Danska 2018, 2. deo (Odense, Stevns Klint)

Narednog dana sam krenula sa svojim obilascima Danske. Za početak sam odlučila da napustim ostrvo Sjeland i da odem do ostrva Fin i grada Odense. Ova dva ostrva su spojena mostom po kojem ide auto-put, a u nekom trenutku iz tunela koji ide ispod jednog dela vode železnička pruga izbija na površinu i na dalje prati putanju auto-puta. Tu su bile i vetrenjače za proizvodnju struje koje su podignute na vodi.

Vetrenjače za struju i mesto gde železnička pruga počinje da izlazi na površinu

Postojalo je par sitnijih razloga zašto sam prvo otišla baš u Odense, ali je bitno reći da je grad koji je treći po veličini u Danskoj sigurno najpoznatiji po Hansu Kristijanu Andersenu koji je u njemu rođen 1805. godine. On je kasnije, kada je imao 14 godina, prešao u Kopenhagen gde je i umro 1875. godine, a danas u Odenseu postoji kuća u kojoj je Andersen rođen, kao i druga kuća u kojoj je proveo detinjstvo. Njegove bajke su poznate širom sveta, ali meni on nije posebno drag jer mi je uvek prva asocijacija na njegove bajke da su one mnogo tužne. Konkretno mislim na Malu sirenu i Devojčicu sa šibicama. Ali on je napisao i „Carevo novo odelo“ bajku za koju mislim da i do dana današnjeg savršeno oslikava deo ljudske prirode koji se očigledno ne menja bez obzira na sve. A tu su i neke sasvim prihvatljive čak i za mene – „Ružno pače“ i „Snežna kraljica“.

Jedan od razloga zašto sam se odlučila baš prvo da idem do Odensea bio je taj da je to jednostavan izlet – direktan prevoz bez bilo kakvog menjanja prevoza. Naime, neka od mesta koje sam planirala da posetim nisu bila direktno dostupna vozom, već je trebalo čak menjati par vozova i autobuse, ponekad naizmenično. Ja sam odlučila da po Danskoj uglavnom putujem međugradskim autobusima i oni su bili prilično dobri, a osim toga su i finansijski najpovoljniji način da se pređu veće razdaljine po ovoj bogatoj i skupoj skandinavskoj zemlji. Ipak, kada sam stigla u Odense, ispostavilo se da je stajalište tog autobuskog prevoznika totalno van grada, tj., odmah kod komercijalnog dela Odensea ispunjenog ogromnim brojem velikih prodavnica i robnih kuća.

Pošto je nekada u ovom gradu postojalo bitno svetilište posvećeno Odinu, vrhovnom nordijskom bogu, pa otud i sam naziv grada, tu je takođe postojalo i hodočašće. Imajući u vidu da je ova godina obeležena mojim hodanjem i hodočašćem u Španiji, rekla sam samoj sebi da je sasvim u redu i da ja pređem peške tih 4-5 km do centra grada, povremeno uz put pitajući prolaznike da bih bila sigurna da sam na pravom putu.

Rečica Odense koja protiče kroz grad

Kada sam stigla do centra, ispostavilo se da je turist biro zatvoren i prebačen na drugo mesto, pa sam odšetala do onde jer mi je bilo bitno da ih pitam za autobus za povratak, a nije mi padalo na pamet kome bi drugom mogla da se obratim. Bilo kako bilo, tamo sam dobila mapu, ali i informacije u vezi sa autobuskom kartom. Kasnije sam preko interneta saznala koje mi autobuske linije odgovaraju.

Za početak sam otišla do trga Flakhaven na kojem se nalazi Gradska većnica, a u neposrednoj blizini je i Crkva Sv. Knuta koja je zapravo Katedrala Odensea. U njenoj kripti se nalaze posmrtni ostaci Kralja Knuta IV koji je posle smrti proglašen svecem po kojem je crkva i dobila naziv.

Gradska većnica

Crkva Sv. Knuta

Zatim sam se spustila niz obližnju ulicu i krenula da idem kroz park. Odatle se pružao lep pogled u pravcu Katedrale.

Park, Kuća istorije, krov Katedrale i toranj Crkve Sv. Albana

Hodajući kroz park, spustila sam se do rečice i onda malo njom prošetala da bih zatim prešla na drugu stranu. Imala sam veoma posebnu misiju ovog dana u Odenseu. Naime, u Odenseu se nekada nalazilo jedno od pet okruglih vikingških utvrđenja i pretpostavlja se da ih je sagradio Kralj Harald Plavozubi oko 980. godine. Danas više nema ovog utvrđenja, ali se zna tačno mesto gde je ono postojalo – u ulici Nonebaken.

Mesto gde se nekada nalazilo vikingško utvrđenje

Posle ovoga sam se vratila u centar grada i prvo otišla da ručam, a onda sam se uputila ka delu u kojem još uvek postoje kuće sagrađene krajem 18. i početkom 19. veka i ta četvrt je veoma slikovita.

Stara četvrt u Odenseu

Tu se ujedno nalazi i kuća u kojoj je Hans Kristijan Andersena rođen 1805. godine, a danas se u njoj nalazi muzej posvećen naravno ovom piscu bajki.

Rodna kuća Hansa Kristijana Andersena

Stara četvrt u Odenseu sa ulicom od kaldrme

Još malo sam šetala po staroj četvrti Odensea, povremeno zavirujući u neka dvorišta ili prolazeći uskim prolazima, ali je takođe trebalo i da se vratim u Kopenhagen, pa sam se ovom prilikom gradskim saobraćajem prebacila do dela u kojem je stajalište međugradskih autobusa.

Za naredni dan sam isplanirala nešto potpuno neuobičajeno. U pitanju je bilo mesto koje je veoma bitno u geološkom smislu. Ja se, naravno, uopšte ne razumem u geologiju, ali se ovaj lokalitet nalazi na Uneskovoj Listi svetske kulturne i prirodne baštine, pa sam htela da ga posetim. Lokalitet se zove Stevns Klint i ono je malo više od 100 km po obali južno od Kopenhagena, ali je relativno teško dostupno javnim prevozom zato što se u njegovoj okolini nalaze samo mala mesta pa nema direktnih i brojnih veza.

Da bi se javnim prevozom stiglo do Stevns Klinta, potrebno je da se u Kopenhagenu uhvati prigradski voz E. Njime se ide do južnog kraja, a to je mesto Keje. Tu se onda prelazi na lokalni voz i njime se ide do mesta Store Hedinge. A zatim se tu konačno prelazi na autobus br. 252 i njime se silazi u mestu Hejerup. Odatle ima još samo malo da se šeta do Stevns Klinta koji je ovog dana bio moje odredište.

Ali, pre nego što nešto kažem o Stevns Klintu da prvo nahvalim sistem javnog prevoza u Danskoj, tj., specifično njihovu „putnu karticu“ (rejsekort). Danska je generalno gledano skupa zemlja, pa tako i javni prevoz u njoj. Ova kartica funkcioniše po principu pripejd „Busplus“-a u Beogradu – kupi se plastična kartica i ona se posle dopunjuje. Ono što ovu dansku verziju čini fantastičnom su dve stvari: prvo, sve vožnje ispadnu jeftinije nego da posebno kupujete kartu. Po mom iskustvu od 30-50% jeftinije! To za Dansku uopšte nije zanemarljivo, tako da se isplati ona inicijalna „investicija“. Ja sam koristila karticu koju moj domaćin Rade već ima za goste, tako da ne znam da li može na kraju putovanja da se „vrati“ i da se ona početna investicija vrati kao u slučaju kartice u Londonu, ali čak i ako ne, apsolutno vredi da se kupi. Ne samo zbog tog popusta, već i zbog te druge stvari koja je čini sjajnom – ona važi za: gradski saobraćaj u Kopenhagenu, prigradski saobraćaj oko Kopenhagena, međugradski železnički saobraćaj, lokalni međugradski autobuski saobraćaj van Kopenhagena, kao i za lokalni gradski saobraćaj u mestima koja nisu Kopenhagen! Ovo sve znam iz ličnog iskustva i to iskustvo je fenomenalno. Tu sad više zaista i nije samo koliko se može uštedeti novca, bitno je da se štedi i vreme, a ne da se u svakom mestu lokalno istražuje gde se kupuju karte i sl.

Još nešto da pomenem pre nego što se koncentrišem na Stevns Klint. Lokalni voz kojim sam iz Kejea išla do mesta Store Hedinge vozio je kroz apsolutno predivne predele ruralne Danske i zaista mi je bilo veoma drago da sam se odlučila da dan posvetim ovom izletu. Pruga ide pored velikih polja koja su već bila pripremljena za sledeću sezonu, na jednom mestu sam videla sigurno desetak fazana koji su se nešto okupili, a takođe prolazi i kroz jednu manju šumu koja nije manje impresivna zbog svoje veličine.

U mestu Store Hedinge treba da se uhvati lokalni autobus i malo je nezgodno to što on ide jednom u sat vremena, ali to vreme može da se provede i tako što se popije kafa i pojede neko pecivo u lokalnoj pekari.

Kada se iz autobusa izađe u mestu Hejerup, potrebno je još malo da se prošeta da bi se stiglo do obale, ali je ta šetnja meni bila izuzetno lepa jer se prolazi kroz dansko selo i to je bilo zanimljivo da se vidi. Pogotovo veoma simpatične kuće sa krovom od nabijene trske koje su bile kao iz bajke.

Jedna od kuća sa krovom od nabijene trske

Krov od nabijene trske

Prvo što sam ugledala blizu obale je crkva oko koje se nalazi i groblje sa savršeno održavanom živom ogradom koja ide oko grobova. To je nova seoska crkva, pošto je ona stara na samoj litici, pa i nije baš za upotrebu, ali je otvorena za posetioce.

Nova crkva u selu Hejerup

I sada konačno – Stevns Klint. U pitanju su litice na obali Baltičkog mora. Ali ne tek bilo kakve litice. Ove su posebno važne. Razlog leži u događaju koji se desio pre 65,5 miliona godina (!!!). Sada ću ja probati da amaterskim rečnikom objasnim šta se tu desilo. I to vreme (pre 65,5 miliona godina) glavnu reč na Zemlji su vodili dinosaurusi. Onda je jedan meteorit udario u našu dragu planetu i tačno mesto udara se nalazi na dnu okeana u blizini meksičkog poluostrva Jukatan. Smatra se da je tom prilikom uništeno preko 50 procenata svog životinjskog i biljnog sveta, a sam događaj je digao veliku prašinu (bukvalno). E, sad, ta prašina se vremenom slegala i sloj se može odlično videti, mada je dosta tanak. Pošto taj tanki sloj gline u sebi sadrži ogromne količine iridijuma koji se uglavnom pronalazi u materijalu koji nam dolazi iz svemira, naučnici su na osnovu svega ovoga izveli hipotezu (Alvarezova hipoteza) o ovim događajima, a litice Stevns Klint su jedno od najboljih mesta na svetu gde takozvano Izumiranje u doba Krede-Tercijara (K-T) može da se vidi.

Deo litica Stevns Klint

Deo litica Stevns Klint, raj za geologe

Naravno, ovo najbolje razumeju geolozi, ali sam ja ipak rešila da ovde dođem ovog dana kako bih posetila makar jedno od prirodnih dobara koja se nalaze na prethodno pomenutoj Uneskovoj listi.

Da bi se litice dobro videle, prvo se stepenicama spusti na obalu, tj., do plaže. U jednom delu je potrebno da se čovek penje i spušta preko nekih stena, ali nije bilo strašno. Litice se pružaju u ukupnoj dužini od oko 20 km, ali su na ovom mestu najpristupačnije. Ne morate ni da se razumete u geologiju da biste videli da tu postoje potpuno jasno odvojeni slojevi. U pitanju su slojevi krečnjaka i krede, a između ta posebna i veoma bitna vrsta gline u veoma tankom sloju.

Deo litica Stevns Klint, raj za geologe

Tu sam se malo zadržala, a onda sam se popela do stare crkve. Ona je u dosta trošnom stanju što nije ni čudo imajući u vidu njen položaj na samoj ivici iznad mora i kao što sam rekla više se ne koristi osim za turističke posete.

Stara crkva u selu Hejerup

Stara crkva u selu Hejerup

Ipak, bez obzira na izloženost vremenskim prilikama, čak i danas u njenoj unutrašnjosti mogu da se vide ostaci nekih zidnih slika iz prošlosti. Meni je, međutim, najimpresivniji bio pogled na litice i plažu koji se pruža sa njene terase.

Pogled sa terase stare crkve u selu Hejerup

Pošto je vreme bilo savršeno, ni u crkvi se nisam posebno dugo zadržavala, već sam izašla napolje i krenula u šetnju stazom koja ide paralelno sa ivicom litica. Dan je bio sunčan i prijatno topao, a ja sam i dalje bila u odličnoj kondiciji od letos kada sam vitlala po Španiji. S druge strane, sada nemam šta mnogo da pišem o tome. Šetala sam i uživala u aktivnosti, vremenu i pogledu koji sam imala.

U prošlosti su stene korišćene i kao kamenolom

Pogled na plažu i staru crkvu

Navodno u okolini litica ima dosta retkih biljnih i životinjskih vrsta zbog visoke koncentracije krede u zemljištu, što privlači specifičnu floru, pa time i faunu. Ali kada hodate stazom, pre svega se mogu videti velika polja poljoprivrednog zemljišta.

Predeli iznad litica (levo u daljini se vidi stara crkva)

Pogled na vode Baltičkog mora i jesenje boje lišća

Pešačka staza iznad litica

Otišla sam i do svetionika. Originalni svetionik je podignut 1818. godine i bio je jedan od najsavremenijih u to vreme. Kako se broj brodova koji je prolazio od Baltičkog ka Severnom moru povećavao, tako je bilo potrebno da se izgradi novi svetionik i to se desilo 1878. godine.

Svetionik

Posle svetionika sam nastavila dalje i uživala sam u potpunosti. Ipak, bilo mi je jasno da ću morati i da se vratim zbog prevoza i vraćanja u Kopenhagen, pa sam u nekom trenutku rešila da se zaustavim i da krenem u drugom smeru. Ipak, pre toga sam došla do još jednog vidikovca odakle se pružao divan pogled na ove beličaste litice od krede i krečnjaka.

Litice Stevns Klint

Sa druge strane, na suvom, jesen je bila u svom punom naletu.

Boje jeseni u Danskoj

U povratku sam se ponovo srela sa jednim Dancem s kojim sam nešto ranije razmenila par kratkih rečenica, pa smo se sada oboje zaustavili i malo se više isćaskali. On sa rancem u kojem mu je i šator i vreća za spavanje tu šeta pa će to veče negde da prenoći da bi narednog dana nastavio sa šetnjom. Takođe mi je rekao da po čitavoj Danskoj postoje skloništa gde može da se svrati i prenoći, pod uslovom da imate vreću za spavanje, tek da ne provodite noć na otvorenom. Čak postoji i aplikacija koja jasno pokazuje gde takva skloništa postoje oko mesta na kojem se nalazite. Na kraju smo poželeli jedno drugom sve najbolje i svako je otišao na svoju stranu.

Vrativši se do dela odakle sam i krenula u šetnju, sela sam u jedan restoran gde je bilo veoma prijatno sedeti napolju na suncu, mada je već počinjalo po malo da bude sveže, pogotovo na leđima pošto sam licem bila okrenuta suncu. Obukla sam jaknu za svaki slučaj, a onda i lepo pojela lagani obrok koji se sastojao od riba i morskih plodova. Bilo je sasvim fino i ukusno, pa mi je i prijalo.

Još jedan pogled na novu crkvu u selu Hejerup

Kada sam se vratila u Kopenhagen, prvo sam otišla do samoposluge da dokupim šta nam je potrebno, a onda sam otišla do stana, gde sam zatekla Radeta koji se upravo vratio sa posla.