Egipat 2021. (+ 2001.), 7. deo (Luksor)

Pošto sam u prethodnom nastavku priča sa putovanja po Egiptu govorila o poseti Hramu u Luksoru 2001. godine, koji nisam posetila 2021, sada mogu da se skroz prebacim u 2021. godinu i da pričam malo o ostalim važnim lokalitetima u Luksoru koje sam posetila oba puta, ali ovom prilikom koristeći novije (i kvalitetnije) fotografije i video-snimke.

Dakle, kada se iz Hurgade ide na jednodnevni izlet u Luksor, čovek mora da računa na jako ran početak dana. U mom slučaju, ispred hotela sam morala da budem već u 4.10 ujutro. Razlog je bio da se prvo kupe putnici po hotelima, a onda se svi autobusi i mini-busevi okupljaju na nekom velikom parkingu gde se vrši nekakva kontrola, pa tek onda se kreće. Praktično smo krenuli iz Hurgade tek u 6.10 ujutru.

Krenuli smo iz Hurgade

Put prvo vodi kroz prilično kamenitu pustinju, sa manjim i većim uzvišenjima.

Predeo zapadno od Hurgade

Predeo zapadno od Hurgade

Zatim se dolazi do grada koji se zove Kena i u čijoj okolini se nalazi par zanimljivih lokaliteta iz doba starog Egipta, ali i sam grad bi mogao sasvim lepo da se obilazi. To, naravno, nije bilo u našem planu, već smo samo prošli kroz njega i onda krenuli u pravcu juga, prateći sve vreme jedan kanal.

Deo puta od Kene do Luksora

Kanal pored puta Kena-Luksor

Kanal pored puta Kena-Luksor

Između Hurgade i Luksora ima oko 300 km, ali se uz put pravi jedna pauza i na deonici od Kene do Luksora postoji ogroman broj ležećih policajaca, tako da smo stigli u Luksor tek posle 10 pre podne. Odmah smo otišli do Kompleksa hramova u Karnaku ili jednostavno u Karnak (danas ga okružuje naselje istog imena).

Karnak je severni deo staroegipatske Tebe i tu se nalazi ogroman hramski kompleks. Egipćani vole da kažu da je to najveći hramski kompleks na svetu, ali ta čast pripada Angkor Vatu u Kambodži. Ipak, Karnak je drugi po veličini, a to svakako nije mala stvar.

Razvoj hrama prati razvoj same Tebe, što znači da je hram počeo ozbiljnije da se razvija od 11. dinastije (2130-1991. p.n.e.), ali su glavni građevinski radovi obavljani tokom vladavine faraona iz 18. i 19. dinastije (1550-1189. p.n.e.).

Hramski kompleks se sastoji od tri dela/sektora od kojih je svaki opasan obziđem. Glavni deo je Amonov hram, južno od njega je hram boginje Mut, a severno je hram boga Mentua. Amona i Mut sam već pominjala u prethodnom delu priča sa putovanja, ali da dam kratko pojašnjenje i vezano za boga Mentua.

U pitanju je staroegipatski bog rata, otelotvorenje pobedničke vitalnosti faraona. Zanimljivo je da se i on prikazuje u vidu ljudske figure sa glavom sokola, kao i Horus. Međutim, da bi se njihove predstave razlikovale, treba gledati šta nose na glavi. Horus na glavi ima dvostruku krunu Egipta, pšent, a Mentu solarni disk i dva pera. I lunarni bog Konsu, sin boga Amon-Ra i boginje Mut s kojima se zajedno slavi kao Tebanska trijada, takođe se često prikazuje u vidu ljudske figure sa glavom sokola, ali u tom slučaju on na glavi nosi mesečev disk.

Ipak, glavni deo hramskog kompleksa je Amonov hram i ja sam prilikom oba svoja obilaska posetila samo deo ovog sektora. Uostalom, to i jeste uobičajena stvar. Svako detaljnije obilaženje svih sektora zahteva mnogo više vremena.

Prilaz hramu Karnak (Amonov hram)

Nasuprot ulaza u Amonov hram, nešto dalje, protiče Nil, a još dalje na zapadnoj obali Nila nalaze se ostaci Zapadne Tebe, o čemu ću pisati kasnije.

U daljini se vide planine na zapadnoj obali Nila

Da bi se ušlo u hram, potrebno je proći između dva niza sfingi i taj prolaz se naziva Koridor sfingi. One nisu deo Avenije sfingi o kojoj sam već govorila, a koja generalno ide na jug u pravcu Hrama u Luksoru. Ove sfinge su vodile ka keju jer se ranije obala Nila, koja je sada udaljena nekoliko stotina metara, nalazila mnogo bliže hramu. Ovaj niz sfingi ide po osi istok-zapad, kao i glavni hram.

Nizovi sfingi ispred Prvog pilona Amonovog hrama u Karnaku

Naravno, ovde sam morala malo više da se bavim slikanjem samih sfingi.

Sfinge ispred Amonovog hrama u Karnaku, detalj

Sfinge ispred Amonovog hrama u Karnaku, detalj

Sfinge ispred Amonovog hrama u Karnaku, detalj

Sfinge ispred Amonovog hrama u Karnaku, detalj – desno je mali obelisk koji je podigao faraon Seti II

Kada se kroz Koridor sfingi ispred Amonovog hrama pogleda ka unutrašnjosti, vidi se tačno kako postavka građevina vodi ka unutrašnjem svetilištu.

Pogled sa ulaza ka unutrašnjosti kompleksa Amonovog hrama u Karnaku

U hram se ulazi kroz Prvi pilon. Da podsetim, piloni su monumentalne kapije koje se sastoje od portala između dva tornja u vidu zarubljenih piramida. Upravo se ovaj aspekat zarubljenih piramida vidi na sledećoj slici koja prikazuje desni deo Prvog pilona viđen sa spoljašnje strane, mada portala nema, već je tu samo prolaz između dva dela pilona.

Prvi pilon

Bitno je da se naglasi da je ovo „prvi“ pilon, jer ih u okviru Amonovog dela hramskog kompleksa u Karnaku ima deset. Šest je postavljeno paralelno sa početnim, dok preostala četiri vode bočno u pravcu juga.

Kada se prođe Prvi pilon, ulazi se u Veliko dvorište ili atrijum.

Veliko dvorište, Amonov deo hramskog kompleksa u Karnaku

Već ovde se vide neki od značajnih objekata koji postoje u okviru Amonovog hrama. Kada kažem „Amonov hram“, bitno je reći da u pitanju nije jedan hram, već čitav ograđeni kompleks hramova i objekata unutar celokupnog hramskog kompleksa u Karnaku koji je posvećen glavnom božanstvu Amonu.

Kolonada sa sfingama na severnoj strani Velikog dvorišta

Sfinge koje simbolizuju boga Amon-Ra ovde prikazane su sa telom lava i glavom ovna ispod čije brade se nalazi skulptura faraona Ramzesa II.

Sfinge kod kolonade na severnoj strani Velikog dvorišta

Na severnoj strani se nalazi i mali Hram Setija II koji se sastoji od tri odvojene prostorije postavljene jedna do druge. Svaki ovaj manji hram je posvećen drugom božanstvu iz Tebanske trijade – Amonu, Mut i Konsu.

Deo Hrama Setija II koji je sagrađen tik do zadnje strane Prvog pilona

Osim sfingi pored kolonade na severnoj strani, one se mogu videti i u drugim delovima Velikog dvorišta.

Veliko dvorište, usamljena cela sfinga u središnjem delu

Niz sfingi ispred kolonade na južnoj strani Velikog dvorišta

Na južnoj strani Velikog dvorišta se nalazi i Hram Ramzesa III.

Veliko dvorište, ulaz Hram Ramzesa III

Već ovde je postalo jasno da neću imati dovoljno vremena da sve fino i detaljno pogledam, pa sam tako nastavila ka središnjem delu glavnog hrama. Sledeći deo, iza Drugog pilona, jeste Hipostilna dvorana, tj., dvorana sa stubovima. Ipak, pre ulaska u taj deo, treba obratiti pažnju na slobodno stojeću kolosalnu statuu Ramzesa II sa leve strane.

Statua Ramzesa II, deo Drugog pilona, a desno se vide stubovi u Hipostilnoj dvorani

Deo Drugog pilona (desno) i središnji stubovi u Hipostilnoj dvorani

Velika hipostilna dvorana je jedan od najposećenijih spomenika u Egiptu. I to nije slučajno. Ovo je jedan izuzetno impresivan prostor koji je sagrađen u vreme vladavine Setija I (otac) i Ramzesa II (sin) iz 19. staroegipatske dinastije, u 13. veku p.n.e.

Hipostilna dvorana je naziv za prostor prekriven krovom koji su nosili stubovi. Vremenom se krov urušio, ali je većina stubova preživela. Na površini od 5000 kvadratnih metara nalazi se 134 stuba poređanih u 16 redova. Pola se nalazi sa leve, a pola sa desne strane središnjeg prolaza. Stubovi koji su poređani pored središnjeg prolaza, dakle dva reda stubova, su viši i imaju veći obim pri vrhu od ostalih. Visoki su 24 metara, a obim na vrhu im je 10 metara. Niži stubovi su visoki „samo“ 16 metara. Svi stubovi imaju kapitele u vidu papirusa, s tim da ovi središnji prikazuju otvoreni cvet papirusa, a ostali – zatvoreni cvet papirusa. Ovo simbolizuje drevnu močvaru iz koje se na početku stvaranja samostvoreni bog Amon izdigao. Takođe postoji i priča da središnji pravac simbolizuje samu reku Nil, a biljka papirus brže i više raste uz samu vodu, pa se time objašnjava i razlog zašto su središnji stubovi viši od ostalih.

Središnji niz stubova u Hipostilnoj dvorani (u daljini se vidi Obelisk Tutmosa I)

Središnji stubovi u Hipostilnoj dvorani, detalj

Meni je ovaj prostor toliko impresivan bio oba puta kada sam ga posetila da jednostavno nisam znala na koju bih stranu prvo gledala. Na mnogim od ovih stubova se još uvek vide boje, a o reljefima da i ne govorim.

Središnji niz stubova u Hipostilnoj dvorani

Središnji stubovi u Hipostilnoj dvorani, detalj

Središnji stubovi u Hipostilnoj dvorani u prvom planu, niži stubovi su iza

Središnji i niži stubovi u Hipostilnoj dvorani, detalj

Središnji stubovi u Hipostilnoj dvorani, detalj

Hipostilna dvorana, detalj

Hipostilna dvorana, detalj

Hipostilna dvorana, detalj

Hipostilna dvorana, detalj

Hipostilna dvorana, detalj

Ipak, ma kako masivno i moćno ovi stubovi izgledali, krajem 19. veka, jedanaest stubova se srušilo poput domina zbog dejstva podzemnih voda. Arheolozi su to popravili, ali treba imati u vidu da ovakva mesta moraju redovno da se održavaju.

Na izlasku iz Hipostilne dvorane, kada se posetilac osvrne, mogu da se vide ostaci kamene krovne konstrukcije.

Hipostilna dvorana, zadnji deo

Hipostilna dvorana, deo krovne konstrukcije – vertikalni zidovi imaju otvore da bi svetlost prodirala u unutrašnjost dvorane

Kada se produži pravo po središnjoj osi, dolazi se do obeliska Tutmosa I visokog 21,2 m.

Obelisk Tutmosa I i Hipostilna dvorana u pozadini

Obelisk Tutmosa I i Hipostilna dvorana u pozadini

U blizini ovog obeliska postoji još jedan, visok skoro 30 metara. Ovo je obelisk koji je podigla faraon Hatšepsut (njena vladavina: 1479-1458. p.n.e.).

Obelisk faraona Hatšepsut i Hipostilna dvorana u pozadini

Kasnije ću više nešto da kažem o samoj Hatšepsut, ali je zanimljivo da se ovde pomene da pošto ona nije bila popularna posle svoje smrti, kasniji faraoni su podizali objekte vrlo blizu njenog obeliska tako da se on gotovo nije ni video. Vreme i urušavanje tih objekata su svakako ovo ispravili i danas obelisk može sasvim fino da se vidi. To je ujedno i najviši slobodno stajaći antički obelisk na svetu.

Obelisk faraona Hatšepsut

Pošto je faraon Hatšepsut bila jedan od najaktivnijih graditelja u starom Egiptu, ona je ovde zapravo postavila dva obeliska, ali je drugi pukao i pao je. Tako nedaleko odavde, pored Svetog jezera može da se vidi vrh tog drugog obeliska.

Vrh drugog obeliska faraona Hatšepsut

Divno isklesan vrh drugog obeliska faraona Hatšepsut

Hatšepsut se nije ovde zaustavila i naručila je izgradnju još dva obeliska, ali je jedan pukao tokom izgradnje, pa je ostavljen u kamenolomu u Asuanu. O ovome možete da pročitate i da vidite nedovršeni obelisk u: (https://svudapodji.com/egipat-3/). Ovaj nedovršeni obelisk je izuzetno značajan jer pokazuje kako su se obelisci zapravo pravili.

U Karnaku je prvobitno postojalo 17 obeliska. Osim ova dva koji još uvek stoje, jedan je u 4. veku nove ere prebačen u Carigrad i danas može da se vidi u Istanbulu (pogledati: https://www.svudapodji.com/istanbul-1/), a drugi je prebačen u Rim i postavljen tamo. Ostali obelisci su se poput gore opisanog jednostavno vremenom srušili i polomili.

Ovde sam u novembru 2021. godine već ostavila grupu, pa sam nastavila sama da obilazim. Svuda se može videti mnoštvo detalja.

Delovi Amonovog hrama u Karnaku

Delovi Amonovog hrama u Karnaku

Zatim sam došla i do Svetog jezera. Jezero je služilo da se sveštenici u njemu pročiste pre obavljanja rituala.

Sveto jezero

Osim onog vrha palog obeliska, kod Svetog jezera se nalazi i velika skulptura skarabeja, u narodu poznatog i pod ne baš laskavim nazivom balegar. Ipak, možda baš zbog te svoje prerade tuđeg otpada i polaganja jaja, tj., klice novog života u nečemu što je neko već odbacio kroz izbacivanje, skarabej je u starom Egiptu bio izuzetno poštovan kao simbol obnavljanja i ponovnog rođenja. Najpoznatije amajlije u starom Egiptu su upravo u vidu skarabeja.

Veliki skarabej na kamenom postolju

Ovde vodiči posetiocima prodaju priču o tome da hodanje tri puta u krug oko skarabeja donosi sreću, tako da upravo to može da se vidi kada se dođe do ograđene skulpture. Ranije su vodiči govorili da samo muškarci idu u krug tri puta, a žene pet puta (da bi bili srećni), ali je u vreme političke korektnosti i jednakosti među polovima to svedeno na istu brojku uza oba pola.

Odatle sam sa čežnjom gledala prema južnim delovima Amonovog hrama za koje sam znala da neću moći da ih vidim ovom prilikom. Ove veće strukture su ostaci pilona (od broja 7 do broja 10).

Južni delovi Amonovog hrama i ostaci pilona