovom izuzetno ljupkom i slikovitom gradiću.

Hanja, detalj

Uz put sam svratila i na jutarnju kafu, a takođe sam i shvatila da je još bilo rano za većinu posetilaca, plus nije bila još puna sezona, tako da su restorani i kafići uglavnom bili sasvim prazni, ali svakako spremni da ugoste.

Hanja, detalj

Šetajući kroz zapadni deo stare Hanje, prošla sam i pored Sinagoge Ec Hajim. Sinagoga je bila podignuta za potrebe romaniotskih Jevreja, etničke jevrejske zajednice koja govori grčki i koja tradicionalno naseljava područje istočnog Mediterana. Čitajući neke informacije o sinagogi i Jevrejima koji su ranije naseljavali Krit, naišla sam na potpuno neverovatan podatak.

Polovinom 1944. godine, Nemci su na Kritu uspeli da uhapse skoro sve Jevreje pa su ih, zajedno sa lokalnim borcima iz pokreta otpora i izvesnim brojem italijanskih ratnih zarobljenika, ukrcali na brod koji je trebalo da ih odvede do Pireja i dalje prema koncentracionim logorima u Evropi. Ali, brod i njegovi nesrećni putnici nisu stigli na odredište jer ga je torpedima potopila britanska podmornica. Tom prilikom je najveći broj ljudi poginuo, a ako je iko i preživeo (istoričari se ne slažu oko cifre), bio je to veoma mali broj.

Sinagoga Ec Hajim u Hanji

Posle ovoga sam lagano nastavila sa šetnjom po istočnom delu stare Hanje osvrnuvši se još jednom na lepe detalje iz zapadnog dela starog grada.

Hanja, detalj

Ponovo sam prolazila, ali drugim putem, pored ostataka različitih kultura koje krase čitav Krit i odražavaju njegovu prošlost. Bilo je tu arheoloških lokaliteta sa ostacima Minojske civilizacije, hamam ili osmanlijsko kupatilo, kao i deo zidina koje su podigli Vizantinci u VII veku, pre nego što su kasnije Mlečani sagradili nove, spoljašnje fortifikacije.

Istraživanje ostataka minojske Kidonije

Osmanlijsko kupatilo

Vizantijske zidine

Još jednom sam prošla pored slikovite Stare mletačke luke u Hanji, a onda sam već morala da se vratim u iznajmljeni stan, uzmem svoje stvari i odem na autobusku stanicu. Sledeće odredište je bio gradić Retimno.

Stara mletačka luka u Hanji

Mnogi smatraju da je Retimno mesto u kojem je najbolje očuvana mešavina mletačkog i osmanlijskog uticaja. Što se mene tiče, moram da priznam da bi mi bilo teško da se odlučim koji mi se grad više dopao – Hanja ili Retimno. Na svu sreću, to nije neophodno i posetilac sasvim lepo može da uživa u oba ova grada koji su oko 65 km udaljeni jedan od drugog, a oba su na severnoj obali Krita.

Došavši na autobusku stanicu u Retimno, uzela sam svoju torbu i lagano krenula ka starom gradu, ali sam prvo sa obale uslikala deo Mletačke tvrđave.

Retimno, detalj

Mada sam svakako mogla da priđem starom gradu u kojem mi se nalazio hotel hodajući prvo pored obale, odlučila sam se da odmah zađem u ulice grada, jer mi je mapa na telefonu pokazivala da je to najkraći put. Iz nejasnog razloga mi se pojavio neki umor, tako da mi je bilo važno da što kraće vučem svoju torbu.

Kada sam iz savremenijih ulica ušla u prostor starog grada bila sam potpuno zatečena lepotom i slikovitošću ulica kojima sam prolazila, a koje uopšte nisu predviđene za automobile. Ipak, nisam se zadržavala, čak ni da bih fotografisala, jer sam želela da se što pre oslobodim svoje torbe i viška stvari.

Kada sam se smestila u sobu, shvatila sam da hotel ima i veliku terasu na krovu, pa sam odmah odjurila tamo. Bila je šteta da je i dalje duvao dosta jak vetar i zato mi nije ni padalo na pamet da sednem na tu terasu, ali sam zato iskoristila lepo vreme i divan pogled da bih malo fotografisala.

Retimno, pogled na stari grad i tvrđavu

Retimno, pogled na stari grad

Zatim sam se na kratko povukla u sobu da bih se malo odmorila, a onda sam izašla napolje i krenula u šetnju.

Retimno, uličica u kojoj se nalazi hotel gde sam imala sobu

Prvo sam otišla do proširenja u okviru obližnje ulice gde se nalazi crkva Gospe od anđela koja je sagrađena u prvoj polovini XVII veka, tj., poslednjih godina kada su Mleci vladali Retimnom (i Kritom).

Retimno, crkva Gospe od anđela

Odmah pored crkve sam videla i kuću koja ima jednu od graditeljskih karakteristika Retimna. U pitanju su zatvoreni balkoni koji su tipični za osmanlijsku arhitekturu, a u Retimnu ih ima oko sedamdesetak.

Retimno, detalj

Ako čovek obrati pažnju, lako će ih uočiti. Neki su u boljem, a neki u manje dobrom stanju.

Retimno, detalj

Ali, Retimno nema samo ostatke osmanlijske arhitekture. Mnoge od građevina i veliki broj detalja potiču iz perioda kada je Mletačka republika vladala Kritom (1212-1669).

Kameni portal iz 1609. godine

A ima i objekata koji su mešavina mletačkih i osmanlijskih elemenata, poput džamije Nerace ili Nerađe.

Džamija Nerace

Objekat je prvobitno bila crkva podignuta u XV veku, a kada su ovde došli Osmanlije, oni su zgradu pretvorili u džamiju i nazvali je Deli Husein pašina džamija. Danas se zgrada koristi kao muzička škola.

Minaret je podignut 1890. godine, tj., 1308. godine po islamskom kalendaru, što se lepo vidi na kamenoj tabli koja je postavljena na minaretu. Uzgred, još kada sam prvi putovala po Egiptu, potrudila sam se da naučim kako se pišu cifre na arapskom. Eto, to ponekad bude korisno i kada nisam u Egiptu.

Džamija Nerace, detalj

Zatim sam otišla do prostranog trga Mikrasijaton odakle se džamija još bolje vidi.

Džamija Nerace

Sa ovog trga može da se vidi i Arheološki muzej u Retimnu. Da bi se do njega stiglo sa trga Mikrasijaton, treba proći kroz Mletačku kapiju.

Zgrada Arheološkog muzeja u Retimnu

Mletačka kapija

Imajući u vidu moje kratko zadržavanje u Retimnu, nisam ni planirala da svraćam u muzej, ali sam prošla kroz kapiju i prošetala pored ulaza.

Ulaz u Arheološki muzej u Retimnu

Umesto toga sam nastavila dalje šetnju i onda sam odjednom uletela u naizgled neverovatnu gužvu. U stvari sam došla do ulica koje su bile prepune radnji, pa je samim tim bilo i puno turista koji tu vole da šetaju i kupuju. Ja ni najmanje nisam bila oduševljena. Napravila sam par fotografija i poželela da se sklonim iz tog dela starog grada. Uzgred da pomenem i da sam stekla utisak da je Retimno najpopularniji grad na Kritu, barem što se tiče turista.

Retimno, detalj

Mada je turista bilo i na drugim mestima, na tim drugim mestima je bilo manje radnji, a više kafića i restorana, tako da su turisti uglavnom sedeli. To mi je omogućilo da jedan od lepših spomenika slikam bez prisustva ljudi. To nije uvek lako. U pitanju je česma Rimondi iz 1626. godine.

Česma Rimondi

Na čitavom Kritu je uvek postojao problem vodosnabdevanja, tako da su Mlečani ovde podizali akvadukte i česme, ali je od svih česama iz perioda mletačke vlasti preživela samo ova.

Česma Rimondi

Nedaleko od česme se nalazi se i Lođa, građevina iz prve polovine XVI veka.

Lođa

Ovo je bila javna zgrada koju su koristili mletački plemići kao mesto za sastanke, a verovatno i kao vrstu nekakvog kluba u kojem su se okupljali.

Tokom osmanlijske vladavine, Lođa je pretvorena u džamiju. Od 1951. godine do skoro, ovde se nalazio gradski arheološki muzej, a danas je tu prodavnica u kojoj se mogu kupiti kopije arheoloških eksponata.

Lođa

Sada sam prošetala i do obližnje Mletačke luke. Ova u Retimnu koja se u današnje vreme koristi za ribarske čamce svakako je bila manje impresivna od one u Hanji, ali je zato svetionik bio tu. Ovaj u Retimnu je sagrađen u prvoj polovini XIX veka.

Mletačka luka u Retimnu

Odavde sam mogla da pogledam i u pravcu istoka gde se pruža dugačka peščana plaža. Koliko sam stekla utisak, ova plaža koja se vidi na sledećoj slici se i ne koristi za kupače, verovatno zato što sa jedne strane Mletačka luka, a sa druge savremena marina. Ko hoće da se kupa u Retimnu, a to je za svaku preporuku, treba samo da produži kilometar dalje i doći će do prave plaže sa ležaljkama, suncobranima i puno kupača.

Retimno

Ja nisam išla na kupanje, već sam se lagano vratila u okrilje starog grada Retimno.

Menu