Posle finog doručka, svratila sam do sobe da uzmem svoje stvari, a onda se spustila do recepcije i dalje na ulicu jer su me tamo čekala iznajmljena kola sa vozačem. Dobila sam istog, simpatičnog i ljubaznog gospodina sa kojim sam se vozila i prethodnog dana. On je bio veoma zadovoljan što sam ga posle jučerašnjeg puta pohvalila u hotelu, preko kojeg sam i radila najam vozila, tako da sada nisam morala ni da ga pitam – ponovo smo svratili na kafu na istom mestu kao i juče, jer ovog dana smo se vraćali na sever Jordana, ali samo do lokaliteta Džeraš koji se nalazi oko 50 km severno od Amana.
Za razliku od prethodnog dana koji je bio oblačan, povremeno sa maglom i kišom, ovaj je bio blistavo sunčan bez ijednog oblaka, kao što se vidi na sledećoj fotografiji. Ipak, izgled može veoma da vara. Naime, ujutru je bilo toliko hladno, da je jordanska vlada proglasila neku vrstu vanrednog stanja, pa radno vreme nije počinjalo u 8 ujutru, već u 10. To je ujedno značilo i da na putu nije bilo nikakve gužve.
Na putu ka Džerašu
Moram da priznam da pre dolaska u Jordan nisam ni čula za Džeraš. Ne znam zašto se više ne priča o raznim lokalitetima po Jordanu, već gotovo samo o Petri. Valjda zato što ih ima toliko i što je veliki broj njih spektakularan, pa ljudska pažnja ne bi mogla da ih isprati sve, već je probrana nesumnjivo impresivna Petra i ona mu sada dođe kao glavni arheološki predstavnik Jordana.
A Džeraš... To je jedan očaravajuće lep arheološki lokalitet. U pitanju je jedan od najbolje očuvanih rimskih gradova u oblasti istočnog Mediterana. Ovo je takođe bio jedan od onih deset antičkih gradova u ovom regionu poznatih pod zajedničkim nazivom Dekapolis.
Već sam ranije pominjala, ali da ipak ponovim u glavnim crtama. Još od vremena Aleksandra Velikog (356 p.n.e.–323 p.n.e.) grupa od oko deset gradova na Bliskom istoku počela je da se povezuje i tako je dobila grčki naziv Dekapolis što znači „Deset gradova“. Klasični autori se, međutim, nisu slagali oko tačnog broja i koji su to gradovi bili, tako da različiti izvori navode različita mesta, a u Jevanđeljima po Marku i Mateji se termin Dekapolis koristi kao oznaka za čitavu oblast.
Što se samog Džeraša tiče, mada su ovde postojala naselja još u praistoriji, grad čiji se ostaci danas mogu videti osnovali su Aleksandar Veliki i Perdika, jedan od njegovih generala oko 331. godine pre nove ere pod nazivom Gerasa. U helenističko doba je ovo bilo malo naselje i malo toga je do danas preživelo. Kasnije su ovde, naravno, došli stari Rimljani i grad je od 1. veka pre nove ere počeo da se razvija, a procvat je doživeo već u drugoj polovini 1. veka nove ere. Danas se smatra za jedan od najvećih i najbolje očuvanih lokaliteta sa starorimskom arhitekturom van Italije.
Posle Rimljana, Džerašom su vladali Vizantinci koji su takođe ostavili svoj trag, a njih su nasledile muslimanske snage, pa je grad dalje cvetao tokom Omejadskog kalifata. Kratko vreme su ovde boravili i Krstaši, a kasnije su postojala naselja u okviru Mamelučkog sultanata i konačno Osmanlijskog carstva. Konačno, postoji zapis iz 1838. godine koji govori o ruševinama starog grada.
Da bi se ušlo na arheološki lokalitet koji je sa svih strana okružen savremenim gradom Džeraš od preko 50.000 stanovnika prvo moraju da se kupe ulaznice, što je i uobičajeno. Zatim se prolazi kroz turistički bazar, veliki prostor prepun radnji sa različitom robom koju obično kupuju turisti. Sve sam to brzo prošla, jer ne volim da kupujem suvenire, a i želela sam da što pre krenem u obilazak, jer već dok smo se kolima približavali lokalitetu video se impresivan i impozantan Hadrijanov luk.
Hadrijanov luk
Rimski imperator Hadrijan je boravio u Gerasi (na dalje ću uglavnom da koristim samo savremeni naziv Džeraš) 129-130. godine nove ere i ova trijumfalna kapija je podignuta u slavu njegove posete.
Hadrijanov luk
Kapija je visoka 11 metara i ima tri lučno završena prolaza. Pretpostavlja se da je razlog zašto je podignuta oko 400 metara dalje od zidina grada ležao u planovima da se grad razvija. To se, međutim, nije desilo i kapija je ostala gotovo usamljena na ovom mestu. Obnovljena je početkom 21. veka i sada zaista može da se uživa u nekim od njenih divnih detalja, kao što su slepe niše koje su urađene iznad bočnih prolaza.
Hadrijanov luk, detalj
Kada kažem da je Hadrijanov luk gotovo usamljen na ovom mestu mislim na to da se odmah do njega nalazi Hipodrom. Ova velika rimska arena ima osnovu veoma izdužene potkovice koja je poprečno zatvorena kod krajeva. Upravo sam taj deo spolja mogla da vidim zapadno od Hadrijanovog luka.
Hipodrom, detalj
Hipodrom u Džerašu je dugačak 245 m, a širok 52 m i predviđen je bio za 15.000 posetilaca. Najčešće se koristio za trke kočija, ali takođe i za druge sportove. Procenjuje se da je sagrađen u drugoj polovini 3. veka nove ere. Mada se čini da je ovo bio jedan veliki hipodrom, pogotovo za grad veličine Džeraša, treba imati u vidu da je Cirkus Maksimus u Rimu mogao da primi deset puta više gledalaca.
Hipodrom, detalj
Ja sam Hipodromu prišla tako što sam se popela na tribine, ali sam se onda spustila do nivoa na kojem se i danas povremeno za turiste organizuju kostimirane trke kočija.
Hipodrom, detalj
Na prethodnoj slici se ponovo vidi gotovo prav frontalni zid sa 11 lukova, dok je na suprotnom kraju polukružni završetak koji se naravno ne može dobro videti sa tla. Ali, sledeća fotografija koja prikazuje taj kraj Hipodroma je ipak zanimljiva jer se vidi koliko još stubova i drugih ostataka antičkog grada postoji iza Hipodroma, a na sve to se u daljini nadovezuju delovi savremenog grada.
Hipodrom i delovi arheološkog lokaliteta Džeraš
Onda sam se ponovo popela na vrh tribina da bih prešla na spoljašnju stranu Hipodroma kuda široka staza vodi prema glavnom delu lokaliteta, ali sam pre toga snimila nekoliko antičkih prodavnica koje su poređane u nizu duž Hipodroma. Na osnovu poda prekrivenog mozaikom koji može da se vidi sledećoj slici, može da se pretpostavi da su i ostale radnje imale slično rešenje, što je zaista impresivno. Na slici se takođe vidi i deo dosta razrušene vizantijske crkve Vladike Marianosa iz 570. godine nove ere.
Prodavnice podignute duž Hipodroma i delovi razrušene crkve gore desno
Prateći tu široku stazu uputila sam se ka Južnoj kapiji Džeraša koja se, dakle, nalazi oko 400 metara dalje.
Južna kapija
Južna kapija je predstavljala glavni ulaz u antički grad. Kroz nju se i dalje prolazi da bi se došlo do samog jezgra antičkog Džeraša. Kada se danas prođe kroz kapiju, dolazi se do Južne ulice s čije desne strane se nalaze ruševine, kako se pretpostavlja, helenističkog naselja, dok je sa leve strane potporni zid donje terase kompleksa na čijem vrhu se nalazi Zevsov hram.
Južna ulica
Ova ulica vodi direktno do impresivnog Ovalnog trga kojim sam se pozabavila malo kasnije, mada sam ga slikala čim sam tu stigla.
Ovalni trg
Ono što me je prvo zanimalo ovde jeste taj Zevsov hram i Južno pozorište koji se nalaze jugozapadno od Ovalnog trga.
Pogled prema Zevsovom hramu (levo) i Južnom pozorištu (desno)
Zevsov hram
Zevsov hram
Prvo sam ipak otišla do Južnog pozorišta.
Južno pozorište, bina
Južno pozorište je najveće u Džerašu (od ukupno tri). Sagrađeno je oko 90. godine nove ere i procenjuje se da je bilo mesta za 3000 gledalaca. Scena ili bina ima bogato dekorisanu pozadinu i pretpostavlja se da se pružala u visinu sa najmanje dva reda sa korintskim stubovima. Delovi pozorišta su srušeni u zemljotresu iz 749. godine, a krajem 19. veka su lokalni stanovnici počeli da koriste materijal odavde za izgradnju svojih kuća. Ipak, dosta toga je sačuvano i rekonstruisano.
Južno pozorište, scena, detalj
Pozorište i dalje ima izvanrednu akustiku i povremeno se koristi za koncerte. Ja sam iskoristila priliku pa sam upriličila mini-koncert jedne skraćene Mocartove arije i mada je izvođenje povremeno škripalo, akustika je provereno bila sjajna.
Južno pozorište, gledalište, orkestra i scena
Zatim sam prošetala i do obližnjeg Zevsovog hrama.
Zevsov hram
Hram je sagrađen 162-163. godine nove ere i prvobitno je bio okružen 15 metara visokim korintskim stubovima. Građevina čiji se ostaci danas vide podignuta je na temeljima prethodne iz 1. veka nove ere, koja je bila podignuta na ostacima hrama iz 2. veka pre nove ere. Ja sam u hram ušla kroz bočni ulaz iznad kojeg se pruža čitav niz lepih slepih niša.
Zevsov hram, bočni ulaz
Unutrašnjost je danas sasvim skromna i nezanimljiva, osim što se vidi koliko je ovo bio veliki hram.
Zevsov hram, unutrašnjost
Ispred glavnog ulaza su bili podignuti stubovi koji su oboreni u onom zemljotresu iz 749. godine, a koji su u skorije doba ponovo podignuti od pronađenih ostataka. Pretpostavlja se da se odatle spuštalo široko stepenište, ali se danas vide samo ruševine i ravna terasa ispod nivoa na kojem je podignut hram.
Zevsov hram, rekonstruisani trem pod stubovima
Međutim, osim tih ostataka koji su deo kompleksa Zevsov hram, odavde se pruža i izvanredan pogled na Ovalni trg i ulicu Kardo.
U prednjem planu su niže pozicionirani ostaci kompleksa Zevsovog hrama, zatim sledi Ovalni trg, a iz njega pravo vodi ulica Kardo.
Deo Ovalnog trga i ulica Kardo
Došlo je vreme da se ponovo spustim do Ovalnog trga i odatle nastavim sa obilaženjem lokaliteta Džeraš.
Ovalni trg i arheološki lokalitet Džeraš
Ali, prvo sam se malo fotografski igrala sa raznim uglovima gledanja na Ovalni trg.
Deo Ovalnog trga i ulica Kardo
Ovalni trg predstavlja jedan najlepših i najimpresivnijih primera rimskog urbanizma. Naziv trga dolazi jednostavno od oblika – ovaj popločani trg sa dve strane ima blago zakrivljene kolonade formirane od jonskih stubova.
Kolonada na Ovalnom trgu
Trgu se s južne strane prilazi Južnom ulicom (iz pravca Južne kapije) ili sa uzvišenja gde su Zevsov hram i Južno pozorište, a na severnoj strani počinje ulica Kardo. Pre nego što sam krenula dalje ulicom Kardo, još jednom sam se osvrnula da pogledam Ovalni trg i Zevsov hram i Južno pozorište na malenom uzvišenju.
Ovalni trg
Deo Ovalnog trga, Zevsov hram i Južno pozorište
Ulica Kardo
Kardo (pun naziv Kardo Maksimus) je bila glavna ulica u rimskoj Gerasi od koje se dalje širio grad. Potpuno prava ulica duga je 800 metara i spaja Severnu kapiju i Ovalni trg. Izgradnja ulice je započela početkom 2. veka, uzimajući u obzir i ranije urbanističke planove grada, ali je ona vremenom proširivana, menjana i dograđivana. Samo je manji broj stubova originalno rimski, a većina njih su podignuti u doba Vizantije.
Kada se krene ulicom, osim ostataka starog grada na sve strane, zanimljivo je videti i antičke žlebove koje su u kamenu davnih dana napravili točkovi starinskih kola.
Žlebovi od kola u ulici Kardo
Takođe veoma zanimljivi su i stubovi koji su bili poređani duž čitave ulice, a od kojih su neki preživeli ili rekonstruisani.
Stubovi duž ulice Kardo
Kako se ulica blago uzdiže, a stubovi su po vrhu bili povezani arhitravom, bilo je potrebno da svaki sledeći stub bude malo kraći od prethodnog, da bi arhitrav mogao da bude savršeno horizontalan.
Stubovi duž ulice Kardo
Tamo gde bi sledeći stub bio suviše nizak za graditeljsku proporciju, arhitrav se prekidao, uglavljivao uz naredni stub, a novi arhitrav bi započinjao na većoj visini.
Stubovi i arhitravi
Upravo sam ovde, kod stubova gde je započinjao novi arhitrav, napravila pauzu u šetnji duž ulice da bih se malo zavukla među ruševine.
Stubovi, arhitravi i ruševine u Džerašu
Naime, iza ovih kolonada duž ulice, bile su veoma često izgrađene razne radnje, a na ovom specifičnom mestu je postojala i natkrivena pijaca (macellum). Najzanimljiviji deo pijace je osmougaono unutrašnje dvorište oko središnje fontane/česme, oko kojeg su se nalazile radnje.
Ostaci antičke pijace u Džerašu
Fontana/česma u okviru antičke pijace u Džerašu
Sledeći objekat na levoj strani ulice Kardo, koji se nalazi kod jugozapadnog ugla Južnog tetrapilona, jeste Omejadska/Abasidska džamija, tačnije njeni skromni ostaci.
Džeraš je potpao pod muslimansku vlast oko 635-640. godine nove ere tako što se grad predao novim osvajačima. Time je izbegnuto uništavanje i pretpostavlja se da je u početku većinsko stanovništvo bilo hrišćansko, ali je vremenom u gradu sve više bilo Muslimana, pa je bilo potrebno da se sagradi džamija. Tako je u prvoj polovini 8. veka u samom centru grada podignuta džamija koja je pratila tipičan plan – središnje dvorište okruženo sa tri strane porticima, dok se na četvrtoj strani ulazilo u Salu za molitve. Kada sam snimala sledeću sliku, stajala sam u prostoru unutrašnjeg dvorišta i gledala prema ostacima Sale za molitvu. Pošto sada ne postoji građevina, tj, njeni zidovi, nešto dalje se mogu videti stubovi i pijaca o kojima sam prethodno pričala.
Ostaci Omejadske/Abasidske džamije
Mada ovde nema mnogo toga da se vidi, dobro je da se posetilac popne do nivoa poda džamije, jer se odatle pruža lep pogled na ostatke Južnog tetrapilona.
Južni tetrapilon
Tetrapilon je naziv za vrstu rimskog objekta koji je podignut na četiri stuba, sa prolazom između stubova i obično se podizao na raskrsnicama, što je i ovde slučaj. Nešto kasnije sam došla i do Severnog tetrapilona koji je apsolutno impresivan primer ove vrste građevine. U slučaju Južnog tetrapilona u pitanju su samo ostaci, ali su i oni sasvim dovoljno impresivni.
Na ovom mestu ulicu Kardo preseca ulica Južni dekumanus. Da podsetim, „dekumanus“ je naziv koji se u rimskom urbanizmu koristio za glavnu ulicu koja ide u pravcu istok-zapad, za razliku od termina „kardo“ koji se koristio za glavnu ulicu u pravcu sever-jug. Ovde, na raskrsnici ove dve ulice, formiran je kružni trg sa tetrapilonom u sredini i radnjama po obodu.
Glavna južna raskrsnica u Gerasi: levo je ulica Južni dekumanus, a pravo se nastavlja Kardo
Kolonada duž zapadnog dela ulice Južni dekumanus
Severni deo ulice Kardo; u daljini se vidi Severni tetrapilon
Ovde sam otišla do kraja istočnog dela ulice Južni dekumanus, jer se tu nalazi Južni most, ali je on iza ograde, kao deo savremenog Džeraša.
Kraj lokaliteta, Južni most i delovi savremenog Džeraša
Okrenula sam se i krenula ponovo ka ostacima Južnog tetrapilona.
Istočni deo ulice Južni dekumanus
Ostaci Južnog tetrapilona
Dok sam stajala kod ostataka Južnog tetrapilona, ugledala sam simpatične stanovnike koji su tu zastali na trenutak i dozvolili mi da ih snimim.
Vrapci
Odavde sam nastavila u pravcu severa ulicom Kardo duž koje se na obe strane nalaze impresivne kolonade.
Severni deo ulice Kardo
Kolonada duž severnog dela ulice Kardo
Opet su mogli da se vide žlebovi u kamenu od prolaska starinskih kola, ali je duž ulice takođe mogao da se vidi i čitav niz niskih niša za koje se pretpostavlja da su korišćene ili za postavljanje malih statua ili, što je još verovatnije, za ulično osvetljenje.
Niska niša u ulici Kardo