Grac je drugi po veličini grad u Austriji i on je glavni grad pokrajine Štajerske. Smešten je na reci Muri i poznat je po skladnom spoju bogate istorije i savremenog duha. Njegovo staro gradsko jezgro nalazi se na Uneskovoj Listi svetske baštine zajedno sa dvorcem Egenbergom (Schloss Eggenberg) u koji sam odlučila da odem drugog dana boravka u ovom delu Austrije.
Posle lepo prospavane noći i laganog buđenja i spremanja, krenula sam, ali sam za početak kupila kartu za gradski prevoz koja važi 24h. To mi je bilo bitno da ne bih gubila previše vremena, jer se zamak nalazi oko 3,5 km zapadno od centra grada. Trebalo je do tamo i da odem, ali i da se vratim. S druge strane, kao što sam pomenula u prethodnom nastavku ovih priča, slučajno se ispostavilo da je ovog dana bio nekakav „Dan muzeja“, pa je ulaz u kulturne institucije, uključujući i zamak i muzeje, bio besplatan.
Dvorac Egenberg, detalj
Ja sam posetu dvorcu započela neobavezno šetajući okolo naokolo.
Dvorac Egenberg, detalj
Nešto više o samom dvorcu i njegovom istorijatu ću dati malo kasnije, ali prvo da pomenem park koji okružuje dvorac i kroz koji sam ja za početak malo prošetala. Ovaj park predstavlja spoj formalnog baroknog vrta urađenog po principima francuske bašte i romantičnog engleskog pejzažnog parka.
Dvorac Egenberg, detalj
Originalno je uređen u XVII veku, ali je tokom vremena više puta preuređivan, naročito u XIX veku kada je transformisan u engleskom stilu, sa vijugavim stazama i slikovitim prostorima koji podsećaju na prirodne pejzaže.
Dvorac Egenberg, detalj
Iz parka se, naravno, može videti i sam dvorac.
Dvorac Egenberg, detalj
Ali, pre nego što sam se pozabavila dvorcem, obratila sam pažnju na slobodno lutajuće paunove koji praktično od proleća do jeseni predstavljaju dekorativni elemenat parka. Golub na sledećoj fotografiji treba da se zanemari.
Dvorac Egenberg, detalj
Ja sam se uvek čudila i pitala kako vlasnici/upravitelji ovakvih parkova i zelenih prostora uspevaju da paunove zadrže na jednom mestu, a ovde sam to i saznala.
Naime, paunovi koji ovde žive praktično su poludomaće ptice koje pripadaju imanju i o njima vode računa zaposleni u muzeju. Tokom zime, tačnije od kasne jeseni do ranog proleća, oni ne ostaju stalno u otvorenom parku, već se smeštaju u zatvorene ili poluzatvorene objekte u okviru kompleksa gde imaju sklonište od hladnoće, vlage i snega. Iako su paunovi relativno otporni, dugotrajne niske temperature i sneg nisu pogodni za njihov boravak na otvorenom.
Dvorac Egenberg, detalj
U toplijem delu godine slobodno šetaju po travnjacima, penju se na drveće i krovove. Bitno je reći da su ovo indijski ili plavi paunovi (Pavo cristatus) koji mogu da polete, ali samo na kraće distance i uglavnom da bi se popeli na drvo ili krov. Oni nisu ptice selice i nemaju instinkt za migraciju. Let im je kratak i težak, jer imaju masivno telo i dugačak rep.
Dvorac Egenberg, detalj
Osim toga, paunovi su ovde, kao i po sličnim parkovima, naviknuti na redovno hranjenje, a i inače su teritorijalni i vezuju se za prostor gde su odrasli. To je lepi deo priče. Manje lep deo je taj da im često delimično skrate krila (ne uvek, ali je to uobičajena praksa u istorijskim parkovima) kako bi se za svaki slučaj sprečilo da oni odlete na veće udaljenosti.
Ovde sam videla i jednog potpuno belog pauna. To nije posebna vrsta, niti albino ptica, već jednostavno varijetet plavog pauna gde ptice zbog genetske mutacije gube pigment. Sve ostale odlike i funkcije su iste kao i kod bukvalno plavih rođaka.
Dvorac Egenberg
I sada dosta o pticama, pa da pređem na priču o samom dvorcu.
Dvorac Egenberg predstavlja najznačajniji barokni dvorac u Štajerskoj. Izgradnja je započela 1625. godine po nalogu kneza fon Egenberga koji je bio uticajni državnik na dvoru cara Ferdinanda II.
Dvorac Egenberg, detalj
Zanimljivo je da je građevina projektovana prema simboličnom kosmološkom principu: ima 365 prozora, 31 prostoriju na svakom spratu, 24 reprezentativne odaje i 4 ugaone kule. Ovi brojevi simbolizuju dane u godini, dane u mesecu, sate u danu i godišnja doba.
Dvorac Egenberg, detalj
Naravno, tu postoji i mnoštvo različitih dekorativnih detalja.
Dvorac Egenberg, detalj
Ja sam za sada ušla u unutrašnje dvorište zamka, a tu se može videti i jedan zanimljivi detalj.
Dvorac Egenberg, detalj
Radi se o pećini od školjki koja se zove i Mušelgrote. U nju se nekada ulazilo upravo iz unutrašnjeg dvorišta, a sada je tu postavljena ukrasna ograda.
Dvorac Egenberg, detalj
Naime, radi se o tipu ukrasne pećine ili malog objekta čiji su zidovi i svod obloženi školjkama, kristalima, kamenčićima i ponekad koralima. Takve konstrukcije su se pravile u XVII i XVIII veku, s jedne strane kao dekoracija, jer su stvarale osećaj egzotičnog, mitskog prostora, a takođe su školjke i morski motivi često aludirali na bogatstvo, prirodnu harmoniju ili alegorijske predstave sveta.
Dvorac Egenberg, detalj
Malo sam šetala po zamku u smislu njegovih prolaza, dok mi je plan bio da nešto kasnije odem na vođeni obilazak prostorija.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Tako sam došla i do Bogorodičine kapele kod koje je stajala tabla na kojoj je pisalo da je kapela iz perioda pre 1470. godine.
Dvorac Egenberg, detalj
Bila sam zbunjena, imajući u vidu da se za zamak kaže da je podignut u XVII veku, ali sam kasnije pronašla objašnjenje.
Naime, kod dvorca Egenberga postoje dve različite faze izgradnje. Nekada se na mestu današnjeg dvorca nalazilo plemićko imanje sa kućom porodice Egenberg. Upravo iz tog perioda, XV vek, potiče ova mala kapela koja je deo tog starijeg kompleksa i smatra se najstarijim sačuvanim delom. Izgradnja novog, baroknog dvorca na istom mestu kreće 1625. godine i pretpostavlja se da je arhitekta odlučio da stari objekti ne budu potpuno srušeni, već da se ugrade u novi kompleks. Osim toga, kapela je bila verski važna, pa je to dodatni razlog zašto je sačuvana.
Takođe sam u okviru ovog prvog obilaska dvorca, kroz veliki prozor mogla da vidim i jednu od najimpozantnijih prostorija u dvorcu – Planetarnu dvoranu.
Dvorac Egenberg, detalj
Ali, pre stvarnog obilaska unutrašnjosti dvorca imala sam dovoljno vremena da prošetam i po impresivnom parku. U šetnju sam krenula tako što sam ponovo slikala pročelje dvorca, a onda sam nastavila dalje stazama koje vode po okolnom imanju.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Ovde mogu samo da kažem da ovaj veoma lepo održavani pejzažni park ima površinu od skoro 9 hektara i da je šetnja po njemu jedno veoma prijatno iskustvo.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Posle ove fine i opuštene šetnje, vratila sam se do dvorca tako da sam mogla da se pridružim vođenoj grupi koja je obilazila unutrašnjost.
Dvorac Egenberg, detalj
Prvo da kažem da je dvorac danas, osim što je zajedno sa Starim gradom u Gracu upisan na Uneskovu Listu svetske baštine ujedno i deo Univerzalnog muzeja Joaneum koji je osnovan 1811. godine. Muzej je interdisciplinarni, a ujedno i najstariji u Austriji. Zanimljivo je da muzej obuhvata objekte na čak 12 lokacija u okviru pokrajine Štajerska. Dvorac Egenberg je jedan od njih, i kao istorijski eksponat sam po sebi, ali i kao mestu u kojem se nalaze muzejske postavke.
S jedne strane, ovde se mogu videti originalno uređene barokne prostorije iz XVII veka sa plafonskim freskama, nameštajem i dekoracijom, i one prikazuju život plemićke porodice Egenberg. S druge strane, u okviru dvorca postoji i zbirka evropskog slikarstva i skulpture od srednjeg veka do baroka, numizmatička zbirka i to jedna od većih kolekcija novca i medalja u Austriji, kao i arheološki muzej u okviru dvorskog parka.
Ali, mene je najviše zanimala sama unutrašnjost dvorca i njegove prostorije u kojima se osim nameštaja i opreme može videti i oko 600 plafonskih slika iz XVII veka. To se pre svega odnosi na one 24 prostorije, koje simbolizuju broj sati u toku dana, a koje su projektovane kao državne/paradne odaje.
Posebno se ističe, kao najznačajnija prostorija u dvorcu, Planetarna dvorana koja je oslikana između 1678. i 1685. godine, a odatle je ujedno i započeo obilazak unutrašnjosti dvorca.
Dvorac Egenberg, detalj
I zbog svog centralnog položaja, kao i zbog veličine, dvorana je služila kao reprezentativna svečana sala za prijeme i ceremonije.
Dvorac Egenberg, detalj
Prostorija je svoj naziv, Planetarna dvorana, dobila po svom dekoru – velikom ciklusu slika na plafonu i zidovima koji prikazuju sedam “planeta” poznatih u XVII veku, odnosno nebeskih tela iz astroloških i astronomskih shvatanja tog doba, uz Sunce u centru, kao i dvanaest znakova Zodijaka.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Planetarna dvorana predstavlja najimpresivniji unutrašnji prostor dvorca i završna je tačka serije od 24 reprezentativne sobe koje prate simbolički kosmički koncept palate.
Dvorac Egenberg, detalj
Što se tiče zidnih slika, u ostalim prostorijama se prikazuju scene iz rimske istorije, hrišćanske simbolike i antičke mitologije. Osim toga, u pojedinim salonima sačuvani su originalni komadi baroknog nameštaja, pozlaćena ogledala i bogato rezbareni drveni elementi. Dekoracija naglašava koncept reda i hijerarhije, u skladu s političkim ambicijama naručioca i idejom o dvorcu kao slici uređenog univerzuma.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Kao što može da se zaključi na osnovu broja fotografija, ja sam ovde dosta slikala, a time sam ujedno i nervirala devojku koja nam je bila vodič. Moje fotografisanje uopšte nije bilo bučno, naprotiv, ali je njoj smetalo što ona priča, a ja okolo gledam i slikam. Naravno, nisam bila jedina, bio je tu i ostatak grupe, ali je ta mlada žena zahtevala apsolutnu i nepodeljenu pažnju SVIH članova grupe. Pokušala sam da joj objasnim da sam ja simultani prevodilac i da imam profesionalnu deformaciju da mogu da radim različite stvari u isto vreme, tj, da fotografišem, ali i da je slušam. Ona uopšte nije bila ubeđena i do kraja je delovala dosta kiselo.
Dvorac Egenberg, detalj
Vremenom smo došli i do mesta odakle se lepo videla kapela iz XVIII veka. Ona je napravljena kada je dvorac prešao u ruke porodice Herberštajn koja je pojedine prostore prilagodila novim reprezentativnim i liturgijskim potrebama. Kapela je uređena u skladu sa tadašnjim rokoko ukusom, sa svetlim zidovima i naglašenom dekorativnošću oltarskog prostora.
Kapela je bila namenjena privatnim bogosluženjima plemićke porodice u čijem vlasništvu je bio dvorac, ali i svečanim ceremonijama poput krštenja i venčanja. Danas je kapela takođe deo Univerzalnog muzeja Joaneum i povremeno se koristi za crkvene obrede, ali i za koncerte kamerne muzike i svečane događaje.
Dvorac Egenberg, detalj
I u nastavku su prostorije kroz koje je vodio obilazak bile izuzetno impresivne, a ja sam nastavila da fotografišem pažljivo slušajući vodiča.
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Dvorac Egenberg, detalj
Pred kraj sam i kroz jedan prozor snimila delić okolnog parka i sasvim sam fino mogla da zamislim kako su i nekadašnji vlasnici mogli da uživaju u lepom pogledu iz jedne od prostorija u njihovom zamku.
Dvorac Egenberg, detalj
Posle nekih 40-ak minuta, obilazak unutrašnjosti zamka je bio gotov i ja sam bila veoma zadovoljna da sam ovde došla.
Sada sam krenula nazad prema stanici gradskog autobusa kojim je trebalo da se prebacim do centra grada, ali sam se usput povremeno osvrtala i ponovo slikala dvorac Egenberg.
Dvorac Egenberg
Dvorac Egenberg