Švedska 2013, 1. deo (Stokholm)
Ovo je još jedno od mojih davnašnjih putovanja o kojima želim da pišem, ali kada sam sela da to krenem da radim suočila sam se sa izvesnim problemima.
Prvo da pojasnim šta mislim pod ovim pojmom „davnašnje“ putovanje. Ja sam još kao dete sanjala o tome da putujem po belom svetu, a ta želja je bila i glavni razlog zašto sam još u osnovnoj školi odlučila da želim da studiram engleski. Nekako sam u svojoj detinjoj glavi povezala engleski jezik i putovanja, i moram da kažem se ta životna želja i ostvarila, a zaista je glavni katalizator za to bio upravo engleski jezik. Zahvaljujući studiranju jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, došla sam dotle da sam još tokom studija devet meseci boravila u Engleskoj gde sam radila kao o-per (devojka koja živi sa porodicom i pomaže oko dece i u kući u zamenu za smeštaj i hranu), ali sam da bih povećala svoj minimalni džeparac (uspešno) radila i u telemarketingu (sa 20 godina i na stranom jeziku). To dobro poznavanje jezika mi je omogućilo da samo par meseci po povratku kući u tadašnjoj Jugoslaviji dobijem posao u Američkoj ambasadi u Beogradu. Studije sam nastavila uz posao i nije bilo lako, ali sam ipak kao redovan student završila fakultet i dobila diplomu što mi je kasnije bilo bitno.
Pošto sam već kao mlada počela da radim, a živela sam kod roditelja koji mi nisu naplaćivali to što sam kod njih, onda sam deo svoje plate mogla da koristim da putujem. Mada je bila srazmerno dobra, to svakako nije bila ogromna plata, ali je glavno ograničenje bilo da sam imala mali broj dana godišnjeg odmora. U međuvremenu sam i menjala poslove iz raznih razloga, a na kraju poslovne karijere sam već uveliko bila slobodni prevodilac, što je značilo gotovo neograničeno vreme (u smislu da sam sama određivala kada ću biti odsutna), ali je svako to odsustvovanje značilo i da ne radim, pa bi se onda odmah, tokom mog odsustvovanja, i prihodi sveli na nulu.
Ipak, putovanja su se nizala, a ja sam uvek fotografisala. Takođe sam vremenom počela da vodim i dnevnik putovanja, nekada više i detaljnije, nekada manje i tek površno. Naravno, dosta se toga i sećam u vezi sa tim davnašnjim putovanjima, ali to nije toliko detaljno da bi imalo smisla da ja sada krenem da pišem o svim tim iskustvima. Međutim, neka od njih su se desila relativno skoro, mada su kod mene i dalje u sferi „davnašnjih“, tj, pre otvaranja bloga i drugačijeg posmatranja putovanja i pisanja o njima.
I sada se vraćam na priču o kratkom boravku u Švedskoj 2013. godine kada sam posetila neke zanimljive delove ove lepe zemlje.
Dakle, kada sam krenula sa namerom da pišem o ovom putovanju, ispostavilo se da su podaci iz mog putnog dnevnika bili samo opšte prirode, fotografija je bilo puno, a ja sam shvatila da za više od polovine ne znam šta tačno prikazuju. Uf! Videla sam ja da će tu biti puno rada na „rekonstrukciji događaja“, ali šta da se radi.
Pre 2013. godine nikada nisam bila u Švedskoj i u Stokholmu. Onda sam početkom te godine naišla na neku povoljnu cenu avio-karte, pa sam se tako odlučila da krenem krajem maja, sa idejom da budem smeštena u nekom malom hotelu ili hostelu, jer je Švedska poznata kao skupa zemlja.
U međuvremenu su me Kaća i Toma, prijatelji koje sam pre više godina upoznala preko jednog porodičnog prijatelja, a koji u Beogradu imaju svoj stan jako blizu mene, pa se tada i viđamo i družimo, pozvali da idem kod njih u goste pošto oni već decenijama zapravo žive i rade u Švedskoj.
Da budem precizna, oni žive u Upsali, koja je oko 75 km severno od Stokholma, a imaju i vikendicu 20-ak kilometara južno od Upsale. Sve u svemu, pošto bolje poznaju lokalne švedske okolnosti, zaključili su da će mi biti jeftinije da budem kod njih i da kao dnevni izlet idem vozom u Stokholm.
Evo i mape koja prikazuje koja sam sve mesta i lokalitete posetila tokom ovog putovanja:
Dakle, za početak su me ovi divni prijatelji sačekali na aerodrom u Stokholmu, pa smo prvo otišli do njihove vikendice u Knivsti, a to je mesto kao iz bajke – mir, zelenilo, divan vazduh,... divota.
Ipak, tamo smo samo jeli, a onda se prebacili u Upsalu i njihov stan. Kao što je red među prijateljima, čavrljali smo sve vreme i prenosili vesti jedni drugima, tako da sam legla relativno kasno.
Ujutru me je probudila svetlost i mozak mi je sigurno dok sam još spavala pomislio da je već vreme da se budim i ustajem, a ono bilo pre 5!!! Naime, nalazila sam se dovoljno severno, skoro 60 stepeni severne geografske širine, a krajem maja i početkom juna dan tu traje preko 18 sati! Naime, sunce izlazi već oko 3:40 ujutru, a zalazi skoro u 10 uveče.
Kada sam videla koliko je sati, nastavila sam da spavam. Nije to bio dubok san, ali je bio san, tako da sam ipak fino odmorna ustala nešto kasnije, skoro u 8.
Moji domaćini su već uveliko bili budni, a onda je krenulo i njihovo gostoprimstvo. Odmah sam morala da kažem šta ću da jedem i pijem i zaista su bili apsolutno i fantastično predusretljivi i gostoljubivi.
Ali, nisam se dugo razvlačila, već sam se relativno brzo spremila. Kaća me je otpratila do železničke stanice u Upsali koja je manje od 10 minuta peške od njihovog stana. Kupila sam kartu, uskočila u voz i krenula za Stokholm.
Pošto sam pre puta imala dosta posla nisam ni stigla ništa da pročitam o Stokholmu, ali sam uspela tokom 40-ak minuta koliko otprilike traje prebacivanje vozom da nešto i pročitam u svom vodiču.
Osim toga, znala sam da hoću da idem u Abin muzej koji je otvoren samo mesec-dva pre mog dolaska. Zatim, želela sam da se vozim brodom (u okviru obilaska Stokholma). Takođe mi je u planu bilo i da obilazim stari grad u Stokholmu, kao i palatu Drotningholm.
Na prvi pogled ovo može da deluje preambiciozno, ali s jedne strane je dan bio specifično dug, a s druge sam planirala da dođem u Stokholm i narednog dana – dakle u pitanju su bila dva dana obilaženja.
Već po napuštanju železničke stanice i na samom početku šetnje po gradu, suočila sam se sa uočljivom karakteristikom Stokholma zbog koje je on dobio nadimak „Venecija severa“. Naime, glavni grad Švedske se prostire preko 14 ostrvaca i tu se jezero Melaren spaja sa Baltičkim morem. Svi ti različiti kopneni delovi Stokholma su uzajamno povezani sa preko 50 mostova.
Ja sam se ovde u stvari uputila prema starom gradu koji se zove Gamla Stan, ali sam usput posmatrala i snimala i detalje dela grada kroz koji sam išla.
Nešto dalje sam videla i stokholmsku Gradsku većnicu ili Stadshuset koja se nalazi na Kraljevom ostrvu ili Kungsholmen.
Ali, bilo je tu i raznih drugih simpatičnih delova, a šetnja me je provela blizu malenog okruglog ostrva Strjemsborg (Strömsborg).
Gledajući pored ostrva, u daljini sam videla i neke delove grada sa visokim tornjevima lokalne crkve.
Ispred, na ostrvu Stadsholmen koji čini veći deo Starog grada, naišla sam i na Kuću plemstva (Riddarhuset) koja se smatra jednom od najlepših građevina u Stokholmu. U pitanju je palata iz XVII veka koja je služila za okupljanje i sastanke pripadnika plemstva. Palati pripadaju i dva paviljona u prednjem delu dvorišta, bliže vodi.
Prešavši sada u zonu Gamla Stana, osvrnula sam se na most kojim sam ovde i došla, a u pozadini se video toranj Gradske većnice.
Na drugoj strani sam snimila deo Ostrva Svetog duha ili Helgeandsholmen koje je mostom spojeno sa komercijalnim delovima Stokholma.
Međutim, glavni objekat na ovom ostrvu je kompleks zgrada švedskog Parlamenta.
Kroz ovaj kompleks vodi i ulica i upravo se ona nastavlja na onaj prethodno snimljeni most ka komercijalnom delu grada.
Na drugoj strani, nešto dalje i na susednom ostrvu, videla sam i crkvu Ridarholmen.
Ali, ovde sam zapravo došla do Kraljevske palate ili Kungliga Slottet.
Kada sam se tu popela, prvo sam se ponovo osvrnula i snimila kompleks zgrada švedskog Parlamenta, a onda sam ušla u dvorište Kraljevske palate.
Kraljevska palata u Stokholmu jedna je od najvećih kraljevskih palata u Evropi i današnja je rezidencija švedskog monarha. Podignuta je u XVIII veku na mestu srednjovekovne tvrđave Tri krune (Tre Kronor), koja je uništena u velikom požaru 1697. godine. Palata je građena u baroknom stilu i ima više od 600 prostorija. Danas se koristi za zvanične državne ceremonije, prijeme i rad kraljevske administracije, dok kraljevska porodica uglavnom živi u drugoj rezidenciji. Veći deo palate otvoren je za posetioce tokom cele godine.
Ja nisam imala nameru da obilazim palatu, već sam je samo malo fotografisala sa spoljašnje strane.
Praktično isti trg koji se vidi na prethodnoj fotografiji deli i poznata crkva Storkirkan (Storkyrkan).
Da bih došla do njenog ulaza, prošla sam kroz pasaž sa njene južne strane, a tu je bilo istinski divnih leja cveća.
Storkirkan, u prevodu „Velika crkva“, najstarija je crkva u Stokholmu i nalazi se, kao što sam rekla, odmah pored Kraljevske palate. Sagrađena je u XIII veku i vekovima je imala centralnu ulogu u verskom i državnom životu Švedske. U njoj su održavana kraljevska krunisanja, venčanja i druge važne ceremonije, uključujući i venčanje kralja Karla XVI Gustava. Crkva je građena u gotičkom stilu, ali njen enterijer nosi i barokne elemente. Danas je to aktivna luteranska crkva, otvorena za bogosluženja i posetioce.
Unutrašnjost Storkirkana bogata je istorijskim i umetničkim detaljima koji svedoče o njenom značaju. Glavni oltar datira iz sredine XVI veka i izrađen je u holandskom renesansnom stilu, sa impresivnim drvorezima i pozlatom.
U blizini glavnog oltara, u levom bočnom brodu, nalazi se čuvena drvena skulptura „Svetog Đorđa i zmaja“.
U pitanju je remek-delo iz 1489. godine, koje simbolizuje pobedu dobra nad zlom, ali i istorijsku pobedu Šveđana nad Danskom u bici kod Brunkeberga 1471. godine.
Skulptura je izrađena od drveta, delimično obložena metalom, a zmajevi zubi su, prema predanju, napravljeni od pravih losovih rogova. Zbog posebno dramatičnog izgleda, ovo je jedno od najpoznatijih umetničkih dela u Švedskoj.
Još malo sam prošetala po crkvi i snimila i neke druge detalje. Ovde su sahranjene neke važne ličnosti švedske istorije, među kojima su državnici i plemići iz kasnog srednjeg veka, iako danas nema kraljevskih grobnica.
Posle posete Velikoj crkvi, krenula sam dalje da šetam po Gamla Stanu, tj, po Starom gradu.
Vrlo brzo sam došla i do glavnog trga, a to je Sturtorjet, što znači „Veliki trg“. U pitanju je najstariji trg u Stokholmu i nalazi se u samom središtu Gamla Stana. Nastao je u XIII veku i od samog početka bio je glavno mesto trgovine i društvenog života grada.
Sturtorjet je posebno značajan zbog Stokholmskog krvoprolića iz 1520. godine, kada je danski kralj Kristijan II naredio pogubljenje oko 80 švedskih plemića i građana, što je kasnije dovelo do jačanja pokreta za švedsku nezavisnost. Na trgu se nalazi i zgrada nekadašnje Berze u kojoj je danas smešten Nobelov muzej.
Inače, sve Nobelove nagrade osim Nobelove nagrade za mir dodeljuju se u Švedskoj. Razlog za to leži u testamentu Alfreda Nobela iz 1895. godine. Nobel je odredio da se nagrade za fiziku, hemiju, medicinu (fiziologiju), književnost i kasnije ekonomiju dodeljuju u Švedskoj, dok je Nobelovu nagradu za mir poverio posebnom odboru u Norveškoj.
U vreme kada je testament napisan, Švedska i Norveška su bile u uniji (sve do 1905. godine), ali je Nobel smatrao da je norveški parlament i društvo prikladnije i neutralnije telo za odlučivanje o pitanjima mira. Zato se ceremonija za mir i danas održava u Oslu, dok se ostale nagrade tradicionalno uručuju u Stokholmu, 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti.
Trg Sturtorjet je takođe prepoznatljiv i po šarenim, uskim kućama sa slikovitim zabatom, koje potiču uglavnom iz XVII i XVIII veka.
I sada sam konačno krenula u malo opušteniju šetnju po Gamla Stanu, odnosno Starom gradu, koji predstavlja istorijsko jezgro Stokholma i koji je jedna od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradskih celina u Evropi. Nastao je u XIII veku, kada je Stokholm osnovan kao važno trgovačko i odbrambeno središte. Tokom srednjeg veka ovde su živeli trgovci, zanatlije i gradska elita, a danas je to živahna četvrt puna muzeja, galerija, restorana i prodavnica suvenira.
Uske kaldrmisane ulice, šarene kuće i mali trgovi, sa mnoštvom slikovitih detalja, danas ovom delu grada daju poseban šarm.
Na adresi Vesterlongatan 81 nalazi se ulaz u Morten Trocigs grend, najuži prolaz u celom Stokholmu. Na najužem delu, ovaj prolaz je širok svega oko 90 cm. Prolaz potiče iz XVI veka i nazvan je po nemačkom trgovcu Mortenu Trocigsu, koji je posedovao imovinu u tom delu grada.
Prošla sam kroz ovu uzanu ulicu, pa sam nastavila dalje da šetam i obilazim po Gamla Stanu.