Šetajući po gradu Materi u regionu Bazilikata na jugu Italije u septembru 2024. godine, došla sam i do kvarta Saso Kaveozo. Već sam ranije pominjala da se u Materi nalazi kulturno dobro sa Uneskove Liste svetske baštine pod nazivom „Sasi di Matera“ ili „Kamenje iz Matere“. Radi se o objektima, uglavnom stambenim jedinicama, ali i crkvama i manastirima koji su ovde napravljeni u okviru pećina i stena – bilo da su iskorišćene, pa eventualno proširivane prirodne pećine, bilo da su željeni prostori isklesani u lokalnom krečnjaku koji je posebno lak za obradu. Vrlo bitno je i to da su široki ulazi u stene bivali zazidani.
Osim kvarta Saso Kaveozo, još jedan urbani deo Matere sadrži objekte ovog tipa. To je Saso Barizano. Između ova dva kvarta je deo grada koji se zove Čivita.
Sada sam sa platoa ispred crkve San Pjetro Kaveozo o kojoj sam pisala u prethodnom nastavku krenula da se penjem na susednu ogoljenu stenu, Monterone, a tu je ponovo bilo raznih zanimljivih objekata. Na sledećoj slici se može videti i kako su ulazi u pećine zazidani uz ostavljanje odgovarajućih otvora za vrata i prozore.
Matera, detalj
Tokom ovog penjanja sam povremeno pravila pauze, pa sam se tada osvrtala i snimala okolinu.
Matera, detalj
Bili su mi fascinantni i krovovi koje sam sa ove visine mogla fino da vidim.
Matera, detalj
Ali i pogled na delove Matere i klisuru reke Gravina i dalje mi je bio izuzetno impresivan i inspirativan.
Matera, detalj
Na vrhu Monteronea, ove gole stene koja liči na kameni brežuljak, nalazi se i jedna crkva u steni. Radi se o crkvi Santa Marija di Idris.
Matera, detalj
Kao što se vidi sa fotografije, prednji deo crkve je ozidan, a sa desne strane se nalazi i manja zvonara.
Matera, detalj
Ulaz u crkvu se naplaćuje, ali mi to nije smetalo, već činjenica da je zabranjeno da se u njoj fotografiše. Zato sam nastavila dalje. Hodajući preko platoa koji se prostire oko crkve bilo mi je zanimljivo da vidim kako je i plato napravljen pomoću ljudske intervencije između stena.
Matera, detalj
Matera, detalj
Takođe sam imala i dobar pogled na kvart Saso Kaveozo koji sam u stvari i najmanje obišla tokom posete Materi.
Matera, detalj
Matera, detalj
Preko onog platoa sam došla i do njegovog kraja gde postoji uzani prolaz koji vodi do još jedne terase sa koje se lepo vidi klisura, ali mi je sada već bilo pomalo zamorno da snimam isti predeo, pa sam se okrenula i vratila odakle sam došla. Imala sam nameru da još malo šetam po ovom delu grada, ali sam smatrala da je najbolje da se vratim do glavne ulice, da se ne bih pogubila u uskim i zavojitim sokacima.
Moja odluka i povratak su se preklopili sa dobrim dešavanjima na nebu, tako da sam imala izuzetno dobro svetlo i nebeske efekte. Ovde mi nije bilo zamorno da snimam iste predele ili slične detalje.
Matera, detalj
Matera, detalj
Takođe sam u ovom delu grada svratila i u jednu poslastičarnicu da bih se častila lepim i ukusnim sladoledom. Ujedno sam napravila i kraću pauzu, a onda sam otišla do još par zanimljivih mesta u okviru kvarta Saso Kaveozo.
Ponovo sam se popela do jednog platoa, ali je ovaj bio veći i veoma specifičan. Ipak, njime sam se bavila nešto kasnije.
Matera, detalj
Za sada sam uživala u apsolutno divnom pogledu na kameni brežuljak Monterone koji se odavde gotovo idealno vidi.
Matera, detalj
Gotovo opčinjena, samo sam šetala po ovom platou tražeći najbolje mesto sa kojeg mogu da gledam na Materu i Monterone.
Matera, detalj
Matera, detalj
A onda sam se uskom stazom spustila do donje ulice i još jedne crkve u steni. To je ovom prilikom bila crkva Santa Lučija ale Malve.
Matera, detalj
Matera, detalj
I ovde je bila ista situacija kao i kod prethodne crkve – može da se uđe (sa ulaznicom), ali ne može da se fotografiše. Pa dobro... Iskoristila sam dobar položaj da snimim delove kvarta Saso Kaveozo, ali i klisuru reke Gravina.
Matera, detalj
Klisura reke Gravina
Sada sam se ponovo vratila na onaj veliki plato, a tu se u stvari nalaze ostaci srednjovekovnog groblja. Ovde se sve dešavalo u okviru stena, pa su se tako i grobovi „kopali“ u stenama. Nalazi, uključujući ljudske ostatke i grobne priloge, koji su ovde otkriveni preneseni su u Nacionalni arheološki muzej Domeniko Ridola, dok su grobovi u neku ruku „zazidani“.
Matera, detalj
Matera, detalj
Posle kraćeg zadržavanja na platou, ponovo sam se vratila do glavne ulice, a onda sam odlučila da nekim svojim putem krenem prema katedrali koja se nalazi na vrhu uzvišenja i kvarta Čivita. Mada istorijski centar Matere uopšte nije posebno velik, zbog velikog broja zavojitih ulica, udaljenosti mogu i da varaju. Osim toga, ja sam popila analgetik zbog išijasa koji me je uhvatio, ali sam i dalje osećala neprijatnost u leđima i desnoj nozi, tako da nisam želela da šetam više od najneophodnijeg.
Već sam ranije pominjala cisterne za vodu koje su bile pravljene u Materi na isti način kao i građevine – tako što su isklesane u steni. I ovde u kvartu Saso Kaveozo postoji jedna velika podzemna cisterna sa čitavim sistemom mikro tunela i manjih rezervoara gde se filtrirala kišnica i punila veliku cisternu koja je duboka više od 15 m, a u potpunosti je isklesana u steni.
Ja sam ipak samo prošla pored ulaza u tu cisternu, pa sam nastavila lagano uzbrdo. Bilo je i tu zanimljivih detalja i prizora, a bogme, imala sam još dosta da se penjem. Ili se meni samo činilo da je to puno.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Sa par mesta sam imala divan pogled na već posećena mesta, pa sam tako ponovo snimila kameno uzvišenje Monterone sa crkvom Santa Marija di Idris, a video se i zvonik crkve San Pjetro Kaveozo.
Matera, detalj
Kad sam se malo odmakla, sa jednog drugog mesta sam imala još bolji pogled. Na sledećoj slici se lepo vide crkva San Pjetro Kaveozo, Monterone, kao i kvart Saso Kaveozo.
Matera, detalj
Pojedinačno sam snimila i neke posebno zanimljive delove.
Matera, detalj
Matera, detalj
Ali, snimila sam i delove na drugoj strani klisure reke Gravina po čijem su vrhu šetali neki posetioci, dok su se neki drugi spustili i da vide pećine koje tu postoje i koje svakako služe kao dobar primer za mesta u kojima su ljudi u ovom kraju počeli da žive još od davnina.
Matera, detalj
Matera, detalj
Trasa kojom sam se približavala trgu gde je katedrala dovela me je i do nekih stepenica, pa sam tu nastavila, ali sam usput i fotografisala.
Matera, detalj
Matera, detalj
I tako sam konačno stigla i do samog vrha uzvišenja u kvartu Čivita gde se nalazi katedrala u Materi. Uzgred, Čivita je praktično uzvišenje između dva glavna kvarta sa kamenim/pećinskim objektima – Saso Barizano i Saso Kaveozo.
Matera, detalj
Svo ono šetanje, ali i lep sunčan i topao dan doveli su do toga da sam bila žedna. Pošto sam znala da ću odavde kasnije ići samo nizbrdo, odlučila sam se da budem malo nevaljala, pa sam tako naručila jedan koktel, a pogled mi je bio idealan.
Matera, detalj
Što se katedrale tiče, ona je sagrađena u XIII veku u stilu apulijske romanike. Na pročelju koje je podeljeno na tri dela, posebno se ističe rozeta, a tu je i glavni portal. Ipak, na južnoj strani se osim elegantnih slepih arkada mogu videti i dva bočna portala koji su, čini mi se, još bogatije ukrašeni od glavnog. Deo katedrale je i visoki zvonik kvadratne osnove.
Osim što se osnova prvobitne crkve vremenom promenila, i čitava unutrašnja dekoracija je obnovljena u XVIII veku. Ali, ja unutrašnjost ponovo nisam videla, ovom prilikom i zbog onog koktela, pošto mi se malo ljuljalo u glavi, pa sam htela da krenem da se spuštam sa vrha Čivite.
Matera, detalj
S druge strane, ispred katedrale postoji divan plato/terasa sa izvanrednim pogledom na Materu. To ne sme da se propusti kakvo god da vam je stanje u glavi.
Matera, detalj
Pogled uglavnom obuhvata kvart koji se zove Saso Barizano o kojem sam već pisala, a kroz koji sam i prvo prošla prilikom obilaska Matere.
Matera, detalj
Ako se malo bolje pogleda prethodna fotografija, može da se uoči terasa kod trga Pjaca Vitorio Veneto sa koje sam se divila pogledu u pravcu katedrale. Sada sam samo bila okrenuta u suprotnom smeru.
Matera, detalj
A pogled u pravcu kompleksa Sant’Agostino i klisure, obogaćen nebeskim dešavanjima, bio je spektakularan.
Matera, detalj
Sada sam bila spremna da se vratim ka mestu odakle sam i krenula sa obilaskom Sasija ili Kamenja iz Matere, a to je bila Pjaca Vitorio Veneto.
Mada bi bilo lepo da sam mogla da nastavim da i dalje šetam i obilazim, morala sam da se zadovoljim pogledom uz jedno stepenište koje se zavlačilo u kvart Saso Kaveozo, dok sam ja krenula kroz jedan drugi prolaz, praktično ulicom koja direktno spaja katedralu i trg koji mi je bio cilj ovom prilikom.
Matera, detalj
Matera, detalj
Ta ulica je takođe bila zanimljiva. S jedne strane se sa više mesta pruža divan pogled na neke delove Matere i ja sam istinski uživala u prizorima.
Matera, detalj
S druge strane, i tu gde sam prolazila bilo je lepih prizora i zgrada.
Matera, detalj
Matera, detalj
Na prethodnoj fotografiji se vidi deo zgrade iz 1779. godine koja se zove Palaco del Sedile (Palazzo del Sedile) na istoimenom trgu. Ona predstavlja središte kulturnog i administrativnog života u Materi. Ali, ja nisam išla bliže njoj, već sam se odlučila da se na kratko spustim stepenicama kroz lučni prolaz direktno prekoputa početka Pjace del Sedile.
Matera, detalj
Te stepenice su me dovele do još jednog mesta odakle sam ponovo uživala u divnom pogledu, ovaj put sa katedralom u glavnoj ulozi.
Matera, detalj
I ovde sam završila sam obilaženjem. Već sam bila i umorna, a leđa i desna noga su mi pravili probleme zbog već prethodno pomenutog išijasa. Lek protiv bolova može da samo ublaži neprijatnost i traje ograničen period vremena.
U svakom slučaju, uskoro sam se spustila do Pjaca Vitorio Veneto, a tu sam morala ponovo da odem do one terase na kojoj je vidikovac. Katedrala se sad već činila dalekom.
Matera
Zatim sam još malo prošetala po okolini trga i snimila neke detalje, uključujući i ulicu koja je vodila ka sobi koju sam iznajmila tokom boravka u Materi. Bila sam u suštini veoma dobro raspoložena i zadovoljna onim što sam videla, bez obzira na umor i bol, pa mi se sve činilo izuzetno lepim.
Matera, detalj
Matera, detalj
Odlučila sam da na večeru odem u jedan jednostavan restoran, koji je više kao radnja ispred koje je poređano nekoliko stolova, a sve na trgu Pjaca Askanio Perzio pored pijace u centralnoj Materi. Namera mi je bila da jedem buratu (tradicionalni sir koji se pravi u Apuliji i koji ja jako volim), ali je sva burata isporučena tog dana već bila prodata. Izuzetno ljubazna prodavačica mi je preporučila jednu kombinaciju sireva, a uz to sam uzela i čašu belog vina.
Dok mi je sipala belo vino, ta ljubazna prodavačica mi je čak i pozirala.
Detalj iz Matere
Ja sam sela i počela da pijuckam vino, a uskoro je stigla i hrana. Za mene kao ljubitelja sireva to je bilo skoro kao da sam u raju, jer mi je ipak nedostajala burata.
Večera u Materi
Kasnije sam se vratila u sobu i lagano spakovala pošto sam sledeći dan nastavljala svoje putovanje i to tako što sam se vraćala u region Apuliju. Evo i geografske karte koja prikazuje koja sam sve mesta posetila tokom ove dve nedelje u septembru 2024. godine provedene u Italiji.
Narednog dana nisam posebno žurila, ali sam ipak morala da vodim računa o vremenu, pošto mi je plan bio da se do Barija vratim na isti način na koji sam odande došla do Matere – vozom. Već sam znala koji mi voz odgovara, tj, u koje vreme je trebalo da krenem, ali sam do stanice Matera Čentrale došla ipak malo ranije jer je trebalo prvo da kupim kartu.
Međutim, na stanici me je čekalo iznenađenje. Stanica je bila zatvorena. Bila sam malo zbunjena, a onda sam videla još neke ljude koji su tu stajali, pa sam počela sa njima da pričam. Ispostavilo se da je tog dana bio štrajk i lokalni vozovi nisu funkcionisali.
Mada sam imala čitav dan za prebacivanje do gradića Trani, na obali Jadranskog mora, koji je od Matere udaljen oko 100 km kada se ide preko Barija, ovo je bilo poprilično neprijatno iznenađenje. Zajedno sa tim drugim ljudima koji su takođe bili zaglavljeni kao i ja počela sam da razmatram mogućnosti. Postoji i međugradski autobus i mi smo se ponadali da oni možda rade, ali, koliko smo čuli, autobuska stanica je relativno dosta udaljena od železničke stanice, a meni se nije baš dopadala ideja da sa velikim rancem i išijasom idem do tamo, bez izvesnosti da ću se na taj način prebaciti do Barija.
Na kraju je ipak pronađeno dobro rešenje, a sada se više ni ne sećam ko je sve to uspeo da organizuje. Tek, pojavio se neki prevoznik-taksista sa mini-busem i nas nekoliko se dogovorilo da se na taj način prebacimo do Barija. Naravno, to je koštalo nešto više od karte za voz, ali vanredne situacije zahtevaju vanredne mere.
Neplaniran način prebacivanja od Matere do Barija
Na stanici u Bariju sam shvatila da su vozovi na liniji koja je mene zanimala ipak radili, pa sam tu odlučila da uradim nešto potpuno blesavo.
Pošto su vozovi između Barija i Tranija ipak funkcionisali, nije bilo potrebe da se brinem oko prebacivanja, pa sam tako došla do „viška slobodnog vremena“, jer sam u sobu koju sam iznajmila u Traniju mogla da uđem tek u 3 popodne.
Možda će se neko setiti moje priče o novoj jakni koju sam zaboravila u restoranu u Maljeu, a baš mi se dopala. S druge strane, ona uopšte nije bila posebno skupa, a kupila sam je u prodavnici koja pripada lancu koji prodaje robu za sportske aktivnosti. Pošto takva radnja postoji i u Bariju, meni je pala na pamet poprilično suluda ideja, ali ja volim te svoje sulude ideje. Naime, odlučila sam da svoje rančeve ostavim na garderobi na železničkoj stanici u Bariju, a da gradskim autobusom odem do te radnje i kupim novu jaknu. Odlučeno – urađeno.
Doduše, ta radnja se nalazi u dalekom predgrađu Barija i autobusu je bilo potrebno sat vremena u jednom smeru, ali imala sam slobodno vreme koje je trebalo da ubijem i u svakom slučaju ne bih išla da obilazim bilo šta jer sam htela da poštedim svoju kičmu. A da li ću da sedim na železničkoj stanici u Bariju ili u gradskom autobusu, pa, bilo mi je sasvim svejedno.
U gradskom autobusu u Bariju
S druge strane, koliko ljudi znate da su išli u obilazak nekakve industrijske zone u Bariju? Sigurno jako malo.
Bari, detalj
Dakle, jakna je uskoro bila kupljena i ja sam se sasvim zadovoljna vratila do železničke stanice u Bariju, kupila kartu za Trani, uzela svoje rančeve i uskoro došla do svog sledećeg odredišta.