Sa površinom od oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara, Amazonija je ogromno područje u Južnoj Americi (pokriva 40% kontinenta) koje praktično obuhvata gotovo čitav sliv reke Amazon koji je preko 7 miliona kv. km i to je najveći sliv neke reke na svetu. Teritorija ovog područja podeljena je između 9 zemalja: Brazila (60%), Kolumbije, Venecuele, Gvajane, Surinama, Francuske Gvajane, Perua, Ekvadora i Bolivije. Nepunih 10% amazonske šume pripada Kolumbiji, a glavni grad pokrajine Amazonas je Leticija gde sam avionom iz Bogote stigla u drugoj polovini januara 2024. godine.
Evo i mape koja prikazuje koja sam mesta obišla tokom ovog putovanja.
Leticija je osnovana 1867. godine od strane nekog peruanskog kapetana, ali je kasnije ovo područje bilo predmet sukoba između Perua i Kolumbije, pa su oni čak i ratovali (1932-1933). Sukob je konačno razrešen 1934. godine i Leticija je pripala Kolumbiji.
Danas je ovo mirno područje, a Leticija se u stvari nalazi na tromeđi Kolumbije, Brazila i Perua. Štaviše, da bi se posetila ova tri mesta, uopšte nisu potrebne vize, mada posetioci treba za svaki slučaj da sa sobom nose pasoš.
Ja nisam imala vremena da „skoknem“ do Brazila, tačnije do gradića Tabatinga, koji je mostom spojen sa Leticijom, tako da se do onde može otići i taksijem ili tuk-tukom. Umesto toga, mušičavo sam odlučila da sa leve obale Amazona (Kolumbija) odem na par sati na desnu obalu Amazona (Peru) da bih tamo ručala. U stvari, nisam baš prešla na desnu obalu Amazona, već sam krenula ka ostrvu Santa Rosa koje svakako pripada Peruu.
Pošto niko drugi u to vreme nije bio zainteresovan da ide do Santa Rose, bila sam sama u čamcu, naravno, ne računajući čamdžiju. U početku sam sedela u sred čamca, ali sam se posle prebacila na pramac.
Čamac za Peru
Prvo smo krenuli rukavcem, a onda došli i do glavnog toka Amazona. Bila sam oduševljena!
Amazon kod Leticije u Kolumbiji; na drugoj strani je Peru
Amazon nizvodno od Leticije u Kolumbiji; levo je Brazil, desno je Peru
Kada sam došla do peruanske strane, tu je bio jedan ponton, a puno čamaca, tako da smo morali da se guramo, ali sam uskoro uspešno izašla.
Dolazak na amazonsko ostrvo Santa Rosa u Peruu
Evo kako je sve to izgledalo u video-verziji:
Odavde sam sada mogla da pogledam levu obalu Amazona na kojoj se nalazi granica Kolumbije i Brazila, a tamo se spremala ozbiljna kiša.
Amazon u doba kišne sezone
Sa peruanske strane je za sada bilo suvo, pa sam se peške uputila ka restoranu koji je na glasu po svom sevićeu. Ja seviće jako volim i mada se on može naći po raznim južnoameričkim zemljama, zvanično je to peruansko tradicionalno jelo. Čak ga kao takvo priznaje i UNESKO. Dakle, pošto sam već došla u Peru, seviće je bio obavezan. Ali, usput sam se zabavljala fotografišući detalje iz naselja koje se nalazi na ostrvu Santa Rosa. Prvo se ide malo uzbrdo, a onda sve po ravnom.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Na prethodnoj slici vam lepo žele dobrodošlicu na ostrvo, ali ovo nije jedini natpis koji sam ovde videla. Na sledećoj slici koja je mutna, ali je natpis vrhunski, piše: „Diskoteka Hiljadu ljubavi; Dobrodošli na ostrvo ljubavi Santa Rosa“. Hmmmm.... Pitala sam se da li ja tu nešto propuštam pošto idem samo u šetnju i na seviće.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Ovde sam takođe videla i brojne primerke američkog crnog lešinara (Coragyps atratus). Jedan od njih je stajao u blizini neke kuće gde su se dve devojčice nešto igrale u visećoj ležaljci.
Američki crni lešinar i devojčice na visećoj ležaljci
Idući dalje kroz naselje na ostrvu Santa Rosa, prolazila sam pored brojnih kuća koje su nešto bliže reci i koje su podignute na toj blagoj padini koja se od središta ostrva spušta prema obali.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Već sam ranije pomenula da Amazon ima veliku godišnju razliku u nivou vodostaja u zavisnosti od sezone i ta razlika može da bude od 4 do čak 15 metara, a u proseku oko 9 m. Uzgred, mada se povremeno pominje da je Amazon i najduža reka na svetu imajući u vidu i njene pritoke, ta čast ipak pripada Nilu u Africi, dok je Amazon na drugom mestu. Ono što Amazon čini nesumnjivim brojem jedan u svetu je drugi parametar, a to je protok vode. Zbog obilnih kiša koje ovde padaju, reka Amazon redovno do Atlantika donosi ogromne količine vode. Upravo na Amazon otpada čak oko 20% od ukupne količine slatke vode na čitavoj planeti Zemlji koja dospeva u mora i okeane.
U vreme sezonskih kiša, kada se nivo vode povećava, a potrebno je vreme da bi tolika voda otekla do Atlantskog okeana, reka se izliva i plavi okolna područja. Upravo zbog toga je i potrebno da se kuće bliže reci grade na stubovima kako bi preživele te sezonske poplave.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Ali, kroz sedište naselja na ostrvu Santa Rosa, koje je očigledno dovoljno metara nadmorske visine iznad gornje granice plavljenja, vodi ulica duž koje su kuće koje imaju propisno prizemlje, bez stubova.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Doduše, kada se pogleda predeo dalje od glavne ulice, a prema reci, opet se vide drvene kuće na stubovima. Možda je u pitanju i finansijsko stanje vlasnika.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Sve u svemu, ja sam glavnom ulicom nastavila da idem u pravcu restorana.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Primetila sam da ovde ima dosta „crkava“ ili barem „božjih kuća“. I u Kolumbiji i u Peruu, ogromna većina stanovništva pripada hrišćanskim crkvama (87%, odnosno, oko 94%) i to, ponovo u visokim procentima, pre svega katoličkoj crkvi. Ipak, ove ovde koje sam videla, pripadaju nekim drugim denominacijama.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Na jednom mestu sam naišla i na sveži roštilj ispred neke kuće. Nisam ništa tu jela, već sam samo slikala.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
A uskoro sam došla i do restorana i tu se smestila na prostranoj terasi.
Restoran na peruanskom ostrvu Santa Rosa sa dobrim sevićeom
Restoran na peruanskom ostrvu Santa Rosa sa dobrim sevićeom
Kada se priča o dolasku u Leticiju i okolinu, tj., u Amazoniju, svi pričaju o visokoj vlažnosti vazduha u kombinaciji sa visokim temperaturama. Ovog popodneva je međutim počela da pada kiša, ali i da duva vetar, a ja sam u skladu sa informacijama o preovlađujućoj klimi imala na sebi samo tanku majicu. Međutim, taj vetar u kombinaciji sa ostacima prehlade ili šta sam već imala nikako mi nije prijao i zažalila sam što nisam sa sobom ponela vetrovku koju sam ostavila u sobi. Ali, sada ništa nisam tu mogla da uradim, osim što sam se prebacila za jedan drugi sto, pošto je u stvari vetar počeo da nanosi kišu na terasu, a zaista nije bilo potrebe da još i pokisnem do gole kože.
Dovoljno mi je bilo što sam gledala čitavo jato američkih crnih lešinara koji su se poređali na jednom obližnjem drvetu i čekali da kiša prođe.
Američki crni lešinari dok pada kiša
Ja sam u međuvremenu sebi naručila jedno lepo peruansko pivo da bih se malo utešila.
Kusko je daleko, ali je pivo iz Kuska tu na stolu
Evo i kratkog video-snimka koji bolje sve ovo prikazuje, uključujući i kišu:
Na video-snimku se kod susednog stola vidi i jedan papagaj kako stoji na ogradi. Zapravo ih je bilo dva i to su bili pripadnici dve različite vrste, s tim da su oni povremeno odletali, tek da bi obišli neki krug pre nego što se ponovo vrate. Tako sam imala priliku da ih snimim. Na sledećoj slici, levo je plavobradi amazonac (Amazona festiva), a desno je crvenotrba ara (Orthopsittaca manilatus).
Plavobradi amazonac i crvenotrba ara
Mada su delovali da se lepo i blisko druže, povremeno su se i razdvajali, pa sam ih tako pojedinačno i fotografisala, pre nego što bi se ponovo okupili na istom mestu.
Plavobradi amazonac
Crvenotrba ara
Crvenotrba ara i plavobradi amazonac
U međuvremenu mi je stigao i seviće – neka specijalna verzija koja je uključivala razne morske životinje, kao i divno lokalno povrće. Bez obzira što sam bila daleko od Pacifika, ovaj restoran je na glasu i svi su izrazito preporučivali seviće, tako da sam bila sigurna da su svi sastojci sveži, jer se seviće tradicionalno pravi sa morskom ribom i plodovima. Ja sam svojevremeno pravila seviće u Beogradu sa jezerskom ribom i to čak nije ni ispalo loše, a svi koji su jeli su uspešno preživeli, ali zaista je apsolutno neophodno da riba bude najsvežija moguća i provereno zdrava, pošto uopšte nema termičke obrade. Komadići ribe i morski plodovi se „kuvaju“ u soku od sveže limete (ili limuna u mojoj verziji).
Pacifički seviće u sred Amazonije
U međuvremenu se vreme stišalo, vetar više nije duvao, a i kiša je skoro skroz prestala. To je bio jasan znak da američki crni lešinari treba malo da prosuše svoje perje.
Američki crni lešinar suši perje
Američki crni lešinari suše perje
Što se mene tiče, ja sam bila zadovoljna ručkom, punog stomaka, telesna temperatura mi se uravnotežila, pa sam tako malo šetala po terasi i snimala više različitih vrsta ptica kojima ovo područje obiluje.
Žutočeli skakavčev strnad (Ammodramus aurifrons)
Američka sultanka (Porphyrio martinica)
Resasta jakana (Jacana jacana)
Zelena čaplja, mlada (Butorides striata)
Zelena čaplja, odrasla (Butorides striata)
Snežna čaplja (Egretta thula)
Kada je kiša skroz prestala, a ja se najela i platila račun, mogla sam da krenem nazad prema pristaništu. Ponovo sam se odlučila da idem peške i nisam zažalila – prizori su mi bili veoma zanimljivi.
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Naselje na peruanskom ostrvu Santa Rosa, detalj
Ponovo sam videla i snimila par ptica. Jedna „nova“ i jedna već viđena, ali jako zanimljiva sa svojim sušenjem perja.
Tropska kraljevska tiranka (Tyrannus melancholicus)
Američki crni lešinar suši perje
Uskoro sam ponovo bila u nekom čamcu, pa sam se uputila nazad u Leticiju. Bila sam vrlo zadovoljna ovim izletom i izuzetno srećna da plovim po Amazonu – to mi je bilo kao da sam ušla u neki svoj san.
Na čamcu za Leticiju
Amazon
Evo i video-snimka, koji je sličan, ali ipak dovoljno različit u odnosu na prethodni.
Pri kraju video-snimka se vidi čitavo jato američkih crnih lešinara koji su se okupili pored vode. Bila sam potpuno oduševljena koliko puno ovih ptica ima u ovom području.
Američki crni lešinari
Ali, što se Leticije tiče, verovatno nijedna vrsta ptica po svojoj brojnosti nije impresivnija od belokrilog brotogeris papagaja (Brotogeris versicolurus). A da bi se oni videli, dovoljno je pred kraj dana otići do parka Santander (Parque Santander). Tako sam se i ja tamo uputila hodajući ulicama gradića.
Leticija
Naime, pri kraju svakog dana, pre zalaska sunca (otprilike oko 17.30), veliki broj ovih papagaja se okuplja u centralnom gradskom parku. Došavši do parka, prvo sam tu malo prošetala i fotografisala detalje vezane za sam park, uključujući i zvonik glavne crkve na koji se posetioci često penju da bi sa visine gledali sam park, papagaje, ali i zalazak sunca.
Park Santander
U parku ima i par jezeraca, a u jednom su i impresivni lokvanji.
Park Santander
Park Santander, detalj
Dok sam sve ovo radila pratila me je neverovatna buka koju belokrili brotogeris papagaji stvaraju. Evo i video-snimka gde se sve to čuje:
Pošto je bio kraj dana, manje svetlosti, a i nebo je bilo suviše svetlo u odnosu na krošnje i papagaje koje sam mogla da vidim, fotografije nisu baš uspele, ali ipak može da se vidi kako ovi papagaji izgledaju kada se malo približe.
Belokrili brotogeris papagaji
Belokrili brotogeris papagaji
Kasnije sam još malo prošetala po Leticiji, pa sam otišla i da popijem jedan sok napravljen od voća koje raste u Amazoniji. U pitanju je biljka kupuasu (Theobroma grandiflorum) koju ovde u španskom govornom području zovu copoazu. Sok je bio veoma ukusan.
Sok od kupuasua
Posle ovoga sam još malo šetala po Leticiji koja se smatra bezbednim mestom, pa sam kasnije otišla i na spavanje. Naredni dan sam opet u planu imala pokretanje.