Mada ovo putovanje u svom naslovu pominje region Apuliju (ili Pulju, kako ga Italijani zovu), tokom par dana sam se izmestila iz ovog dela Italije i prešla u drugi region – Bazilikatu. Tu se nalazi grad Matera i njegova dva kvarta koji se nazivaju Sasi (Sassi), a zajedno su sa lokalnim crkvama u pećinama upisani na Uneskovu Listu svetske baštine.
Da bi se iz Barija, odakle sam ja krenula, došlo do Matere, osim kolima, moguće je da se koriste i lokalni voz i međugradski autobus. Meni je najzgodnije bilo da idem vozom. Ako neko krene tim istim putem, važno je da se ima u vidu da je bez obzira što linija spaja dva važna grada, Bari i Materu, lako može da se desi da navodno direktna linija zahteva da se na jednoj od usputnih stanica promeni voz – dakle siđe se iz jednog i pređe u drugi. Takvi su lokalni običaji, a svakako i potrebe.
Voz je išao poprilično sporo. U pitanju je razdaljina od nepunih 70 km, a vozu je potrebno oko 2 sata. Ali, ja nikuda nisam žurila, tako da nije bilo problema.
Štaviše, ovo sam vreme iskoristila pa sam uspela da dođem do mobilnog telefona vlasnika restorana u Maljeu u kojem sam prethodno veče jela, ali i zaboravila svoju novu jaknu. On je bio izuzetno ljubazan i predustretljiv, a pokušavali smo da vidimo da li nekako može da mi pošalje tu jaknu (ja sam predložila neku vrstu brze pošte koju bih ja platila). Međutim, bilo je tu par problema – približavao se vikend, brza pošta ne funkcioniše baš brzo na jugu Italije, a i ja sam se već za koji dan vraćala u Beograd. Na kraju je rezultat bio da sam rekla čoveku da jaknu da nekome, jer je zaista bila skroz nova, i zahvalila mu se na ljubaznosti, jer je bilo evidentno da se trudio.
Nisam se mnogo brinula oko jakne. Mada mi je bila lepa i draga, nisam je puno platila da bih sada pravila dramu oko toga.
U međuvremenu sam opušteno posmatrala predele kroz koje sam prolazila. Da, mada ne daleko, bili su ipak drugačiji od onih koje sam gledala prethodnih dana.
Region Bazilikata, detalj
U Materi sam rezervisala sobu na par minuta od samog centra i to mi je bilo i veoma važno, a i jako zgodno. Dok sam došla do sobe, već su me leđa i desna noga dosta boleli, pa sam prvo malo mirovala. Mada sam sa sobom imala neke lekove koji mogu da umanje bolove, oni su ipak bili nedovoljno jaki, tako da sam posle pauze za odmaranje prvo otišla u obližnju apoteku i objasnila ženi koja tamo radi kakav problem imam. Ona mi je manje-više potvrdila ono što sam i sama pretpostavljala, a onda mi je dala i nešto jači analgetik koji mi je zaista pomogao.
Ipak, nisam imala nameru da preterujem sa tim (ja sam vrlo konzervativna i suzdržana kada su u pitanju lekovi i uzimam ih samo kada nemam izbor). Po povratku u Beograd sam ih pila još par dana, ali sam počela da radim vežbe za koje znam da mi jako prijaju i tako je problem vrlo brzo nestao.
Ali, da se pričom vratim u Materu.
Posle svraćanja u apoteku, krenula sam ka samom centru, a uskoro sam stigla i do trga Pjaca Vitorio Veneto (Piazza Vittorio Veneto).
Matera, detalj
Taj trg je nezaobilazno mesto u Materi, između ostalog i zato što se tu nalazi jedna terasa koja služi kao vidikovac. I to kakav vidikovac! Sa njega se pruža izvanredan pogled na te čuvene kvartove grada, pre svega na Saso Barizano (Sasso Barisano).
Matera
Osim toga, na trgu se nalazi i pristup najvećoj podzemnoj cisterni u gradu koja je u XIX veku iskopana u steni, a koja se zove Palombaro Lungo. Danas ona može da se obiđe i mada mi se na osnovu onoga što sam pročitala činila zanimljivom, bilo mi je jasno da neću moći da obiđem sve što je zanimljivo u Materi, a ova cisterna je bila jedno od tih mesta koja će morati da sačekaju na moju sledeću posetu. S druge strane, tu se nalazi i jedan od prolaza koji vode ka Sasijima, ali sam to istražila narednog dana.
Matera, detalj
Za sada sam se popela u restoran koji se nalazi na spratu jedne zgrade na trgu i odatle sam imala odličan pogled na Pjaca Vitorio Veneto.
Selfi u Materi
Uzgred, ako se neko pita posle onolike moje priče otkud jakna na meni, to nije ona koju sam zaboravila u restoranu, već tajna leži u činjenici da sam kupila dve jakne, ali različitih boja. Valjda se zato nisam previše ni sekirala što sam u međuvremenu ostala bez jedne od njih.
U svakom slučaju, ja u ovaj restoran nisam došla da bih reklamirala jakne, već da bih nešto jela, a to je ovom prilikom bila divna pica.
Večera u Materi
Uz picu najbolje ide pivo, a ono je još bolje ako je lokalno. Ovo je čak bilo i veliko – 620 ml! Sve mi je bilo po volji.
Deo večere u Materi
Dok sam ja lagano jela picu i ispijala pivo, a dan se polako primicao kraju, imala sam odličan pogled na Materu i na trg.
Matera
Matera, detalj
Kada sam završila sa jelom, već je pao mrak, a mesec je počeo da se uzdiže iznad horizonta.
Matera noću
Spustila sam se na trg sa namerom da ponovo odem do one terase odakle se lepo vidi Saso Barizano. Uzgred, do te terase se ide kroz lukove na desnoj strani sledeće fotografije, tačno ispod meseca.
Matera noću
Odmah pored tog prolaza do terase nalazi se i omanja crkva Mater Domini (Chiesa di Mater Domini) koja je podignuta 1680. godine.
Matera noću
Dok sam došla do terase i namestila se da slikam, pun mesec je izašao iza oblaka i prizor je bio čaroban.
Matera noću
Matera noću
Takođe sam snimila i katedralu u Materi do koje sam imala nameru da odem narednog dana.
Matera noću
Sada sam, međutim, vrlo disciplinovano odlučila da obiđem samo jedan krug po ovom trgu, a onda da se vratim u sobu i da dam priliku svom telu da se dobro odmori za sledeći dan.
Matera noću
Matera noću
Te noći sam spavala srazmerno dobro, pa sam u srazmerno dobrom raspoloženju krenula u obilazak Matere. Ipak, trebalo je prvo nešto i da doručkujem, a za to sam otišla do obližnje pijace kod koje postoji par manjih restorana koji služe jednostavnu, ali odličnu hranu. Nisam se pokajala.
Matera, detalj
Doručak u Materi
Malo sam prošetala i po pijaci, tek tako da vidim šta se nudi, a onda sam otišla do Pjace Vitorio Veneto.
Matera, detalj
Matera, detalj
Jedna od upečatljivijih građevina na trgu je Palaco del’Anuncijata koja je podignuta 1735. godine.
Matera, detalj
Prekoputa, fino ušuškana u ćošak trga nepravilne osnove, nalazi se i romanička crkva Sv. Dominika (Chiesa di San Domenico). Ona je podignuta 1230. godine kao deo manastira.
Matera, detalj
Sada sam bolje, na dnevnom svetlu, ponovo zagledala i baroknu crkvu Mater Domini iz XVII veka.
Matera, detalj
Ono što je ovde meni bilo zanimljivo jeste da zvonik u stvari ne pripada ovoj crkvi, već je on ostatak crkve Sv. Duha (Santo Spirito) koja je bila isklesana u steni jedan nivo niže, tj., u podzemlju. Do lođe na zvoniku vode spoljašnje stepenice koje se takođe dobro vide na prethodnoj fotografiji.
Ali, nije potrebno da se posetilac penje na zvonik, jer odmah pored zvonika postoji arkada kroz koju se izlazi na terasu da bi se uživalo u divnom pogledu na stari deo Matere.
Matera, detalj
Matera
Već sam pomenula da se Matera nalazi u južnom italijanskom regionu Bazilikata. Ovaj grad je poznat kao mesto u kojem se može videti netaknut primer pećinskog naselja. Spolja gledano, kuće koje se vide na prethodnoj fotografiji svakako pripadaju XX veku, ali način izgradnje i korišćenje terena čine ovo graditeljstvo istim kao u vreme kasne praistorije. Uostalom, prve naseljene zone u ovom kraju potiču iz Paleolita, tj., starijeg kamenog doba. Najranije kuće u naselju su bile jednostavne pećine čiji je ulaz zazidan, pa su stanovnici na taj način bili zaštićeni od spoljašnjih uticaja, dok kasnija naselja lepo ilustruju značajne etape ljudske istorije. Bitno je reći da su prvi objekti bile prirodne pećine u kojima su ljudi živeli, ali su stanovnici vremenom krenuli da te pećine proširuju i prilagođavaju svojim potrebama.
Sve će ovo biti jasnije kada krenem dalje sa pričom i fotografijama.
U svakom slučaju, zbog jedinstvenosti mesta i njegovog graditeljstva, Matera je upisana na Uneskovu Listu svetske baštine pod nazivom „Sasi i Park sa crkvama u pećinama u Materi“.
Ovo kulturno dobro obuhvata čitav niz kuća, crkava, manastira i isposnica koje su ugrađene u pećine na području visoravni Murđe. Površina koju zahvata dobro je 1016 hektara i ono uključuje preko hiljadu stambenih objekata i veliki broj radionica i prodavnica. Dakle, prvo naseljavanje je krenulo u Paleolitu, a u neprekidnom trajanju je dostiglo i današnje vreme; tačnije, polovinu XX veka. Tada, tokom šeste decenije XX veka, celokupno stanovništvo Sasija je raseljeno. Zvanični razlog je bio da bi se unapredili sanitarni uslovi i da bi se obnovili stari kvartovi. Ali, turizam je uveliko krenuo da zahvata Italiju, pa mi se nekako to čini glavnim razlogom zašto su ljudi krenuli da se vraćaju od devete decenije XX veka, tako da su tradicionalni način korišćenja objekata i njihova funkcija postepeno vraćeni. Danas je ovo mesto na kojem pre svega cveta turizam, a broj posetilaca je u stalnom porastu. Doduše, postoje sezonske oscilacije, ali se u svakom slučaju Matera smatra jednim od nezaobilaznih mesta u (južnoj) Italiji.
U septembru 2024. godine i ja sam bila jedan od posetilaca. I uživala sam.
Selfi u Materi
Već sam pomenula termin „Saso“ ili „Sasi“ u množini. Mada „sasso“ znači „kamen“, pa se često kaže i „Sasi di Matera“ (Kamenje iz Matere), u gradu zapravo postoje dva istorijska kvarta – Saso Barizano i Saso Kaveozo. Osim njih, tu je i kvart Čivita u okviru kojeg je i katedrala i koji je bio prvo naseljeno urbano jezgro. Na prethodnoj fotografiji, iza mene, vide se delovi Sasa Barizana i Čivite.
Moj plan obilaska je vodio prvo kroz Saso Barizano, a za to je bilo najjednostavnije da se na samom trgu Pjaca Vitorio Veneto spustim jedan nivo niže, gde se može otići do prethodno pomenute cisterne Palombaro Lungo, ali i gde se može proći kroz ostatke nekadašnje, takođe pomenute, crkve Sv. Duha ili Santo Spirito.
Matera, detalj
Što se tiče te cisterne za vodu, treba reći da je opština u Materi obezbeđivala pijaću vodu za stanovništvo pomoću nekoliko česama i pet velikih javnih cisterni u kojima se prikupljala izvorska voda. Osim toga, postojale su i stotine privatnih cisterni u kojima se sakupljala kišnica za druge potrebe (osim pića).
Palombaro Lungo koji ovde može da se poseti je najveća od tih javnih cisterni i nastala je tako što su je iskopali (isklesali) tokom XVI veka, a kasnije u par navrata i povećavali, spajajući na taj način više pećina koje su se prethodno koristile u druge svrhe. Kapacitet cisterne je 5 miliona litara, ona je duboka 16 m, a dugačka 50 m.
Dakle, ja nisam išla da posetim tu cisternu (a možda je i trebalo), već sam se uputila ka prolazu kroz ostatke crkve Santo Spirito.
Matera, detalj
Pretpostavlja se da crkva Santo Spirito iskopana u steni potiče iz VIII ili IX veka. Ta rana crkva je prerađena krajem XV i početkom XVI veka i tada je dobila trobrodnu osnovu, ali je ipak vremenom napuštena, ali je u drugoj polovini XVII veka ponovo obnovljena. U drugoj polovini XIX veka su, međutim, zbog problema sa javnim zdravljem crkvi uništeni pročelje i jedan bočni brod, a takođe je jedan deo i zazidan.
Danas, ovde može da se prođe da bi se ušlo u kvart Saso Barizano, a usput mogu da se vide i skromni ostaci nekadašnje crkve.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
I kada se ovde izađe postoji mesto sa kojeg se pruža lep pogled na istorijske delove Matere, a za početak je potrebno da se čovek malo spusti stepenicama do ulica kojima povremeno (mada retko) prođu i poneka kola.
Matera
Matera
Čim sam ušla u ovaj prostor počela sam da obraćam pažnju na razne detalje, pa sam tako uočila i deo koji je mene podsetio na nekadašnje nužnike po srednjevekovnim zamkovima. Ne znam čemu je ovo služilo, ali to mi je bila asocijacija.
Matera, detalj
Malo sam se spustila, a kada sam se osvrnula, videla sam i terasu na nivou Pjace Vitorio Veneto na kojoj sam već bila i sa koje se pruža divan pogled, ali i manju terasu na koju se izlazi kada se prođe kroz ostatke crkve Santo Spirito.
Matera, detalj
Gotovo odmah sam naišla i na neku galeriju, ali sam unutra provirila više da bih videla šta u stvari mogu ovde da očekujem što se tiče „izgradnje“ (stambenih) jedinica.
Matera, detalj
Gledano spolja, sve je delovalo i pretrpano, ali i impresivno.
Matera, detalj
Matera, detalj
Negde sa strane sam uočila i zatvorena metalna vrata, ali i dva otvora. Naravno da sam morala da odem tamo i da provirim.
Matera, detalj
Nije tu bilo ništa spektakularno, ali mi je drago da sam provirila.
Matera, detalj
Uskoro sam došla i do nižih delova Sasa Barizana, odakle se videla katedrala u Materi, a okolni prizori su i dalje bili slikoviti.
Matera, detalj
Matera, detalj
Negde sam samo slikala ulice kroz koje sam prolazila, ali sam na nekim mestima zagledala i detalje. Bilo mi je vrlo zanimljivo da vidim način sprovođenja (pretpostavljam) kišnice do vertikalnog oluka koji se vidi na sledećoj fotografiji.
Matera, detalj
Ali, i razni drugi detalji nisu bili ništa manje slikoviti.
Matera, detalj
Matera, detalj
Neke od kuća koje ovde postoje deluju kao da se koriste kao privatni stambeni objekti, ali neke služe i kao hoteli i pansioni, a ima i restorana, barova i prodavnica. Takve kuće su obično više ukrašene, mada ne i nužno.
Matera, detalj
Matera, detalj
Ovde sam već uveliko hodala jednom od glavnih ulica u Saso Barizano, a to je Via Fiorentini, gde sam uskoro sela na jednu lepu kafu i da se malo odmorim.
Matera, detalj