Peloponez 2023, 19. deo (Arhaja Olimpija)
Obilazeći Arheološki lokalitet u (drevnoj) Olimpiji, posle Zevsovog hrama, tj, njegovih ostataka, otišla sam i do jugoistočnog dela ovog ne previše velikog lokaliteta da bih videla i srazmerno zavučene ostatke jedne vile koja se naziva različito: Jugoistočni objekat ili Neronova kuća ili Oktagon. Sve ovo ima smisla.
Naime, osim što se nalazi na jugoistoku lokaliteta, u ovoj vili je odsedao i rimski car Neron kada je boravio u Olimpiji i učestvovao (!) na Olimpijskim igrama 67. godine nove ere. Mora da je to bilo višestruko zabavno!
Vila obuhvata brojne prostorije, unutrašnje dvorište sa peristilom, baštu, kao i luksuzno kupatilo. Ona je podignuta u I veku nove ere na mestu nekadašnjeg svetilišta posvećenog boginji Hestiji i nekih drugih objekata iz perioda V-IV vek p.n.e. Izvesne izmene su rađene i u III veku nove ere.
Sada sam se vratila do središnjeg dela svetilišta Altis i tamo prošla između ostataka različitih objekata, ponovo se iz daljine diveći ostacima Zevsovog hrama.
Praktično prekoputa ulaza u hram, na drugoj strani brisanog prostora, nalazio se veoma zanimljiv objekat – Portik eho ili Heptaehos iz sredine IV veka p.n.e. U pitanju je portik ili stoa (natkriveno šetalište sa osnovom izduženog pravougaonika) koji je bio čuven po svojoj akustici – zvuk bi se ponavljao sedam puta, pa otud i naziv ovog objekta. Takođe je bio poznat i po bogato islikanim zidovima. Sa prednje strane (duže) strane portika, dugačke oko 100 m, pružao se niz dorskih stubova, ali su od objekta ostale samo ruševine.
Ispred objekta se nalazio Zavetni spomenik Ptolomeja II i Arsinoe II u obliku podijuma dugačkog 20 m, a širokog 4 m, na čijim krajevima su podignuta dva jonska stuba visoka oko 9 m na kojima su bile postavljene statue egipatskog faraona Ptolomeja II (r/v c. 309/284. p.n.e. – 246. g. p.n.e.) i njegove sestre i žene Arsinoe II koja je vladala Egiptom zajedno sa svojim bratom/suprugom. (Uzgred, da pomenem da je posle smrti Aleksandra Makedonskog Egiptom počela da vlada Ptolomejska dinastija nazvana tako po Ptolomeju I koji je zapravo bio jedan od Aleksandrovih generala, tj, makedonski Grk. Poslednji vladar iz ove dinastije, a ujedno i poslednji faraon Egipta je bila čuvena Kleopatra. Mada je među Egipćanima bilo sasvim normalno da se braća i sestre venčavaju kako bi obezbedili „čistotu krvi“, to je među Grcima bilo veoma nepopularno. U svakom slučaju, mada su očigledno prigrlili običaje Starog Egipta, ovi vladari su bili vezani i za Staru Grčku, pa su tako ovde podigli ovaj spomenik, a pretpostavlja se da je upravo Ptolomej II finansirao i izgradnju Palestre u zapadnom delu lokaliteta.)
Severni stub je obnovljen 2017. godine.
Sada sam duž poređanih ostataka Portika eho krenula ka stadionu.
Pre podizanja Portika eho, sa linije finiša na Stadionu direktno se gledalo na Zevsov hram. Ipak, vremenom je stadion pomeren malo više ka istoku, a između je podignuta dugačka stoa sa kolonadom kako bi se napravilo izvesna granica između svetilišta i stadiona na kojem su se odvijala sportska takmičenja.
Dakle, ovde, u glavnom panhelenskom svetilištu posvećenom pre svega vrhovnom bogu Zevsu rođena je olimpijska ideja, a to je mir i takmičenje koji su u službi vrline. Naime, opšte je poznato da je u vreme održavanja Olimpijskih igara u Starog Grčkoj vladao Sveto primirje i svi oružani sukobi su morali da se zaustave tokom trajanja igara. S druge strane, starogrčka sportska takmičenja su isticala ne samo fizički sklad, već i mentalni, a takođe se promovisao i ideal uzvišenog takmičenja i kako da se na najbolji način izađe na megdan.
Danas je možda najbolje da se do stadiona dođe prolazeći kroz monumentalni ulaz iz kasnog helenističkog perioda, tačnije, kroz njegove ostatke.
Stadion koji se danas ovde vidi je podignut polovinom V veka p.n.e. i tada je zauzeo svoj završni položaj (dakle, pomerali su ga). Dimenzije terena su 192,27x28,50 m, a okolo su na blagim kosinama bila poređana sedišta. Ipak, ta sedišta nisu bila od kamena, osim u okviru očuvane platforme na južnoj strani terena, pošto su tu bila mesta za sudije na Olimpijskim igrama. Procenjuje se da je stadion mogao da primi 45.000 gledalaca.
Uskom zemljanom stazom koja se vidi na prethodnoj fotografiji, a koja se ubrzo proširuje, nastavila sam dalje i tako se dolazi do niza Riznica u Olimpiji.
U pitanju su mali objekti podignuti u obliku hrama, a njih su podizali grčki polisi i njihove kolonije u južnoj Italiji i na Siciliji. Njih je ovde bilo 13, a samo je pet identifikovano, u smislu kojim gradovima su „pripadali“.
Meni je ipak bilo mnogo zanimljivije da odavde posmatram lokalitet.
Ipak, dok sam još bila na stazi koja vodi pored Riznica, otišla sam i do ostataka Nimfeja, odnosno, monumentalne česme iz II veka nove ere. Ovo je bila građevina na dva sprata, a vodu je dobijala preko akvadukta.
Ovde sam se spustila stepenicama do ostataka Metroona iz IV veka p.n.e. Bio je to hram koji je na dužim stranama imao po 11 stubova, a na kraćim po šest. Bio je posvećen Majci bogova, tj, boginji Rei. Tokom rimskog perioda, hram se koristio za obožavanje careva, tako da su se u celi nalazile njihove statue. Kakvo je to bilo spektakularno uvlačenje!!!
Već sam na početku priče o poseti ostacima drevne Olimpije pomenula da je ovo područje bilo nastanjeno još u vreme praistorije. Tako ovde mogu da se vide iskopani ostaci objekta iz perioda 2150-2000. god. p.n.e. Tu su otkriveni brojni nalazi koji upućuju na razvijenu kulturu.
Odavde sam ponovo imala lep pogled prema Zevsovom hramu.
I sada sam konačno došla i do objekta koji je bio posvećen boginji Heri, a čiji jedan deo i danas ima važnu funkciju. U pitanju je Herin hram sa oltarom ispred hrama.
Naime, počevši od 1936. godine, pred Olimpijske igre održane u Berlinu, ovde se pali Olimpijski plamen, a to označava i zvanični početak savremenih Olimpijskih igara.
Što se tiče Herinog hrama, on je podignut krajem VII veka p.n.e. i time je to najstariji hram u okviru svetilišta. Objekat je bio okružen dorskim stubovima, po šest na užim stranama hrama i po 16 na dužim stranama hrama. To dovodi do dimenzija od 50x18,75 m, a hram je bio visok 7,80 m. Prvobitno su stubovi bili napravljeni od drveta, ali su vremenom zamenjeni kamenim stubovima urađenim u dorskom stilu.
Zanimljivo je da je u rimsko doba upravo u celi Herinog hrama bila postavljena Praksitelova skulptura Hermesa sa malim Dionisom koja je otkrivena 1877. godine i koja se danas nalazi u obližnjem arheološkom muzeju. Više o njoj malo kasnije.
Ja sam ovde malo prošetala, a takođe o iz ovog pravca još jednom slikala Filipejon o kojem sam pisala u prethodnom nastavku priča o putovanju po Peloponezu 2022. godine.
Ovde sam ujedno i završila sa obilaskom Arheološkog lokaliteta u Olimpiji, pa sam sada samo prešla ulicu i nastavila nešto dalje u okviru parka gde se nalazi Arheološki muzej.
Tu se nalaze različiti veoma zanimljivi i lepi eksponati. Evo nekog mog izbora:
Tu je statua leteće boginje Nike koja se nekada nalazila na vrhu stuba trouglaste osnove ispred Zevsovog hrama u Olimpiji. Ostatak stuba može da se vidi u prethodnom nastavku priča o putovanju po Peloponezu. Skulptura je visoka 2,11 m i verovatno je izrađena krajem V veka p.n.e, pošto je čitava konstrukcija sa stubom i skulpturom boginje pobede bila podignuta u zahvalnost zbog pobede nad Spartancima 421. g. p.n.e., a kao zavetna ponuda bogu Zevsu.
Ova skulptura je jedini rad za koji se sa sigurnošću može tvrditi da je delo vajara Peonija iz Mende koji je bio aktivan u drugoj polovini V veka p.n.e. Mada smo mi danas navikli da su starogrčke skulpture i hramovi u boji kamena, smatra se da je haljina ove krilate boginje bila obojena u crveno.
U okviru muzeja postoji i jedna velika prostorija u kojoj su izloženi sačuvani bogati skulptoralni detalji sa istočnog i zapadnog zabata Zevsovog hrama u Olimpiji.
Sve spoljašnje skulpture sa Zevsovog hrama u Olimpiji se danas pripisuju anonimnom vajaru „Majstoru iz Olimpije“. Skulpture koje su izrađene za oba zabata nisu tek slučajno tu poređane, već one prenose sasvim jasne priče. Dakle, na istočnom zabatu ove skulpture govore o Enomaju i Pelopu, kao i o njihovoj trci bojnih kola, i ostalim detaljima vezanim za ovu mitološku priču. U sredini se nalazi skulptura Zevsa koji svojom visinom (očuvana visina je 2,91 m) dominira nad ostalim figurama. Sa njegove desne strane je Enomaj, dok je sa leve Pelop, a tu su naravno i drugi važni likovi iz date legende.
Na zapadnom zabatu je ispričana priča o borbi Lapita i Kentaura.
Ponovo se u središtu nalazi bog, ali je sada u pitanju Apolon, čija je statua visoka 3,09 m, a koji svojom ispruženom desnom rukom unosi mir i red.
Skulpture sa zapadnog zabata Zevsovog hrama u Olimpiji, detalj
I ovde se tačno zna koja skulptura prikazuje koga, ali ja nisam ulazila u taj nivo detalja, mada sam se svakako divila veštini s kojom su izrađene.
U muzeju mogu da se vide izložene i glineni kalupovi koji su se koristili za izradu delova potrebnih za jedno od najpoznatijih Fidijinih (oko 480-430. g. p.n.e.) ostvarenja, a to je bila sedeća statua Zevsa u Olimpiji, jedno od sedam svetskih čuda starog sveta.
Kao što sam već pomenula u prethodnom nastavku priča, Fidija je ove kalupove koristio da bi napravio delove hrizelefantinske statue boga Zevsa. Pretpostavka je da su se kalupovi koristili za izradu delova odeće ili za ukrašavajuće delove statue.
U okviru muzeja mogu da se vide i brojne skulpture iz rimskog perioda koje su takođe pronađene na lokalitetu drevne Olimpije. Evo par njih:
Ali, ma kako da su zanimljivi svi ovi eksponati, ono zbog čega apsolutno treba doći ovde jeste statua Hermesa sa (detetom) Dionisom iz IV veka pre nove ere koju je napravio jedan od čuvenih starogrčkih vajara – Praksitel. Evo dve fotografije iste statue i sa gotovo istog mesta, ali napravljene mobilnim telefonom i foto-aparatom.
Statua je pronađena 1877. godine u okviru ruševina Herinog hrama, pošto je krajem III veka nove ere Olimpiju pogodio zemljotres, pa se hram srušio i tako je statua vekovima ostala zakopana. Zanimljivo je da je ovo jedan od srazmerno retkih originala čuvenih starogrčkih vajara. Obično su do današnjih dana došle rimske kopije, ali upravo odsustvo rimskih kopija ove skulpture dovodi do mišljenja da ovo i nije bilo neko čuveno delo ovog vajara.
Praksitel je u istoriji umetnosti poznat kao prvi vajar koji je napravio ženski akt u prirodnoj veličini. Bila je to Afrodita knidska. Za ovog vajara se ne znaju podaci kada je rođen i kada je umro, ali se zna da je bio aktivan u IV veku p.n.e. S druge strane, pretpostavlja se da je preminuo pre vladavine Aleksandra Makedonskog (r/v 356/336-323. g. p.n.e.), pošto ga ovaj nije angažovao.
Što se tiče Hermesa sa Dionisom, on je ovde prikazan kako malenog Dionisa po nalogu boga Zevsa nosi Nimfama koje treba da ga podižu. Pretpostavlja se da je Hermes u svojoj desnoj ruci držao grozd koji se budući bog vina trudi da dohvati. Takođe je impresivna i visoka ispoliranost skulpture.
Vrlo je lepo kružiti oko skulpture i tako zagledati različite detalje.
Mada se skulptura koja se danas može videti zapravo sastoji od spojenih pronađenih delova, a neki delovi evidentno nedostaju (listovi i levo stopalo koji su restaurirani od gipsa), ustanovljeno je da je ona napravljena od jednog komada mermera. Hermes je visok 2,13 m, a sa postoljem 3,70 m. Ovo je bitno jer je Hermesova desna noga predstavlja deo same osnove.
Ovde sam završila sa obilaskom muzeja, pa i same drevne Olimpije, tako da sam se uputila ka gradiću Arhaja Olimpija da bih tamo uzela svoje stvari, spakovala ih u kola i nastavila dalje svoj put.
Mada sam, gledajući horde turista koji su tek išli ka lokalitetu u Olimpiji, bila više nego zadovoljna svojom odlukom da obilazak obavim najranije moguće, drugi razlog zašto sam se odlučila za ovu verziju je bio taj da sam morala da idem dalje. Ovog dana nisam predvidela da vozim niti onoliko dugo kao prethodnog dana, niti da pređem istu količinu kilometara, ali trebalo je da se vozi i to praktično sve prilično krivudavim, a često i veoma uskim putevima.
To mi samo po sebi nije bio problem, ali sam smatrala da bi bilo dobro da ranije stignem na svoje današnje odredište da bih se odmorila, imajući u vidu planove za naredni dan, a takođe je i vremenska prognoza najavljivala kišu, pa sam mislila da je bolje da izbegavam strme puteve pune oštrih krivina po kiši.
Tako je sve i bilo, osim što se tiče kiše, koju praktično ja ovog dana nisam ni videla.
Predeli kroz koje sam prolazila, a išla sam u pravcu jugoistoka, bili su izuzetno lepi, tako da me nije mrzelo da se povremeno zaustavim i fotografišem.
Evo i mape kao podsetnika na moje putovanje po Peloponezu: