Pošto sam pronašla jednu staru kuću koja je spomenik kulture, o čemu sam pisala u prethodnom nastavku priča sa putovanja, otišla sam i do crkve u strogom centru Čačka. U pitanju je crkva Vaznesenja Gospodnjeg koja predstavlja kulturno dobro od velikog značaja.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Crkva je podignuta na ostacima manastira Bogorodice Gradačke s kraja 12. veka koji se prvi put pominje 1207-1215. godine. Bogorodica Gradačka je bila zadužbina župana Stracimira, brata Stefana Nemanje, i smatrana je za jednu od najznačajnijih srpskih srednjevekovnih zadužbina. Ipak, tokom perioda kada je Čačak bio uglavnom pod otomanskom vlašću (1459-1834), crkva je u tri navrata pretvarana u džamiju (granica se pomerala, pa samim tim i ko je realno bio vladar ovih krajeva). Konačno, 1834. godine, tadašnja džamija je ponovo prepravljena u crkvu i početkom septembra iste godine je osvećena i posvećena Vaznesenju Hristovom.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Naravno da je sa tolikim brojem prepravki i popravki crkva menjala svoj izgled, ali ono što je bitno u graditeljskom smislu jeste da je u pitanju jednobrodna građevina, sa oltarskim prostorom koji obuhvata tri apside (vidi se na gornjoj slici). Ono što takođe upada u oči jeste prilično velika kupola i to se pripisuje vremenu kada je crkva bila džamija. Na ulazu se nalaze dve visoke kule.
Kada se uđe u crkvu vidi se monumentalni ikonostas iz perioda 1834-1846, a prilikom moje posete u martu 2022. godine bilo je jasno da se crkva sveže oslikava. Naime, crkva je kompletno rekonstruisana 2018-2019, pa je zatim usledilo i slikanje fresaka.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, unutrašnjost
Tačnije, u vreme moje posete, videla sam da se postavljaju zlatni listići na oreole svetaca prikazanih na freskama.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, postavljanje zlatnih listića
Efekat je impresivan, pogotovo kada sunčevi zraci dobro padaju.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, detalji
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, detalji
Posle razgledanja unutrašnjosti crkve, izašla sam i prešla na drugu stranu ulice. I odatle je crkva mogla lepo da se vidi.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku
Kada sam izašla iz crkve Vaznesenja Gospodnjeg, ugledala sam zanimljive građevine preko puta i sasvim sam zaboravila da se tu nalazi i veoma značajno kulturno dobro od velikog značaja – zgrada Okružnog načelstva u Čačku. Čini mi se da se u centru Čačka bolje vidi zgrada Gradske uprave koja je tačno preko puta Gimnazije, jer su ulice i zgrade postavljene tako da ima više slobodnog prostora, pa građevine bolje dolaze do izražaja. Što se tiče zgrade Okružnog načelstva, ona se nalazi u Gospodar Jovanovoj ulici koja je srazmerno uzana, pa se impresivnost zgrade i njenog pročelja lako može prenebregnuti, kao što se desilo sa mnom.
U svakom slučaju, izgradnja zgrade za smeštaj Okružnog načelstva i Okružnog suda započela je 1875. godine. Ko god da ide u Čačak, treba da obrati pažnju na ovu zgradu jer je zaista veoma lepa. S druge strane, nije baš da sam ja totalno promašila zgradu. A, ne! Čak sam i bila u njoj i to sa zadnje strane gde je smešten Narodni muzej. Upravo me je omanji park koji se nalazi iza zgrade Okružnog načelstva i privukao kada sam izlazila iz porte, a znala sam da se odatle ulazi u Narodni muzej, kao i u Konak Jovana Obrenovića.
Zgrada Okružnog načelstva – zadnja strana
Narodni muzej ima zapravo nekoliko prostorija u zgradi Okružnog načelstva u prizemlju u kojima je u vreme moje posete trajala izložba mozaika Bisenije Tereščenko. Ja sam ušla onako neobavezno, nepripremljena, ali sam bila istinski oduševljena mozaicima. Iako ovo nije specifično vezano za Čačak, meni se dovoljno dopalo, pa evo i slike jednog od njih.
Berba mladog grožđa u starom vinogradu
Mada mi je bilo veoma drago da sam ušla u muzej i videla ove prelepe mozaike, bila sam malo zbunjena, jer je taj prostor više ličio na galeriju za privremene izložbe. Dve veoma ljubazne gospođe koje tu rade su mi onda objasnile da će jedna da me odvede preko puta u Gospodar Jovanov konak, da mi otključa, jer se stalna postavka muzeja nalazi tamo. Bilo je očigledno da ovde ne dolaze brojni turisti.
Gospodar Jovanov konak
Za početak da kažem da Gospodar Jovanov konak predstavlja kulturno dobro od velikog značaja. Zgradu je 1835. godine podigao gospodar Jovan Obrenović, mlađi brat kneza Miloša Obrenovića, koji je kratko vreme živeo u Čačku. Kuća se smatra za najstariju u gradu i na njoj može da se vidi grb dinastije Obrenović, jedini sačuvan u Srbiji. Naravno, vremenom je objekat pretrpeo razne izmene, a tokom bombardovanja iz 1941. godine je i dosta oštećen. Ipak, od 1950. do 1953. godine, urađeni su sanacija i konzervatorsko-restauratorski radovi, pa je time vraćen prvobitni izgled građevine, sa sve grbom Obrenovića, a tu je zatim smeštena stalna postavka Narodnog muzeja u Čačku. Postavka obuhvata lokalno važne eksponate od praistorije, preko Srednjeg veka, do ustanaka iz 19. veka i ratova iz 20. veka (zaključno sa Drugim svetskim ratom). Osim zanimljivih eksponata, posetilac može da vidi i detalje vezane za uređenje enterijera iz prve polovine 19. veka, kao što je peć koja se vidi na sledećoj slici.
Gospodar Jovanov konak, detalj
Gospodar Jovanov konak
U okviru ovog parka, iza Gospodar Jovanovog konaka nalazi se i bista pesniku Vladislavu Petkoviću Disu (1880-1917). Mada sam imala ovo zabeleženo u materijalima koje sam nosila sa sobom, nekako sam to smetnula s uma dok sam ovde bila, pa sam se setila tek nešto kasnije, a onda me je, moram da priznam, mrzelo da se vratim. To ću da ispravim sledeći put kada odem u Čačak. Dis je rođen u okolini Čačka i u Čačku je išao u školu, pa otud posebna veza između grada i pesnika.
U vreme obilaska grada u martu 2022, prešla sam ponovo na stranu ulice Cara Dušana na kojoj se nalazi crkva Vaznesenja Gospodnjeg jer se tu nalazi i zgrada Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ koja predstavlja spomenik kulture.
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“
Ulaz u galeriju nije sa ulice, već mora da se ode do druge, zadnje strane, gde je prostor koji je nekada bio dvorište. Zgrada je sagrađena 1911. godine i služila je kao ženska škola koja je radila sve do 1948. godine, sa pauzama tokom balkanskih ratova i Prvog i Drugog svetskog rata. Od 1965. godine, zgrada se koristi kao Umetnička galerija, a nazvana je po slikarki Nadeždi Petrović o kojoj sam već pisala u prethodnom nastavku priča sa putovanja. Dobila sam lepe preporuke za ovu galeriju, ali kada sam stigla do ulaza ispostavilo se da su vrata bila zaključana. Možda su službenici imali pauzu, ali šta god da je bilo u pitanju, nisam mogla da uđem. I obilazak ove galerije će morati da sačeka na neku moju sledeću posetu Čačku.
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, dvorišna strana
Dalje u nastavku iste ulice i na istoj strani nalazi se još jedan spomenik kulture, a to je zgrada Sokolskog doma u Čačku.
Zgrada Sokolskog doma u Čačku
Sokolski pokret je nastao u Češkoj 1862. godine sa idejom da se kod mladih ljudi kroz telesne vežbe ujedno razvijaju i moralne i intelektualne sposobnosti. Dakle, u praksi primenjen antički moto Mens sana in corpore sano, tj., „U zdravom telu zdrav duh“. Jedan od njegovih osnivača je Miroslav Tirš i meni je zanimljivo da je ulica u Beogradu u kojoj se nalazi Univerzitetska dečja klinika nazvana baš po ovom češkom doktoru filosofije, pa bolnicu često zovu i Tiršova klinika.
Elem, ovaj pokret koji je nazvan po češkoj verziji reči „soko“ dosta se raširio po oblastima koje naseljavaju Sloveni. Uzgred, kada već pominjem značenje reči i pojmova, veoma blizak pojam je i „slet“ koji označava masovne gimnastičke festivale, a prvi sokolski slet je organizovan 1882. godine. Reč „slet“ dolazi od češke reči za „okupljanje ptica“. Mi smo u Jugoslaviji imali tradicionalni slet za Dan mladosti (25. maj) i to je čitava zemlja predano gledala preko TV-a.
Sve u svemu, suština je da je Sokolski pokret vezan za mlade i za važnost koju sport ima u njihovom sveopštem razvoju, ne samo kao sredstvo za razvijanje tela, već i duha. Kamen temeljac za ovu zgradu je položen krajem 1912. godine i bez obzira na Balkanske ratove izgradnja je nastavljena, tako da je zgrada završena na proleće 1914. godine. Ipak, zbog izbijanja Prvog svetskog rata, propadanja zgrade i sporog obnavljanja, Sokolski dom je otvoren tek 22. juna 1926. godine. Bitno je reći da mada je sam pokret u početku bio usmeren na mladiće, vremenom se važnost fizičkih vežbi proširila i na žene, tako da je Sokolsko društvo uticalo i na izjednačavanje polova organizujući vežbe i za ženske i za muške članove i već 1926. godine su imali načelnicu koja je bila zadužena za ženske članove Društva. Prva biblioteka u Čačku je takođe osnovana u ovoj zgradi 1931. godine.
Danas se ovde nalazi Sportski centar „Mladost“ i Sportska dvorana „Sokolski dom“, a bilo je lepo videti da zgrada i dalje služi za sportske aktivnosti mladih.
Zgrada Sokolskog doma u Čačku, ulaz
Zgrada Sokolskog doma u Čačku, teren za košarku
Nedaleko odavde se nalazi i Institut za voćarstvo. Kompleks zgrada u okviru instituta, od kojih je najstarija podignuta 1898. godine, predstavlja spomenik kulture. Tada je osim izgradnje objekata započeo i razvoj rasadnika sa ciljem da se unaprede voćarstvo i vinogradarstvo. Nova upravna zgrada je sagrađena 1947. godine, a zahvaljujući između ostalog i saradnji sa nekim institutima iz inostranstva u ovom periodu, stvorena je najveća kolekcija voćnih sorti na Balkanu.
Institut za voćarstvo
Ovaj institut je značajan pre svega jer se kroz njegov rad može sagledati razvoj voćarstva i vinogradarstva u Srbiji u poslednih 120 godina. Puno ljudi je sigurno čulo za sorte šljive koje u svom nazivu imaju „čačanska“, ali ovde mogu da se kupe i sadnice i drugog voća. Dakle, osim sorti šljiva, u Institutu se nude i različite sorte krušaka, jabuka, trešanja, višanja, kajsija, dunja, malina, lešnika i oraha. Pa onda, ako obilazite Čačak, a imate gde da zasadite voćke, obavezno svratite u Institut da biste kupili kvalitetne sadnice.
Nedaleko od Instituta prošla sam pored zgrade koja je imala simpatičan mural. Osim toga, desno od ulaza se video i jedan natpis. Generalno sam izuzetno protiv škrabanja po zgradama, jer tu neko živi i trebalo bi da bude lepo i ljudima koji prolaze pored zgrade, ali moram da priznam da mi se nekako dopalo to što ovaj natpis govori. Jedino mislim da su mogli svoje mišljenje da zadrže za sebe, kao što ja radim, ili da ga napišu na nekom drugom mestu.
Zgrada u Čačku
Zatim sam prošetala do još jednog spomenika kulture, a to je zgrada Učiteljskog doma u Čačku. U pitanju je zgrada 1929-30. sagrađena kao zadužbina Učiteljskog udruženja, a čija je namena bila smeštaj dece koja se školuju u Čačku i kojima tu nije stalno mesto boravka, a koja potiču iz siromašnih učiteljskih porodica.
Zgrada Učiteljskog doma
Danas u Čačku postoji savremeni, novi Dom učenika srednjih škola čija je namena ista kao i ovog starog, ali je ova zgrada od pre skoro 100 godina bitna pre svega kao svedok zadužbinarstva u Čačku i Srbiji, jer ona je sagrađena zahvaljujući dobrovoljnim prilozima učitelja iz okolnih srezova.
Sledeći spomenik kulture do kojeg sam prošetala jeste kuća narodnog heroja Ratka Mitrovića.
Kuća narodnog heroja Ratka Mitrovića
Mada materijali koje imam pominju da arhitektonske odlike ove kuće predstavljaju svedočanstvo razvoja grada početkom 20. veka, moram da priznam da mislim da je glavni kriterijum u ovom slučaju (a još više u jednom od sledećih) taj da je tu rođen poznati narodni heroj iz Drugog svetskog rata. Nemam ništa protiv, nego samo pominjem. Ratko Mitrović je bio partizanski politički komesar. Uhapšen je krajem 1941. godine, zatim mučen i na kraju obešen na pijaci u Čačku. Uhapsili su ga Četnici koji su ga predali Nemcima, nisam uspela da ustanovim ko ga je mučio, ali su ga javno obesili Nemci. Poprilično srednjevekovno od strane Nemaca koji su sebe smatrali za višu rasu, zar ne?
Kuća izgleda nešto lepše u kasnije proleće i leti kada biljka koja prekriva fasadu dobije zeleno lišće, ali bez obzira na sunčan dan, u martu je bilo još suviše rano za zelenilo. Ipak, to nije sprečilo jednu lokalnu stanovnicu da uživa u lepom i srazmerno toplom vremenu.
Uživanje i odmaranje na suncu u okviru dvorišta kuće narodnog heroja Ratka Mitrovića
Posle ovoga sam se vratila u centar Čačka i to do jednog manjeg trga odakle kreće pešačka ulica Gradsko šetalište. Tu se nalazi spomenik Vojvodi Stepi. O Vojvodi Stepi Stepanoviću sam već pisala u prethodnom nastavku priča sa putovanja u Čačak i Ovčar Banju.
Spomenik Vojvodi Stepi
Tačno preko puta se nalazi ona zgrada za koju sam imala staru adresu koja je neupotrebljiva. U pitanju je kuća Alekse Pušeljića iz 1905. godine.
Kuća Alekse Pušeljića
Objekat se smatra jednom od najreprezentativnijih starih zgrada u Čačku i sagrađen je u stilu eklektike. Detalji se mogu videti na sledeće dve slike, a posebno bih naglasila da se već na sledećoj između slepih balustrada, a ispod lunete sa predstavom Amora, vidi godina izgradnje i ćirilični monogram (АП).
Kuća Alekse Pušeljića, detalji
Kuća Alekse Pušeljića, detalji
Za razliku od ove građevine koja je istinski reprezentativna i okružuje je širok prostor, sledeća je njena potpuna suprotnost i stešnjena je između novijih kuća, a ipak se i ona vodi kao spomenik kulture. Radi se o kući narodnog heroja Milice Pavlović i smatram da je to upravo i jedini ili makar glavni razlog zašto se objekat vodi kao spomenik kulture. Svakako ne želim ni na koji način da umanjim značaj narodnih heroja, pa na kraju krajeva ni 50 godina istorije moje sopstvene zemlje gde su narodni heroji bili sastavni deo socijalističkog panteona. Ali, smatram da heroje naše prošlosti treba više da poštujemo između ostalog i tako što ćemo o već proglašenim spomenicima kulture vezanim za njih malo bolje da vodimo računa da bi njihov status imao smisla. Takođe, u materijalima se kuća vodi pod brojem 33, a kao što može da se vidi na slici njen broj je 31.
Kuća narodnog heroja Milice Pavlović
U ovoj kući je 1915. godine rođena Milica Pavlović Dara koja je bila učesnik Narodnooslobodilačke borbe, dakle borila se na strani partizana, tokom Drugog svetskog rata. U junu 1944. godine su je u okolini Valjeva uhapsili Četnici koji su je mučili nekoliko dana, a na kraju i ubili. Kao što im je i najčešće bio običaj, zaklali su je. Sahranjena je u Čačku.
Danas se u njenoj rodnoj kući nalazi Biciklistički klub „Borac“.
Sledeći spomenik kulture koji sam pokušavala da pronađem nisam uspela da nađem tokom same posete Čačku jer je ponovo u mojim materijalima postojala zbrka oko naziva ulice u kojoj se objekat nalazi. Tek sam po povratku sa putovanja, kroz dodatno kopanje uspela da pronađem tačno gde se objekat nalazi. Apsurd je da je to baš pored parkinga na kojem sam svoja kola ostavila dok sam šetala po gradu. Tačno mesto gde se objekat nalazi sam obeležila na mapi koja ide uz ove priče sa putovanja.
Evo mape ponovo:
Što se tiče ovog spomenika kulture o kojem ovde govorim, a čiju sliku nemam, u pitanju su zapravo dva stambena objekta u Gospodar Jovanovoj 7 i 9 kojima je vremenom promenjena namena. Oni su povezani zasvedenom kolskom kapijom i na taj način je stvoren doživljaj građevinske i estetske celine. Kuće su pripadale uglednim čačanskim trgovcima s početka 20. veka.
Sledeći put kada odem u Čačak znaću i tačno gde da ostavim kola i gde mogu da vidim ovaj spomenik kulture.